Ноћ уочи „Олује” трећи пут

Можда је Новаковић заиста знао и говорио пред новинарима колико је Хрватска дигла војника и колико ће их и када у првом ешалону ударити на САО Крајину, али је истина да сам ја поменуте бројке први пут прочитао у извештају Фрање Туђмана, који сам више пута цитирао у разним приликама и у разним медијима
Реаговање на текст „Ноћ уочи ’Олује’ из другог угла”, „Политика”, 23. августа.

На мој текст „Ноћ уочи ’Олује’”, објављен у „Политици” 18. августа 2022, реаговао је др Коста Новаковић својим текстом „Ноћ уочи ’Олује’ из другог угла”, објављен такође у „Политици” 23. августа исте године.

Дакле, између нас двојице је неспорно да смо разговарали у ноћи уочи „Олује” и о томе да ли ће и када Хрвати напасти РСК. По мом сећању, господин Новаковић ми је рекао да, по процени ГШ СВК, чији је и он био члан, неће бити општег напада с хрватске стране на САО Крајину, а ако га и буде, да ће то бити напад ограниченог карактера, највероватније на подручју Слуња. С друге стране, господин Новаковић тврди да ми (нам) је прочитао телеграм који су тек добили из ГШ ВЈ као информацију у којем су дословно биле две реченице: „У следећих 24 часа не постоји опасност да Хрватска изврши општу агресију. Могуће да буду демонстративна дејства преко простора Слуња.” Сагласни смо и у томе да смо обојица отишли спавати и да је ујутро у пет сати ипак кренуо општи напад на цело подручје САО Крајине.

И поред тих неспорних детаља из нашег разговора те ноћи уочи „Олује”, господин Новаковић наводи како мој текст садржи више „тенденциозних и некоректних ставова”, док су уводни и завршни делови текста „потпуно произвољни и непримерени”.

А ја рекох и написах да се не сећам да ми је господин Новаковић показао телеграм из ГШ ВЈ, али да му верујем да су га добили и да су му у Команди СВК поверовали, као што сам и ја њему поверовао и отишао на спавање. Из праксе знам да пошта која долази са тако високог нивоа мора да има ознаку високог степена тајности, па зашто би официр Новаковић такав документ показивао и читао цивилима, посебно ако је био и онај трећи човек, којег се и не сећам, али и не искључујем његово присуство. Уосталом, ја говорим о мојој перцепцији тога разговора, а не као о чињеници.

Новаковић о том телеграму каже: „Ако смо и разговарали о том питању, онда сам му сигурно рекао да се очекује хрватски напад у току следећих неколико дана, можда и ноћас, али не знамо тачно када, пошто имамо различите информације, од којих сам навео једну, тек добијену телеграмом, којој господин Штрбац придаје готово историјски значај… Телеграм о којем господин Штрбац прича је један од више десетина телеграма и информација које је ГШ СВК тих дана добијао с различитих адреса, из земље и иностранства. Према томе, није изазвао никакву штету, а камоли катастрофалне последице, као што Штрбац тврди. То је чиста инсинуација.”

И то је све о телеграму. А ја и даље мислим да тај телеграм заслужује много већу пажњу од оваквог образложења. Па није тај телеграм са таквим садржајем дошао од било кога, већ од „неспорног ауторитета” за ГШ СВК, којем се по дифолту веровало. И нисам ја нападао ГШ СВК због тога што је поверовао садржају телеграма који је стигао са тог нивоа. Напротив, кад је господин Новаковић тај телеграм увео у наш разговор у ноћи уочи „Олује”, и кад је след догађаја ишао контраинформацији коју је садржавао, онда сам заправо тражио „оправдање” за неке поступке и његове и моје. Да није било тог телеграма, без обзира на то да ли га је Новаковић прочитао или препричао као став ГШ СВК, можда ни он ни ја, а ни многи други, не би отишли кућама на спавање. Тиме уопште не прејудицирам да би исход хрватског напада на САО Крајину био другачији. Коме смета да се утврди истина о овом телеграму, који је без икакве сумње био „чист промашај”? Тај телеграм је ипак с неком намером послат у Книн. Ако он сам по себи није „историјски”, свакако се поклопио са историјским догађајем као што је пад САО Крајине с познатим трагичним последицама. Не тражим ја ничију кривичну одговорност, већ истину.

