Момчило Алимпић: ЈЕРЕТИЧКА ПРИЧА

Једну овакву Јеретичку причу је написао Бранко Ћопић, ову другу пишем ја, тек толико да се зна да нисам плагијатор.
Пре неки дан се очекивало, после дугог најављивања вучења за рукав да се дође у Горње Недељице, да ће се одржати Дани поља генетски модификоване соје. Наиме, процењује се да је у Горњим Недељицама и околним селима, пролетос засејана већа површина генетски модификоване соје, па је ред да се и иста пожање а јавност упозна са приносима и сортама и наравно почасти о трошку домаћина а све после берићетне жетве. Домаћини су требало да буду мештани који су сејали генетски модификовану соју, док је генерални покровитељ манефистације требало да буде Рио Сава, у нашем народу познатија као Рио Тинто. Рио Сава се, додуше, оградила од ове манефистације (али ко ће то народу објаснити, после дугогодишње тј. деценијске и идиличне сарадње Рио Тинта и мештана Горњих Ндељица, наравно не свих, али ко такве више зарезује за било шта).

Ограђивање Рио Саве (Рио Сава је иначе пољопривредни комбинат у покушају) од својих већ поменутих идиличних партнера је уследило одмах после засејавања парцела генетски модификованом сојом, и то на свом службеном сајту. Пре засејавања парцела Рио Сава је дала у закуп своју земљу (то је она земља коју су мештани Горњих Недељица продали Рио Сави сасвим легално и вукући за рукав Рио Тинто) сељацима Горњих Гедељица и околних села и то како неки кажу без накнаде. Дакле наставила се, иза завесе, идилична сарадња истих тих који су тобоже против Рио Тинта. Али Рио Сава, која по њиховој изјави веома поштује законе Србије се уплаши од засејане генетски модификоване соје на својој земљи. Како и не би, кад по законима Србије засејавање било чије земље у Србији марихуаном се некако може и опростити. Наиме председник Србије рече: „Шта сте навалили на несрећног Колувију (то је онај који је садио марихуану и код којег је Вулин окопавао парадајз, прим. аутора) па није убио ваљда човека“. Али сојом засејати се не сме нигде и нипошто, мада за овакву тврдњу не бих смео ставити руку у ватру. Ми из Заштитимо Јадар и Рађевину брже боље, а ко без душе и ко да су нашу земљу засејали несрећном сојом, обавестисмо републичког фитосанитарног инспектора (ко неке тужибабе) а он опет заборави и никад нам не проследи, шта је урадио поводом тога (забушант). Замислите само, један Рио Тинто тамо из неке Душманије па поштује српске законе, а од инспектора ни абера. Наравно, чуло се, причало се да су неки искрчили соју и то само неки и само неки мали.

Е сад кад смо ставили у сумњу Дане поља генетски модификоване соје у Горњим Недељицама какав је то вашар или циркус одржан, тако рећи ничим изазван. Наравно, кад смо већ код те несрећне соје, мало дигресије. Знате сви које професор доктор Миладин Шеварлић, првоборац (комунисти би рекли шпански борац) у борби против генетски модификованих организама а нарочито соје, слободно се може рећи носилац споменице. Иначе сам, некад био, велики фан поменутог професора а све док (шта му би) не поче подржавати локалне „отпораше“ руднику литијума, а они му засејаше генетски модификовану соју. Касније су се правдали да су професора погрешно разумели, као да се опет и они у нешто разумеју.
Следећи лик ове приче је професор доктор Биљана Стојковић, сушта супротност професору Шеварлићу и професорка на Биолошком факултету која здушно пропагира генетски модификоване организме и наравно соју. Како су се ова два напред наведена субјекта нашла на истом послу то само драги Бог зна. Али познато је да се супротности привлаче тако да је између ова два субјекта настала скоро фатална привлачност. Идемо даље. Професора Шеварлића још увек и донекле поштујем, али професорку Стојковић, иако улажем огромне напоре, не иде па не иде. Госпођа Стојковић је тако рећи предмет обожавања у Горњим Недељицама и Штитару код Шапца. Тамо су јој скупљали потписе за председничку кандидатуру. То вам је оно, кад је имала више потписа за кандидатуру за председника Србије него гласова на дан гласања за тог истог председника. Иначе мештане наведених села, која прикупљаше потписе, бије глас да су најискренији у Србији. Међутим они су и одани а коме другом него Вучићу и нису они против рудника, нису ни они против депоније само да није пред њиховим кућама.

Има један паметни из околине Шапца који се буди и ако му буђење иде веома тешко са именом на уснама Биљане Стојковић. Исти тај паметњаковић је из протеста (још се не да одгонетнути ког) хтео да са савског моста скочи у мутно Дунаво (тако је изјавио пред иследницима) али не лези враже скочио је на предњу хаубу аутомобила. Какав блам. Од истог се очекивало (али до тог случаја се није знало колико је паметан) да из протеста, још увек не одгонетнутог спали бензином, као што се иначе у културном и револуционарном свету и ради. Али јок, тај паметњаковић погреши и мост и реку. Да би вам било још јасније исти тај паметни је у тесној вези са оним „краљем непризнатих петиција“, а ко је коме шта у тој најтешњој вези, само Бог зна. Народ свашта прича, али ко зна.

О госпођи Стојковић још и ово. Она тврди и даље да је Православна црква са својим верницима потенетила (вероватно стручни израз за изловљавање) са својим верницима даброве ради поста јер ето, по њеном мишљењу, даброви су водене животиње, вероватно зато што обожавају да се купају у води, кад су жедни вероватно да се исте и напију. Не смемо занемарити чињеницу да је Биљана Стојковић професор на Биолошком факултету чија је, ко за инат, основна делатност изучавање животиња (и оних водених и оних неводених) и биљака. После овога о њој више ни речи, бојим се убиће ме Бог што је толико саблажњавам.

