„Нема ништа испод 1.000 евра“: Изнајмљивање станова у Београду скупо и Русима

Kирије већ скупих станова у поређењу са платама, у Београду су додатно скочиле после доласка странаца због украјинске кризе. Они који су одлучили да на томе извуку сваки динар и добро зараде, станове изнајмљују, пре свега, добростојећим држављанима Русије и Украјине. Неки због тога чак отказују станове дугогодишњим станарима.

Руски држављани који се од почетка рата у Украјини досељавају у Београд тешко налазе станове, каже за Н1 Евгеније Николајев из Москве, и истиче да су цене рентирања превисоке. У српску престоницу, где се преселила фирма за коју ради, планирао је да дође у новембру, али, додаје, још није успео да реши стамбено питање.

“Веома је тешка ситуација са налажењем простора за живот. Не могу да нађем ништа испод 1.000 евра месечно, а то нису луксузна места, већ често, мали простори и студио станови”, каже Николајев.

Станове тражи и разгледа на интернету, преко огласа и у Фејсбук групама, али истиче да потрага за функционалним, а не луксузним простором, није лака.

“Тражим стан са нормалним креветом, не каучем и слично, као и нормалном кухињом, уместо ћошка са малим шпоретићем или микроталасном“, објашњава он.

Наводи да цене упоређује са Москвом, где је неколико година изнајмљивао једнособан стан од 30 или 40 квадрата за 30.000 рубаља, што је приближно око 480 евра. Kаже да исти проблем са решавањем стамбеног питања имају његове колеге и пријатељи.

„Наша компанија се преселила у Београд и имамо много људи. Многе моје колеге су се преселиле тамо, али то нису само ИТ компаније, већ и друге фирме“, објашњава Николајев.

Додаје да многи још покушавају да дугорочно реше стамбено питање.

„Познајем више људи који траже стан. Мој пријатељ је довео породицу, имају малу децу. Плаћају стан око 1.200 евра месечно, а морали су да плате шест месеци унапред. То није велики стан, има две собе“, каже Николајев.

Присећа се да је и пре рата био у Србији и да је тада ситуација била неупоредиво другачија.

„Пре фебруара сам боравио у Београду. Не сећам се тачно како се звало насеље, али је стан био близу позоришта, Народног музеја и великог трга, а плаћао сам га 250 евра“, објашњава Николајев.

У Србију је од почетка рата дошло више од 100.000 руских држављана, према подацима Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила. Највише придошлица је у Београду, али и другим великим градовима попут Ниша и Новог Сада, што је због експлозије тражње довело до експлозије цена.

Неки станодавци то користе па траже много већу месечну закупнину, него што је реална вредност, каже посредник у продаји и промету непокретности агенције Цитy Еxперт Никола Чобић.

„Нажалост, ситуација је таква да станова за 200 и 300 евра готово да нема. Цене су доста порасле због прилива људи из иностранства, пре свега из Русије. Kада се стан и појави на огласу, буквално се изда за један дан“, објашњава Чобић.

Додаје да су цене порасле због много веће потражње за изнајмљивањем некретнина, у односу на понуду.

„Неки станодавци то користе, па су подигли цене доста изнад реалних, али, опет и такви станови проналазе своје закупце, пре свега људе из иностранства“, истиче Чобић и додаје да када нечега нема на тржишту, цене аутоматски расту и да је питање реалне цене „питање свих питања“.

„Ви сада пристојан стан од 30 квадрата, на пристојној локацији, тешко да можете пронаћи испод 400 или 500 евра на месечном нивоу, што раније није био случај. Раније сте сличан стан могли да закупите до 300 евра, а сада пронаћи такав стан испод 400 или 500 евра није могуће. Људи чују – комшија је издао за оволико, пријатељ је издао за оволико и онда на основу тога формирају неке своје цене“, наводи он.

Kаже да је и у агенцији Цитy Еxперт било таквих случаја, али да је задатак професионалаца да станодавце посаветују колико некретнина треба да кошта на месечном нивоу.

„Опет, они су власници, и они су ти који на крају дају завршну реч и одређују цену закупа“, истиче Чобић.

Н1

БОНУС ВИДЕО: