Док смо слушали како „врховни командант“ обара дронове, задужили су нас још 2,4 милијарде евра

Док је јавност помно пратила чији смо дрон “скинули” код Рашке и да ли нам то следи ново звецкање оружја, Влада Србије договорила је нови кредит у вредности од 2,4 милијарде евра. Након што смо узели милијарду долара од Арапа, сада следи још 2,4 милијарде евра новог задуживања код ММФ-а, да би финансије биле “сигурне и здраве”, како смо чули од врха државе. Ново задуживање не може бити знак добрих финансија, што потврђују и саговорници Нове, који напомињу да ћемо тим новцем враћати старе дугови и “крпити рупе” настале лошом позицијом у међународним односима.

Практично паралелно са обарањем дрона изнад Рашке, о чему су се огласили председник Александар Вучић и министар одбране Милош Вучевић, ођекнула је вест да смо договорили нови аранжман са ММФ.

„Руку на срце“, није баш ођекнула јер је прекрио „пламен срушеног дрона“ (који нико, додуше, није видео), чиме су се грађани по ко зна који пут окренули ка другим темама од оних егзистенцијалних. Наравно, не желимо да сумњамо да је дрон био параван за аранжман и нови кредит, некако то делује превише чак и за ову власт, али је чињеница да смо олако прешли преко вести да је ММФ опет у Србији и да овог пута доноси дарове од 2,4 милијарде евра.

Те дарове ћемо скупо враћати, а мораћемо и нешто да урадимо за овај поклон вредан 2,4 милијарде евра.

Шта смо тачно договорили са представницима ММФ-а?

Међународни монетарни фонд договорио је са Србијом детаље стенд-бај аранжмана у вредности од 2,4 милијарде евра, што представља први пут да је наша земља постигла овакав договор са ММФ-ом у последњој деценији.

Након што је у Београду постигнут споразум, ММФ је навео да би његов извршни одбор могао да одобри 24-месечни аранжман у децембру. Финансирање би помогло одржавању буџета и програма потрошње Србије јер се предвиђа успоравање економског раста ове године, рекла је премијерка Србије Ана Брнабић.

„Предложени стендбај аранжман биће додатна подршка финансирању у изазовним условима у глобалном економском окружењу“, наводи се у саопштењу Централне банке Србије. Финансирање ММФ-а ће такође помоћи „структурним реформама“, посебно у енергетском сектору“ навели су у саопштењу ресорног министарства.

„Без договара са ММФ нећемо моћи да вратимо нагомилане дугове“
Економиста Михаило Гајић каже за Нова.рс да нови аранжман стиже због нагомиланих дугова јер нам следеће године стижу на наплату кредити у износу од 4 милијарде евра.

„Србија треба наредне године да врати кредите који нам стижу наплату у износу од четири милијарде евра. Поред тога, треба да финансирамо текући дефицит у износу од преко милијарду и по евра, што нам говори да морамо да негде сакупимо тај новац, па отуда та сарадња са ММФ“, прича наш саговорник.

Он напомиње да каматне стопе свугде расту, па је аранжман са ММФ-ом потребан да бисмо имали довољно средстава да вратимо нагомилане дугове.

„Аранжман са овом институцијом значи да ћемо поштовати и водити колико-толико нормалну монетарну и фискалну политику, тј. да ћемо имати средства да вратимо своје дугове“, додаје наш саговорник.

Гајић објашњава да још увек не знамо да ли ће новац од 2,4 милијарде евра бити повучен, јер се чека план Владе за следећу годину када је реч о буџетским издвајањима.

Додатно, Гајић подвлачи да смо претходни кредит од УАЕ у вредности од милијарду евра практично већ потрошили, тј. вратили.

„Генерално, финансије нису у катастрофалном стању, што нам је ММФ и поверовао. Са друге стране, нама делује да се сада убрзано задужујемо, јер смо ми одложили наплату неких кредита још од пандемије коронавируса. Раније смо се задуживали по нижим стопама, било је више новца, али сада је новац постао скупљи. Мораћемо више да дајемо за камате и друге дугове“, закључује наш саговорник.

Иако је власт раније одбијала да прихвати аранжмане са ММФ, на крају смо морали да се задужимо код ове финансијске институције. Није било јасно познаваоцима прилика због чега се нисмо под повољним условима задужилили 2020. године, када су биле ниске камате јер је новац био „јефтин“. Србија је тада нашла замену кроз задуживање са Кинезима, којима није битно на који начин се новац троши.

„Финансије су нам у кризи, кад год је криза окрећемо се Западу“

Економски новинар Мијат Лакићевић каже за Нова.рс да је манир ове власти да одбија помоћ Запада, суверено се држећи одлуке да самостално води економску политику. Са друге стране, када „загусти“, по правилу се окрећемо Западу.

„Верујем да ћемо сигурно подићи ових 2,4 милијарде евра на име кредита, што говори да су нам финансије у кризи. ММФ нам треба и због тога што даје најјефтинија средства, поготово што су камате скочиле. Међунарне околности, рат у Украјини и наша наводно неутрална позиција довели су до тада да смо постали ризична земља. Управо због тога цена задуживања расте, а наша позиција је ослабила“, објашњава наш саговорник.

Коментаришући то што смо сада узели кредит од ММФ, а одбили смо исти пре две године када је новац био јефтинији, Лакићевић подвлачи да је то манир ове власти.

„Актуелна власт увек жели да буде суверена, или како би се то рекло, прави се важна према Западу. Тренира строгоћу, користи популизам, па је у том наративу Запад представљен као експлоататор. А, када је проблем или криза, Србија се обрати истом том Западу који нас извлачи из буле“, закључује Лакићевић.

„Задужујемо се због Вучићеве кампање и 100 евра помоћи“

У тренутку док се споразум склапао, професорка Економског факултета у Београду Даница Поповић рекла је за Нова.рс да је сарадња са ММФ знак да држава има проблеме са финансијама.

„Сарадња са ММФ не мора у напред да значи да су финансије једне земље труле, али у нашем случају значи. Ради се о томе да су све земље света због коронавируса направиле огромне дефиците, а сада када су ти дефицити дошли на наплату, земље морају да се задужују. Ми се више задужујемо због Вучичеве предизборне кампање, те новчане помоћи од 100 евра и других издвајања. И без свега тога, дуг би био огроман, па бисмо морали да тражимо зајам“, појаснила је професорка Поповић.

Даница Поповић/Нова.рс

Бонус видео