Дакле, не би Дана поља али вашара и циркуса, како вам драго, било је. Дође ту и Муфта а то је онај што је добио на поклон неку земљу у Јадру, за коју не верујем да је засејао сојом, тек можда конопљом што је наравно све у сфери нагађања. Исти, иначе, на велика звона па и скупштинска, рекламира млеко из Јадра и околине не наговештавајући да ли у истом има и те несрећне соје. Дође и великанка српског глумишта, и то она што је са онима из Задавимо Србију и оним злочинцем што га браћа Руси заробише теферичила у неком београдском парку. Најпосле довуче се и онај доктор (што вам не може преписати боловање), што слага да је студирао на Харварду и што је са Вучићем давао бесу (то је она шиптарска заклетва) баш исто онако као што некад урадише Боро и Рамиз. Чопоративно се задесише и они из мелоса, или тако неког сличног имена, а све у стилу „ајде Мујо нек је више војске“.

Професорку Драгану Ђорђевић нисам приметио, али кажу да је била. То је она професорка коју сам ја (шта ми би) 16. јуна 2020. године у Шапцу упознао са пројектом „Јадар“ и она ме саслуша разрогачених очију. Питам се шта ли су она и Ратко Ристић задњих петнаест година радили а да нису чули а камоли видели 528 бушотина само у Јадру. Чини ми се да су ипак све знали, а ћутали су, или је бар једно од њих морало знати јер је био члан Републичке комисије за контролу просторних планова и члан Републичке ревизионе комисије за пројекте од значаја за Републику Србију. Колико ли је само пута ћутао господин Ристић и колико је потписа ставио за изградњу МХЕ и других пројеката? Драгана Ђорђевић је, замислите доброте, нудила нама у Заштитимо Јадар и Рађевину да нам обезебеди место на трибинама на скупу у САНУ 6. и 7. маја 2021. године, а пре тога је та иста госпођа неким ликовима под кривичним истрагама обезбедила већ активно учешће на истом скупу. Наравно да смо се госпођи Ђорђевић захвалили јер смо и ми већ били обезбедили активно учешће али на поштен и законит начин и на њену жалост, били најзапаженије удружење на том скупу са највећом минутажом и најдужим текстом у зборнику САНУ поводом тог скупа.

Можда се понављам у неким догађајима и личностима, али морам. Постоји једна латинска изрека која ме оправдава у свему томе и која гласи „понављање је мајка сваке науке“. А сад нешто ново. Замислите дође и трио (није то онај познати „ла кампанела“) од остатка Тадићеве, не знам које по реду, демоностранке. То су исти они који доведоше Рио Тинто у Јадар и Рађевину и кад узеше оно што њима припаде, исти тај Рио Тинто препродадоше домаћинима овог вашара. Кад сам већ код њих, једно подсећање: да, то су исти они који су за време преседниковања (то је оно кад вам све преседне) Тадића, и док топионица Зајача би у власништву Фармакома оног Богићевића што је и даље у неформалном кућном притвору, дотераше у Зајачу и претопише стотине хиљада тона старих оловних акумулатора (кажу да у западној Европи после тога стари акумулатор није могао да се нађе ни за лек, тј. за саливање страве). Ти акумулатори су били донација за горе наведене субјекте, мада неки злонамерни тврде да је Запад тиме платио ратну штету за бомбардовање Србије 1999. године.

На почетку ове Јеретичке приче сам напоменуо да се Рио Сава повукла као официјелни организатор Дана поља ГМО соје, тј. вашара. Госте дочека, а ко би други! Маја, вероватно скраћеница од неког дужег имена, гласноговорница удружења „Не дамо своју ливадицу ни свекрову њивицу без петака“. Ово „без петака“ ме неодољиво асоцира на један хит из осамдесетих година прошлог века. То је она иста Маја која више пута рече а да нам није познато ко је то њу вукао за језик, да није у стању да разликује апотеку од рудника иако још увек иде у школу, а у ком својству Бог свети зна (е Мајо, сунце моје, апотека је онај дућан где се продају лекови а за рудник не треба да ти објашњавам шта је, петнаест година вежбаш отварање истог). Колају, иначе, приче (мада нису без основа) да је Маја последњих петнаест година запосленима из Рио Тинта кад наиђу поред њене куће и ливадице, износила кифлице са сиром, гибанице, гурабије… за понети туршију у теглама и још ко зна шта им је давала, ако је баш сваком веровати.

Дочек је обележио и извесни Влатко за кога се не зна да ли је председник или ко зна шта друго једног од удружења (конспирација – објасни му Мајо шта то значи). Иначе, Влатко воли да позира са секирчетом у рукама, баш као и онај Раскољников који је секиром убио руску бабу, док је Влатко секиром бранио немачку бабу. Неко ми рече да је неко снимио документарни филм у Горњим Недељицама, а ко, верујте ми да не знам.
Не бих се ја оволико расписао да су домаћини и гости овог бувљака (свашта човеку падне на памет) имали медијску подршку од оних тзв. независних медија, већ само од Видојкових лозничкијех новиница, Боже опрости, свашта се назива новинама. Треба оставити неко сведочанство о срамоти која се деси 30.10.2022. тамо негде у Јадру, па шта кошта да кошта. Ја им не тражим никакву накнаду за ову причу док свака сличност и поистовећивање са ликовима из ове Јеретичке приче је лична и нек је сваком алал ко се у истим препозна (такође нећу тражити одштету за ауторска права) као она зла жена из приче о злој жени.

Момчило Алимпић, Заштитимо Јадар и Рађевину / Васељенска

БОНУС ВИДЕО: