Избори и Сингапур

Нисам коментарисао нити једним прилогом изборе у Србији и Српској. Прочитах скоро разговор са премијерком Сингапура. То је једна муслиманка родом из Јемена. Муж јој је муслиман родом из суседне Малезије. Интервју је давала испред новоизграђене џамије. И каже да се молила за добро и напредак Сингапура као што то увек ради. У земљи где су муслимани 15 % од популације ово се чини необичним. Тим пре што Сингапуру једина претња стиже управо од многољудних муслиманских земаља из окружења.

Што Сингапур данас слови за најбогатију земљу света не треба захвалити овој премијерки већ диктатору кинеског порекла, Ли Куан Јуу, који је владао од 1956. до 1990. Он је од државе направио фирму окренуту новом времену и ономе што ће тек доћи. Након њега стигао је други Кинез, Го Чок Тонг који је наставио путем претходника и позиционирао Сингапур у врху света по квалитету образовања, здравствене заштите и технолошких иновативних индустријских подухвата.

И ми смо имали диктатора који је владао до смрти. Он се кретао супротним смером. Поделио нас је и замајавао са самоуправљањем унутар једнопартијског система. И он је реформисао школство. Познат је по томе што је за своје неписмене директоре отворио факултет ФОН како би имали диплому усаглашену са законом. Отворио је и факултет територијалне одбране да би формирао паралелну структуру војним јединицама како би започео ”ослободилачке ратове” против ”окупаторске ЈНА”. Запампћен је по реченици: ”Нећемо се држати закона ко пијан плота”, што је отворило врата диверсификацији лоповлука сваке врсте.

И након њега у новонасталој држави БиХ, на власт је дошао муслиман. Он је уместо технолошких иновација и благодети живљења понудио ”Исламску декларацију” и рат. Ко год је имао менталне снаге да се самодисциплинује и прочита ту књижицу, било му је јасно колико је мрачан, затуцан и необразован човек био њен аутор. Данашњи избори у БиХ воде се на истом путу ” са кога не скрећемо”. У Српској је шема позната. Позицију познајемо. Опозиција нуди три ствари. Прва, хапшење лопова. Друга, ”способне људе” који ће радити без финансијске надокнаде. Трећа, способне банкаре који ће се одрећи месечне зараде од неколико десетина хиљада евра, и прећи на државну плату од неколико хиљада евра. Алтруизма ради!

На окупираној територији, каква је БиХ, можда се и не може понудити више. Наше искуство је то што нас спречава да искорачимо у ново и непознато. Јер, колико јуче они што рекоше да ће радити без плате, ”законски” је подигоше до неба. Омогућила им то њихова гласачка машина. Српска би могла бити бисер нашег света. Фали јој честит диктатор, а не окупатор. До тада ће у халама уместо технолошких изума расти марихуана.

Па срећно!

Мирослав Пушоња / Васељенска

БОНУС ВИДЕО: