Невидљиви хероји страхују како ће преживети зиму

„Сећам се, као кроз маглу, а није било тако давно, кад смо Пеђа и ја били здрави. Могли смо све: да пливамо, куцамо ’километарске’ поруке, потегнемо и повучемо, радимо и зарадимо. А данас, видиш, једва ходамо”, започиње своју причу за „Политику” Ненад Марић. Он и његов брат близанац Предраг претурили су преко својих плећа ратишта, заробљеништво у хрватском логору и избеглиштво.

Марићи су родом су из Ливна, а борили су у одбрамбено-отаџбинском рату 1992–1995. у редовима Војске Републике Српске. Као добровољци учествовали су у бројним значајним војним операцијама, међу којима су оне у Горажду, Игману, Милићима, Бихаћу, Медачком џепу… А у оквиру резервног састава Јединице за специјалне операције (ЈСО) добровољно су се борили на Косову и Метохији. Били су учесници акција у Глоговцу, Глођану, Малишеву, рејону Клине, Пећи, Србици, Истоку, Ђураковцу, Ђаковици, Сувој Реци. Данас, ови, нажалост, невидљиви хероји страхују како ће преживети предстојећу зиму. Живе са тешко покретном мајком Достом, а како каже Ненад Марић, немају новца да купе огрев, одећу и обућу за хладно време.

„Ближи се зима, а ми ништа немамо, ни огрев, ни зимницу. Потребно нам је 15 кубика дрва, а то стаје око 1.500 евра. Ми те паре немамо, а више не можемо ни да их зарадимо”, прича Ненад. Оно што их посебно брине, прича он у своје и братовљево име, јесте то што немају новца за лекове. „Док смо били способни да радимо и зарађујемо за живот, послове смо сами налазили, али дешавало се да посао нађе и нас. Никада ниједан нисмо одбили”, каже Ненад Марић и додаје да су он и његов брат близанац Предраг, између осталог, радили у угоститељству и обезбеђењу. Лекови, прича, месечно их коштају 70.000 динара. Само за инјекције „Trulicity”, које примају једном недељно, морају да издвоје 21.000 динара, а њиховој тешко покретној мајци потребне су пелене. Суседи из села Рибари код Шапца, каже, познају их као вредне људе и зато се нису устручавали да им понуде посао. „Има око шест година како смо болесни и од тада више не можемо да радимо и зарадимо”, објашњава Ненад за „Политику” и каже да он и брат болују од дијабетеса и других придружених болести. Тешко се крећу, како каже, због обољења нерава, а сам је својевремено био оперисан због промрзлина које је задобио на ратишту, због чега се креће уз помоћ штаке. Потребна му је, како каже, штака са надлактицом.

Њихови месечни приходи, у тренутку када су се обратили нашој редакцији за помоћ, износе око 27.000 динара, уз мајчину пензију која је педесетак евра. Многи саборци, прича, нису их заборавили, али како каже, знају да су времена тешка. Нарочито су захвални, прича са осмехом Ненад Марић, ратном команданту Милану Јоловићу, али и пријатељима из села: Милету, Милану и Дулету Миливојевићу, као и Марку Таралановићу. „Муку мучимо са лековима. Пијемо оне које можемо да купимо, и онолико колико можемо”, прича са тугом у гласу Ненад Марић. Он има и дванаестогодишњу ћерку Марију која са мајком живи у Рогачици у Републици Српској. Развео се, прича, онда када је почео да побољева, јер сматра да је тако боље.

„Ја плаћам алиментацију. Моје дете има оца. Правог оца, а не само оца на папиру ”, прича Ненад. Ону стару изреку да једна мука никада не иде сама, породица Марић осећа на својој кожи. У село Рибари, сећа се Ненад, доселили су се 2003. године. Купили су кућу, прича он, и поштено платили, али данас се муче да докажу да је у њиховом власништву и боре се да не остану на улици. А кућа је од блата. „Ма, шта да кажем, све нас је стигло”, каже, више себи у браду, не би ли прекинуо непријатну тишину.

Како помоћи браћи Марић

Браћи Ненаду и Предрагу Марићу могуће је помоћи уплатом на следеће рачуне:

Комерцијална банка Шабац

Девизни: 9031022489530

IBAN.RS: 35205903102248953089 (уз девизни рачун)

Динарски: 205-9001020306156-48, оба су на име Ненад Марић

Број телефона Ненада Марића је +381642262458

Политика

БОНУС ВИДЕО: