Што је магла чудније боје, то је загађење веће
Протеклих дана, једно од најчешћих питања било је да ли је велики део Србије прекривен маглом или смогом? Београд је данима у црвеној зони, односно међу најзагађенијим градовима света. Климатолог, професор Владимир Ђурђевић каже за РТС да је смог сивкасте боје, а права магла, која се ретко виђа у градовима, снежно бела. Магла, према његовим речима, не може да буде последица загађења, али је, додаје, трик у томе што одговарајући метеоролошки услови који доводе до значајног пораста загађења, уједно доводе и до магле.
Климатолог Владимир Ђурђевић изјавио је гостујући у Јутарњем програму РТС-а да магла и загађење иду заједно јер постоји у атмосфери најнижи слој ваздуха чија је висина у просеку око један километар.
“У одређеним метеоролошким условима он може да се спусти, да буде тањи. Када се тај слој стањи, порасте и концентрација загађења. И када се помешају магла и загађење, направи се смог. Смог је сивкасте боје, а права магла, која се ретко виђа у градовима, снежно бела. У градовима не можемо у принципу да видимо праву маглу, већ комбинацију магле и загађења. Ми, нажалост, кад смо у граду живимо у смогу, а не у магли”, наглашава Ђурђевић.
Магла, према његовим речима, не може да буде последица загађења, али је, додаје, трик у томе што одговарајући метеоролошки услови који доводе до значајног пораста загађења, уједно доводе и до магле.
“Исти услови који доводе до скакања загађења, доведу и до појаве магле. Кад се те две ствари помешају, добијемо смог”, објашњава Ђурђевић.
Наводи да је главни фактор за задржавање магле слаб ветар.
“Појачавање температурне инверзије буде потпомогнуто тиме да је ветар слаб. Када имамо пристојну температурну инверзију, постоје погодни услови да се тај нижи слој атмосфере стањи и да дође до пораста концентрација загађујућих материја и појаве магле”, напомиње Ђурђевић.
У магли, истиче, не може да пада киша, или су то неке кише слабог интензитета.
“Када имамо праву кишу, она испира загађења из ваздуха, а најбољи чистач у Београду је кошава. Тај јак ветар омогућава да се приземни ваздух меша са ваздухом на висини који је чист и тако се смањује концентрација загађења у приземљу”, каже климатолог.
Загађење је, наглашава, видљивије због магле.
“Препознавање загађења у магли је њена боја. Што је чудније боје – жућкастија, зеленкастија, сивкастија – има више загађења у магли”, указује Ђурђевић.
Додаје да не би требало да очекујемо неке значајније промене са температурним инверзијама. То је феномен који ће остати мање-више у оквирима које данас имамо.
Када се може очекивати снег
Ђурђевић каже и да ће у наредних неколико дана мало пасти температура.
“Имаћемо нешто хладније време, али то ће бити у границама нормале за ово доба године. Према тренутним прогнозама, прве две недеље новембра температуре ће бити у просеку за ово доба године, можда тек у другој половини новембра можемо очекивати неко значајније захлађење које ће мало подсећати на зиму”, каже Ђурђевић.
Истиче да у наредне две недеље не би требало да имамо значајних падавина, посебно не снег.
“Снега ће можда бити тек крајем новембра, али према прогнозама се не види да је то извесно”, закључио је Ђурђевић.
РТС
БОНУС ВИДЕО:
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.