Милан Старчевић: Шта се крије иза Порфиријеве изјаве о насиљу над женама?

Од владара из сенке постављени „патријарх“ СПЦ Порфирије (у народу познат као Профитије) у изјави за медије, дана 06. 10. 2022. године, најоштрије је осудио насиље над женама у Србији, истакавши да је за СПЦ неприхватљиво и болно свако насиље над њима и најавио да ће СПЦ активније деловати у борби против тог великог проблема.
Пре њега путем друштвених мрежа огласио се „владика“ Григорије (у народу познат као Гргур), који је такође осудио насиље над женама, уз поруку: „ Ко је уз Христа, тај је уз храбре жене у Београду“. Под храбре жене он сматра 20-ак феминисткиња које протестују против мушких силеџија.

За већину људи у држави саопштења двојице црквених великодостојника наишли су на одобрење, не размишљајући шта се заправо крије иза таквих ставова и свеопште оркестриране медијске пропаганде да мушкарци у Србији масовно врше породично насиље на женама. Ислишно је дискусовати да је сваки нормалан и разуман мушкарац против било каквог насиља над женама или било ког слабијег од себе. Такав вид агресије није у складу витешког кодекса српског мушкарца. Он је заштитник вере, нације, породице и свих моралних вредности.

Након одржавања параде содомита пуне су насловне стране српских медија о силоватељима и насилним мушкарцима, што се уклапа у агенду дубоке државе да се народу стално пласирају три теме: феминизам, хомосексуализам и насиље мушкараца (што би довело до става да су мушкарци у Србији насилници). Чему је толико медијску пажњу заслужио серијски силоватељ Игор Милошевић и шта се жели постићи? Убеђен сам да би већина мушкараца у Србији тог манијака, да су се којим случајем питали, као и све остале силоватеље и педофиле, послали на доживотну робију или би над монструмима била извршена смртна пресуда. Међутим, таква опседнута особа потребна је креаторима „Нове нормалности“, да стално и изнова потенцирају причу како су жене угрожене од мушкараца, како мање зарађују од својих партнера, да су мало заступљене у јавном животу, иако од укупног броја министара и посланика у Србији 46 одсто чине жене. Дакле, мушка популација мора да се медијски сатера у ћошак да буде мања од маховог зрна, па не би требало да нас чуди када Порфирије (извршитељ задатака својих налогодаваца) каже: „Чињеница је да су мушкарци – кукавице и слабићи, да су само у последње две године у Србији убили више од 40 жена, а за последњих 10 година, око 300“. Нисам проверао колико је заиста жена у последњих година убијено, али из свог окружења знам неколико случајева да су мужеви због повишеног тона над женама били кривично гоњени.

Зашто Порфирије није покренуо питање колико се годишње изврши подбачаја, што је пред Господом још већи грех од насиља над женама? Тај број убијене деце мери се на десетине хиљада. Због чега душебрижник који је узурпирао трон Светог Саве не захтева од државних надлежних органа да се законом забрани подбачај?

Феминизам је одличан пример како централно банкарски картел (јудеомасонерија) користи моћ медија да женама испира мозак. Протеклих деценија многе жене су научене да се плаше и да не верују мушкарцима, то јест изгубили су додир са својим природним љубавним инстинктима. Резултат тога је да је породица у расулу, сексуална изопаченост је све већа а наталитет је у осетном паду. За жену је љубав инстинктивни чин самопожртвовања. Она се предаје свом мужу и деци и испуњава се тако што их види како напредују и прима њихову љубав, поштовање и захвалност. Жена приноси ову жртву свом мужу који ће је ценити и обезбедити своју породицу. Мушкарци, пак, инстинктивно желе да испуне своју обавезу и одговорност према породици. Ово је суштина брака, а деца су као Божији дар круна њихове везе.

Феминизам је извршио индоктринацију жене да одбаце брак као старомодан, научивши их да оне могу без уплитања мушкараца, осмислити свој живот, а све са скривеним циљем да се уништи ослонац сваке државе породица (мала Црква). Модерна тзв. западна култура је масонска (сатанистичка) и она све више продире у наше друштво. Она учи да стварност одређује човек а не Бог. Луцифери су приметили да су људи колебљиви и савитљиви, који више воле да верују оно што им се каже него да верују сопственом разуму. Стога, на пример, медији свим снагама промовишу содомите и њихову изопаченост, који су у супротности са нашим природним инстинктима.

Сваки аспект масовних медија (филмови, музика, часописи, рекламе, вести…) користи се за индоктринацију и друштвену контролу са крајњим циљем поробљавања. Како би уништили породицу медији су деценијама уназад убеђивали жене да су у канџама мушкараца. Мирна Блајт је била главна уредница часописа „Ladies Home Journal“ од 1981. до 2002. године. У својој књизи „Spin Sisters“ она пише да су медији женама поробили њихову изворну природу користећи следеће мантре:

“1. Мушкарцима се више не може веровати, јер су сви они неверни, насилна чудовишта, непоштени олоши, који желе да управљају светом. 2. Жене су жртве по основу свог пола. Пошто жене постају жртве у приватном животу, у породици, на послу, у друштву, у целини, према томе, оне морају имати осећај туге, права и побуне.

3. Жене треба да буду себичне. Слободно време сада значи време за себе, без супружника и деце. Бесконачне медијске поруке проповедају ново феминистичко „Јеванђеље“ да је препуштање себи важан сегмент доброг здравља и успешне жене. 4. Секс није резервисан за брак. Часописи као што су „Glamour“ и „Cosmopolitan“ позивају младе жене да отворено гледају и изазивају мушкарце и да буду спортискиње у кревету. Нема дискусије о браку и породици. 5.

Самоостварење лежи у успешној каријери, а не у мужу и породици, јер докле је жена успешна у послу и зарађује довољно за себе, неће зависити од мушкарца. Истовремено „Playboy magazine“ упутио је исту поруку мушкарцима. Не морате се венчати да бисте имали секс. Брак и деца су досада”.

Доследна медијска хајка на мушкарце ће се наставити. Свим силама јудеомасонерија и педерски лоби жели створити непремостиви раздор између мушкарца и жене, како би се деградирала институција брака. Слуге антихриста желе да у свим државама легализују хомосексуалне „бракове“, да им се омогући усвајање деце, да пропагирају своју содомску болест у уџбеницима.

Историја нас учи како су због мужелоштва и блуда спржени становници Содоме и Гоморе. На садашњој и будућим генерацијама Срба је да истерају губу из свог дворишта, да се врате лекару душе и тела Господу Христу, да бисмо спречили сатирање наше нације.

Милан Старчевић / Борба за веру

БОНУС ВИДЕО: