НАТО пакт упорно покушава да са свих страна затвори обруч око Русије

0
турска

Иван Пајовић

Недавна изјава таџикистанског председника Емомалија Рахмона упућена Владимиру Путину на самиту Централна Азија—Русија како Русија треба да престане да третира државе Централне Азије као да су још увек део Совјетског Савеза може значити да и земље овог региона, поред тога што су пале под снажан економски утицај Кине, клизају лагано у сферу америчког политичког утицаја, као што је то већ случај са Казахстаном и Јерменијом. Азербејџан и Грузија већ одавно су отпали из руске интересне зоне и по њима вршља хиперактивни амерички утицај.

Русија као да лагано губи утицај над земљама и регионима где је десетинама година увећавала своје присуство и усмеравала значајне ресурсе. У овом моменту управо се развијају веома интересантни процеси око Јерменије. С почетком конфликта у Украјини Јерменија фактички на њега није реаговала, у ОДКБ тема Украјине није ни покретана, а председник Никол Пашињан жалио се на слабу реакцију ОДКБ у доба конфликта у Карабаху 2020. године. Сада се конфликт у Карабаху поново разбуктао, а азербејџанска страна заузима све боље позиције. Јерменија се поново више пута обраћала за помоћ Русији, али су те молбе биле игнорисане. Као резултат, азербејџанска војска је упала чак и на територију саме Јерменије, продревши у дубину око 8 километара. Треба нарочито нагласити да у питању није територија Карабаха. После тога Јерменија се обратила ОДКБ-у, позивајући се на члан 4. споразума, где пише да је напад на једну од чланица агресија против целог савеза и да су све земље-чланице дужне да упуте помоћ. Све земље ОДКБ заједно са Русијом игнорисале су претњу која се надвила над њиховим савезником. Зачуђујуће, за Јерменију су се заузеле друге две државе: Иран и САД. Иран је запретио да ће се војно умешати уколико Азербејџан покуша продор ка Нахичевану. Недавно је Јерменију посетила и Ненси Пелоси, чија делегација је изразила подршку територијалном интегритету Јерменије и принципу суверенитета. Управо су САД организовале преговоре између Јерменије и Азербејџана. Ово практично значи да је Русија практично изгубила утицај у целом Закавказју.

Прочитајте још:  Милош Симић: Конопља је једна од четири свете српске биљке (Видео)

Некадашњи најближи савезник Русије, Казахстан, такође полако клизи ван сфере руског утицаја. Причу о Казахстану треба започети са почетком 2022. године, када су у тој земљи почели масовни протести. Председник Казахстана се обратио ОДКБ-у за помоћ у гушењу побуне, што је и спроведено. Тада се говорило да је на такав начин председник Касим Жомарт Токајев потпао под утицај Кремља који му је пружио тражену услугу. С почетком рата у Украјини Казахстан је очувао неутралност, премда је становништво у великој мери подржавало украјинску страну и сакупљало хуманитарну помоћ. Власти нису забрањивале проукрајинске митинге. Важан случај догодио се на форуму, када је Токајев отворено саопштио Путину како нема намеру да признаје од украјине отцепљене републике које су се присајединиле Русији. Зпадни медији су ово тумачили као раскол у међудржавним односима. Није небитно ни казахстанско зближавање са Турском и Кином. Још маја 2022. са председником Ердоганом потписан је договор о војној сарадњи, при чему је турски председник изјавио да су Турска и Казахстан братске земље. Не тако давно у посети је био и Си Ђинпинг, који је изјавио да ће Кина штитити територијални интегритет Казахстана.

Недавни конфликт Киргизије и Таџикистана говори о смањивању руског утицаја у региону Централне Азије, упркос томе што су обе земље чланице ОДКБ. Погранични конфликти постојали су и раније, али недавно је Таџикистан продро на територију Киргизије и заузео неколико насеља. Русија, као традиционални арбитар, у овом случају је остала нема. За то време букти борба за утицај у овом региону између Турске и Кине. Турска инсистира на сарадњи са турскојезичним земљама, а Кина већ годинама инвестира значајан капитал, а познато је да у региону има и тајне војне базе, док Русија губи контролу над регионом. Све се чини како споразум ОДКБ остаје само на папиру.

Прочитајте још:  „Они понављају дела бољшевика“: свештеник Руске православне цркве говори о ситуацији у Кијевско-печерској лаври

Утицај Русије на Блиском Истоку такође слаби, пре свега то се односи на Сирију, којој је Русија пре пар година помогла како би се одржала власт председника Асада. Вести стижу да Русија има намеру да пребаци војне снаге из Сирије на украјински фронт, чак се говори да је део војне технике већ пребачен.

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

Молдавија је такође почела да се одаљује од Русије, премда се једно време колебала између руског и западног утицаја. Са почетком украјинског конфликта јавно мњење почело је да се мења, а Придњестровље се поново почело сматрати озбиљном претњом. Уколико би Русија успела да пробије коридор до Придњестровља, страхује се да би и сама Молдавија могла бити мета руске агресије. Молдавија се управо интегрише у европске институције, али са Русијом остаје у контакту због критички важних питања.

Иако је Белорусија по много основа зависна од Русије, а Украјина је сматра агресором због пропуштања руских трупа преко своје територије, Лукашенко показује своју оданост Путину, али не предузима никаква конкретна дејства и на захтеве Кремља реагује врло млитаво. Белорусија се нашла у врло компликованом положају. С почетком се очекивало да ће њена армија учествовати у нападу на Украјину, али то се није догодило. Уколико се покаже да положај Русије постаје све слабији, Лукашенко ће се вероватно све више политички удаљавати и избегавати учешће у конфликту.

После распада СССР Русија је задржала статус крупне и утицајне регионалне силе која се могла мешати у проблеме на постсовјетском простору. Међутим, чини се како се тренутно чак и најближи њени савезници од ње удаљују, а регионални конфликти решавају се без њеног учешћа. У простор који Русија оставља отвореним, без имало оклевања улази утицај западних сила, пре свега Америке, чији је очигледни циљ да што више затвори круг глобалног геополитичког окруживања Русије.

Прочитајте још:  Матеуш Моравјецки: Немачка је главна препрека на путу ка увођењу оштријих санкција Русији

Пише: проф. др Иван Пајовић / Правда

БОНУС ВИДЕО:

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *