Србија има обавезу и правну и духовно да призна референдум у Русији

Многи су заборавили, ако су и знали, да је Други светски рат био у прошлом веку, а не пре десет векова. Колико то није далеко говори и чињеница да још свим страдалима нисмо стигли да подигнемо споменике, посебно тамо где је прошла СС дивизија. Овај на слици у Цикотама подигнут је тек ове године, а стрељано је на стотине деце и новорођенчади. Нисмо стигли и зато што је жртава било превише. А онда зато што смо и после тога рата добили још. Увек са исте стране.

Како се заборавило да је тог рата и било и колико је његов целокупан ток утицао на човечанство, тако се заборавља и како се завршио. Сада видимо да можда није завршен како треба и да су клице нацизма преживеле и да и данас одузимају животе.

Добар део међународног права почива на УН које су неретко злоупотребљене од стране тзв. великих сила. Међутим, незнање и заборав су довели до тога да се данас многи праве блесави и да где год се окренемо можемо видети кршење целокупног система међународног права. Ми то на својој кожи осећамо деценијама, а нећу погрешити ни ако кажем вековима.

Чланови 106. и 107. повеље УН дају Русији, као победнику у Другом светском рату, право предузимања свих мера против земаља које су биле део нацистичке коалиције ако дође до покушаја оживљавања нацизма.

Дозвољена је и употреба војне силе против земаља у којима се запати нацизам при чему Русија као правни наследник СССР-а треба да обавести остале три земље победнице, али јој није потребна њихова сагласност нити одобрење.

И то је јако ружан део што смо и сами искусили толико пута, али нисмо ваљда мислили да се на нацизам иде цвећем и дрвећем?
Чланови Повеље УН допуштају спровођење руске специјалне операције у Украјини јер по тој истој Повељи Русија има право да спречи и позабави се нацизмом тамо где има. По овим чланови исто то су могле да учине и друге победнице у Другом светском рату, рецимо САД, Велика Британија и Француска, али зашто би радиле против себе?

Изабрале су да финансирају нацизам и недораслог председника Украјине.

Сврха ових чланова је да не дође до ревизије крајњег резултата Другог светског рата, што би значило владавину нацизма.
Да ли би ико здрав пожелео тако нешто? Не, али смо ето дозволили да тај исти нацизам дивља по деловима Украјине. Не само да смо дозволили него смо ми који смо могли бар да не ћутимо све то у потпуности игнорисали, годинама. Као што и сад називамо фашистима оне који то нису, а оне који јесу жалимо и шаљемо им парице. Може се и то наравно, захваљујући медијском рату у коме учествује добар део неписмених који не знају ни шта је било прошле године а камоли у прошлом веку, и они који су уз плату добили јасно упутство.

Сад, како да вам кажем, може да вам се свиђа или не, али то је тако. Правно, а и логички посматрано. Надајмо се да се овај резултат Другог светског рата никад не ревидира, мада нешто мирише да се Европа на чијем челу је и даље Немачка, никад није денацификовала.

Према томе, приче како ето Србија не сме и не може да подржи све ово што је Русија урадила и ради, као и присаједињење територија које су годинама трпеле нацизам, није тачно. Зар мислите да „најбољи студент“ Правног факултета икада то не зна?

Међународно право је ту сасвим јасно, као што је јасно и по питању Косова и Метохије, где нас како ствари стоје, чека иста оваква борба.

Марија Алимпић / Васељенска

БОНУС ВИДЕО: