Спасавање редова Милоша Бошњаковића или тик-ток на рударски начин – успешно колико и звучи

Још један од Бошњаковићевих фирми не може да издржи удар народа, па су као и све друге фирме и фирмице из „развијеног“ света решили да то реше како су тамо и научили. Рекламом. Набавили су нову пи ар агенцију, и мисле да добра и скупа лаж може да намагарчи овај напаћени народ. Ту је млађана и како многи тврде, „способна“ Ена Маглић и њене колеге. Вероватно ће то бити исто као и са Рио Тинтом и њиховом кока-кола пи ар-ком. Јер обе долазе са истог извора, баш као и кока-кола. USAID.

Ако сте се случајно питали зашто USAID и њихови робови у цивилном сектору ометају праве борце и активисте свуда у региону, можда ће вам значити информација да је горе поменута Ена Маглић у Lykos Balkan Metals на задатак спасавање редова Милоша слетела право из USAID програма. А USAID са својим јадницима подједнако омета нас овде колико и активисте у Какњу и Мехорићу те на Озрену, па Језеро и Мркоњић Град, а исто су радили и на Баби. Понегде им је прошло, а много где и није. Код нас неће и не може, а знам и за неке локације које сам навела да ће све зубе полимити, а проћи неће.

Него, Ена Маглић је учествовала на чувеном округлом па на ћоше столу у Језеру штитећи интересе једног Бошњаковић Милоша. Ваљда их тамо у USAID-у прво науче да се доживотно ослободе части, образа и кичме, па онда све може за доларчиће, америчке или аустралијске, а зар је и битно. Да не буде зло усамљено, ту је и подршка од колега из Ист Вест Бриџа. А тамо су некад били само озбиљни ликови, као рецимо Зорка.
Питања за Милоша, ваљда знате где је и ако је тамо где се шапуће да јесте, с обе стране Дрине, има ваљда право на неке посете, па пренесите газди да питамо следеће:

– Како иду договори за Чукаричку падину?

– Да ли ћете нешто од опљачканог сачувати или ћемо вам све узети?

У потпису, оштећени радници из Мојковца и Вареша, а питам и ја с њима, шта ми тешко.

За Ену Маглић поздрав уз наду да ће раније уместо касније схватити да бесан народ није исто што и кока-кола маркетинг а ни лондонски „хвала, извини, молим, хвала, извини, молим“. Ви сте, девојчице, ипак на Балкану. Овде лондонске школе значе да сте образовани колико и Брнаба, у најбољем случају. Јер да није тако, твоја компанија се не би хвалила нечим што се зове „тик-ток академија“.
Повлачим ово за Брнабу, чале је за вас ипак једна озбиљна личност.

Марија Алимпић / Васељенска

БОНУС ВИДЕО: