Немачка штампа: Вучић припрема становништво за увођење санкција Русији

На основу изјава председника Србије Александра Вучића и његових сарадника, као и на основу појављивања критичних извештаја о Москви у провладиним и проруским медијима, аутор Берлинер цајтунга процењује да Вучић припрема становништво за увођење санкција. „Да ли ће Вучић имати храбрости и политичке снаге да се одвоји од Русије и предузме коначну промену правца према Западу“, поставља питање Берлинер цајтунг. Одлука ће, оцењује немачки лист, „свакако бити историјска“, преноси ДW.

Берлински дневни лист Берлинер цајтунг доноси текст под насловом „Пријатељство које се круни“. Аутор у чланку објашњава зашто би нова влада Србије могла да се прикључи санкцијама Европске уније против Русије.

На почетку се набрајају економски успеси Србије у последњих десет година и подсећа да је Немачка постала најважнији економски партнер Србије, а Србија за Немачку најважнија западнобалканска земља. Према тумачењу аутора, то је и разлог убедљиве победе Српске напредне странке (СНС) и Александра Вучића на изборима, наводи Дојче веле.

Не изоставља се ни опис концентрације моћи у Вучићевим рукама која је, наводи се, слична некадашњој апсолутној власти Јосипа Броза Тита, те уподобљавања медија. Помало иронично аутор текста пише да постоји само једна ствар која Вучићу стварно задаје главобољу, и која је од рата у Украјини добила размере хроничне мигрене – а то је спољна политика.

„Ту се пре свега ради о односу према Русији и о Косову. Србија је тренутно једина земља у Европи – ако изузмемо Белорусију – која није увела санкције против Путинове Русије. Србија додуше јесте гласала за неколико резолуција Уједињених нација које су осудиле руски напад на Украјину и више пута нагласила да сматра територијални интегритет Украјине недодирљивим, али у Бриселу ипак негативно пада у очи да после тог више симболичког основног става нису уследиле и конкретне санкције. Управо то се захтева од кандидата за приступање ЕУ“, пише Берлинер цајтунг.

Православље и енергенти

Аутор потом објашњава читаоцима обавезу кандидата да усклади своју спољну и безбедносну политику са политиком Брисела, али наводи и аргумент Београда да Србија још није члан ЕУ па може да води независну спољну политику коју ће након приступања прилагодити.

Наводе се и разлози оклевања Београда да уведе санкције – православно братство с Русима, руски пропагандни наратив у српским булеварским медијима. Све то доводи до проруског расположења – 70 одсто становништва је на руској страни која се бори против наводних украјинских фашиста.

Друга тачка коју западни аналитичари радо превиђају јесте негативан став према Сједињеним Америчким Државама. Многи људи се сећају бомбардовања НАТО 1999. као злочина и оно важи као симбол лицемерја Запада. У руско-украјинском конфликту, који многи стручњаци посматрају као посреднички рат Сједињених Америчких Држава против Русије, позитиван став Србије према Русији може се разумети као одбијање политике САД.

Помиње се и зависности Србије од руских енергената, али и да је највећи проблем – Косово. Русија на међународном плану, а нарочито у Свету безбедности УН, подржава српско одбијање да призна самосталност Косова.

Замрзнути конфликт најбоље решење

„Ако се сада уведу санкције против Руске Федерације, та подршка би с великом извесношћу могла да буде окончана. А ослонити се на Кину, која је у прошлости у различитим ситуацијама изабрала уздржавање, било би превише ризично. Мада опсег моћи председника Вучића делује импозантно, а рашчлањена опозиција може мало да му науди, он зна да га могу оборити две ствари: прва би била лош однос са Српском православном црквом. СПЦ за себе захтева третман у Србији који би у секуларној држави, благо речено, био више него на граници прихватљивог“, наводи. Аутор наводи чињеницу да се Вучић консултује с представницима цркве управо у погледу важних питања као што је Косово.

Друга ствар која би Вучића могла да кошта власти било би, према тексту у берлинском листу, признање Косова као суверене државе. То би, поред СПЦ, против њега окренуло и велики део становништва. Читаоци из текста сазнају да је Вучић свестан фактичке независности Косова, па је, наводи се, у преговорима хтео да испослује неке уступке за Србију, као што је прикључивање северног дела Косова Србији или аутономију за српско становништва. Али, то није дало резултате.

„Замрзнути конфликт је најбоље решење за сваког српског политичара. А у замрзавању је помогла пре свега Русија својим ветом у Савету безбедности Уједињених нација. Одлучујуће питање јесте да ли би однос према Русији и евентуалне санкције такође могле пољуљати Вучићеву власт“.

Потом се описује одуговлачење с формирањем власти после избора у априлу, али и да ће Ана Брнабић морати да именује владу у наредне две недеље. Питање санкција, сматра аутор за берлински лист, наћи ће се на столу.

Припрема за санкције?

На основу изјава Вучића и његових сарадника, као и на основу појављивања критичних извештаја о Москви у провладиним и проруским медијима, аутор процењује да Вучић припрема становништво за увођење санкција. После поређења са ситуацијом у којој се нашао Тито 1948, аутор се пита: „Да ли ће (Вучић) имати храбрости и политичке снаге да се одвоји од Русије и предузме коначну промену правца према Западу?“

Досадашња политика добрих односа с Бриселом, Пекингом, Москвом и Вашингтоном, након напада Русије на Украјину постала је немогућа, процењује се у анализи и подсећа на извештај ЕУ о напретку Србије, у којем је констатовано назадовање у области спољне политике.

„У најгорем случају, могло би да запрети потпуно обустављање приступних преговора са Европском унијом. Добри економски подаци на које је председник тако поносан, брзо би били прошлост. Вучић ће, дакле, морати да у наредним недељама одлучи и тако донесе смернице како ће Србија изгледати у наредних педесет година.“

Одлука ће, процењује на крају Берлинер цајтунг, свакако бити историјска. Како год она изгледала.

Критике на рачун визног режима Србије

Минхенски дневни лист Зидојче цајтунг доноси текст о пооштравању визног режима према земљама из којих мигранти стижу у Европску унију.

Најпре се описује незадовољство немачких политичара визном праксом Србије, а онда се и описује та пракса, према којој многи мигранти користе могућност да допутују за Србију у безвизном режиму и онда покушавају да се домогну ЕУ.

Амбасадорка Србије у Берлину Снежана Јанковић изјавила је за немачке медије да је свега 6,67 одсто миграната дошло у Србију авионом, те да је и даље највећи проблем копнени пут преко Северне Македоније, Бугарске и Албаније. Она је, према наводима из текста, нагласила да су већ предузете мере као што је пооштравање услова уласка за грађане Индије, Бурундија, Кубе и Туниса, који сада морају да покажу купљену повратну карту с датумом повратка.

У тексту се наводи да је Вучић најавио потпуно усклађивање визне политике Србије са оном у ЕУ.

„У последње време стално се чују оптужбе на рачун Београда – да он у визној политици боље третира грађане оних земаља које – као и Србија – нису признале Косово. То амбасадорка Јанковић одбацује, као и оптужбу из редова немачких либерала (ФДП) да Србија у договору с Москвом намерно кријумчари мигранте у ЕУ“.

Одговор српске амбасадорке који се цитира у тексту своди се на то да је Србија наследила визну праксу Југославије која је била отворена према несврстаним земљама.

Н1

Бонус видео