Можда је Новаковић заиста знао и говорио пред новинарима колико је Хрватска дигла војника и колико ће их и када у првом ешалону ударити на САО Крајину, али је истина да сам ја поменуте бројке први пут прочитао у извештају Фрање Туђмана, који сам више пута цитирао у разним приликама и у разним медијима.

Ескивирајући одговоре на једноставна питања у вези с телеграмом, господин Новаковић прибегава понашању „увређене младе”, па поставља питања на која би ја као секретар Владе РСК требало да знам одговоре. Сва питања која је поставио о раду Владе и других државних органа РСК су подложна критици и о сваком том питању можемо расправљати, али овде смо расправљали о конкретном телеграму. Успут да „подучим” др Новаковића да секретар Владе РСК по Закону о влади није био и члан владе, већ техничко лице, што не умањује моју одговорност за губитак Крајине.

И још једна чињенична исправка Новаковићевих навода. Он је заиста био председник Комисије за размене заробљеника Книнског корпуса (а можда и ГШ СВК), које место му је припадало по функцији помоћника команданта за морал и сл. Али нисам ја Новаковића наследио на месту председника Комисије РСК за размене заробљеника, која је основана одлуком Владе РСК почетком јуна 1993, јер сам ја био њен једини председник од почетка до краја, што се протегло и много година и по паду РСК.

У сектору при ГШ СВК заиста је вођен јединствен списак погинулих и несталих. Не оспоравам да је тај сектор основао управо господин Новаковић. Од кад је основана Комисија за размене заробљеника на нивоу РСК, из тог сектора су податке достављали и мени као њеном председнику. Списак је вођен до краја јануара 1994. и један једини примерак сам управо ја извезао из Книна, који се и данас налази у „Веритасу” и из којег годинама дајемо податке приватним и правним лицима у региону с назнаком да је то извод из Списка ГШ СВК. Можда ми је Новаковић и предао управо тај примерак којег сам извезао. И добро је направио јер би иначе и он остао у Книну, као и многа друга документа.

Новаковић ме критикује и „да се већ дуже време у гостовањима на средствима информисања постављам као једини арбитар и познавалац свих збивања, свих догађаја и целокупне проблематике у вези са Србима из Крајине и као општи познавалац свих тема и проблема, а да осим проблема погинулих и несталих, где ми треба одати признање, углавном се бавим питањима изван оквира функционисања Владе РСК, чији сам био секретар”.

Не појављујем се ја у јавности као секретар владе већ 27 година, него као председник Документационо-информационог центра „Веритас”, у којем се од оснивања (1993) прикупљају докази и подаци о страдању Срба из РХ и РСК у предратном, ратном и поратном времену, што укључује и погинуле, нестале, процесуиране, прогнане, уништену имовину, интеграцију, повратак, што је и њему врло добро познато, пошто је од нас и сам тражио податке, као и ми од њега.

Новаковић ми спочитава и моја „неаргументована објашњења о плану З-4 и коментаре о ставовима Питера Галбрајта, који релативизују одговорност Хрватске за агресију на РСК и тиме директно штете истини о Србима из Крајине”.

За сада, ни уз најбољу вољу не могу ни наслутити на што конкретно алудира, па очекујем ускоро његово ново обраћање и појашњење какву ја то „директну штету наносим Србима из Крајине”. Иначе, господину Новаковићу доцирање ни до сада није било страно. Мислим да је то резултат његовог урођеног повећаног ега и строго војног образовања.

Саво Штрбац/Политика

Бонус видео