Где је нестала љубав?

„И што ће безакоње умножити, охладнеће љубав многих;
али који претрпи до краја, благо њему.” (Матеј 24: 12-13).

Једно од знамења последњих времена, које је именовао Господ, јесте хлађење љубави услед умножавања безакоња. Све више бледи у људима Огањ љубави који је Господ људима донео на земљу, бледи духовна љубав, плод Духа Светога: „род је духовни љубав, радост, мир, трпљење, доброта, милост, вера, кротост, уздржање; на то нема закона.“ (Гал. 5, 22-23)

Наступају тешка времена, јер нестаје вере. Свет постаје зао, нестаје милосрђа и љубави међу људима. Царује новац и страствено настојање да се живи – иживљавајући се. Све је подвргнуто стицању. Сви су равнодушни према своме спасењу и вери. Нема више страха Божијег. Смисао дужности и одговорности постаје неразумљив. Зло се с невероватном силом шири по свету. Ми не можемо чак ни да замислимо колико ће ускоро бити тешко. Ми не можемо ни да замислимо шта чека нас и децу нашу. Наша деца ће бити потпуно неприпремљена за та тешка времена, јер родитељи данас не уче децу страху Божијем и стиду пред људима. Они због постају плен многих зала (Грузијски Старац Иларион са Свете Горе).

Разлог захлађења љубави у умножавању безакоња је што су људи почели да воле грех више од Бога. „Али ово знај, да ће у последње дане настати времена тешка. Јер ће људи постати саможиви, среброљупци, хвалише, поносити, хулници, непокорни родитељима, неблагодарни, неправедни, нељубавни, непримирљиви, опадачи, неуздржници, бесни, недоброљубиви, издајници, нагли, надувени, који више маре за сласти него за Бога, који имају обличје побожности, а силе су се њене одрекли. И ових се клони.“ (2. Тим. 3:1-5).

И заиста, у наше време људи су постали више сладострасни него богољубиви. О томе сведоче и пророчанства Светих Отаца, да ће људи у последња времена тражити материјална, земаљска добра више него Бога. Ко има љубав према Богу, воли и људе. Помаже им, попушта им, жртвујући себе, своје време, своје интересе, а у неким случајевима и свој живот: „Од ове љубави нико нема веће, да ко живот свој положи за пријатеље своје. (Јован 15:13).

Људи који воле Бога теже ка правди, ка испуњењу заповести Његових, које доносе светлост, љубав и доброту, позивајући их на љубав једних према другима, јер је и Сам Господ је дао Свој живот за људе. „Ко има заповести Моје и држи их, он је онај што има љубав к Мени, а који има љубав к Мени имаће к њему љубав Отац мој; и Ја ћу имати љубав к њему, и јавићу му се Сам. (Јован 14:21). А кад човек воли грех, онда воли само себе, постаје горд, себичан, настоји да угоди само себи и својим жељама, не размишљајући о другим људима.

Све више светом влада понос и љубав према новцу. Грех је постао норма у друштву. Жељу за богаћењем људи данас доживљавају као благослов јер, имајући новац, могу да живе у удобности и уживају у свим плотским забавама које овај свет нуди. Новац је постао нека врста „идола“. Многи развијају и у својој деци жељу да постану милионери, теже људској слави, удобном животу, разним задовољствима. Све се то активно усађује у друштво преко телевизије, филмова, друштвених мрежа, часописа, радија…

Шта данас уче деца? О „херојима“ нашег времена. За дечаке то су милионери, за девојчице – манекенке и модели. И у средњем веку, наравно, било је грехова међу људима, али их је друштво осуђивало. Сада осуђивање греха постаје законом кажњиво – критиковати абортус, хомосексуалне или ванбрачне везе… У неким западним земљама, некада хришћанским, забрањено је чак и јавно исповедање вере у Христа.

Код све више људи може се наћи, уместо љубави, само хладна рачуница, гордост, завист, бес, себичност, издаја. Ако је Дух Свети чинио чуда у људима током првих векова хришћанства, онда у наше време Дух Свети све мање живи у људима, а Њега замењује дух овога света. То се огледа и у Цркви. Ако је раније, нарочито у првим вековима хришћанства, код верника било „једно срце и једна душа, и ниједан не говораше за имање своје да је његово, него им све беше заједничко“ (Дела 4:32), сада постоји нејединство између хришћана широм целог света. Каква се, дакле, несрећа десила да сви изгубе тако велику љубав?

Иако се друштво променило у схватању греха, Божји закон не мења, он је и даље остаје исти. „Исус Христос јуче је и данас Онај исти и вавек. (Јевр. 13:8). Људи треба да живе по закону Божијем, закону љубави, да би имали живот. Ово се односи и на појединца и на друштво у целини. Када грех постане прихватљив, па чак и пожељан у друштву, у цивилизацији, онда цивилизација нестаје. У време Ноја, пре светског потопа, Библија нам говори о моралном паду човечанства: И виде Господ да је поквареност људи на земљи велика, и да су све мисли њихових срца била зла у свако доба. (Види Пост. 6:5). Потоп је дошао на земљу и уништио све живо, осим праведног Ноја, који се показао непорочним пред Богом, и који је спасао себе, своју породицу и животиње, које је повео са собом. (Види Пост. 6-8 поглавља).

И у Содоми грех је био уобичајени начин живота: „И рече Господ: Вика је у Содому и Гомору велика, и грех њихов грдан. (Пост. 18:20). Господ је одлучио да уништи Содому, а Лота, који је био праведан у очима Божјим, Господ је извео из Содоме: „И кад сунце ограну по земљи, Лот дође у Сигор. Тада пусти Господ на Содом и на Гомор од Господа с неба дажд од сумпора и огња, и затре оне градове и сву ону раван, и све људе у градовима и род земаљски.“ (Пост. 19:23-25).

Пао је Вавилон, који је био моћна држава старог света, али се и препустио разврату, раскоши, враџбинама, угњетавању других народа: „Сиђи и седи у прах, дево, кћери вавилонска; седи на земљу: нема престола, кћери Халдејска, јер се нећеш више звати нежна и љупка. (Исаија 47:1). Свето писмо каже шта је био главни грех Содоме: „у гордости, ситости и доконости, и није подржавала руку сиромаха и убогих. (Језекиљ 16:49). Пало је и Римско царство, чији се народ препуштао прождрљивости, разврату и спектаклима. Данас су нашем друштву сви ови греси – уобичајени, а многи пожељни и похвални.

Све несреће, које је Бог допустио за отпадништво и грехе, допустио је да би људе довео до покајања. Само покајање може да одврати несрећу од човечанства. Покајање може чак да промени Суд Божији, као у случају Ниневије где је Господ послао пророка Јону да проповеда и рекао да ће за четрдесет дана Нинива бити уништена. „И Нинивљани повероваше Богу, и објавише пост, и обукоше се у костријет, од највећег до најмањег. Ова реч је стигла до цара Ниниве, и он је устао са свог престола, и скинуо своје царско одежде, и обукао се у костријет, и сео на пепео (Јона 3:5-8). И Бог је одвратио несрећу из Ниневије.

Тако се обраћањем Богу, покајањем, окретањем од зла ка добру може све променити, како у животу појединца, тако и у земљи, па чак и на целом свету:

Умијте се, очистите се, уклоните злоћу дела својих испред очију мојих, престаните зло чинити. Учите се добро чинити, тражите правду, исправљајте потлаченог, дајте правицу сиротој, браните удовицу. Тада дођите, вели Господ, па ћемо се судити: ако греси ваши буду као скерлет, постаће бели као снег; ако буду црвени као црвац, постаће као вуна. Ако хоћете слушати, добро земаљско јешћете. Ако ли нећете, него будете непокорни, мач ће вас појести, јер уста Господња рекоше. (Исаија 1:16-20).

Сведочим вам данас небом и земљом, да Сам ставио пред вас живот и смрт, благослов и проклетство; зато изабери живот да будеш жив ти и семе твоје, љубећи Господа Бога свог, слушајући глас Његов и држећи се Њега; јер је Он живот твој и дужина дана твојих; да би пребивао на земљи, за коју се заклео Господ оцима твојим, Авраму, Исаку и Јакову, да ће им је дати. (5. Мојсијева 30:19-20)

За Фондацију Пријатељ Божији: Драган Лазаревић

ИЗВОР: https://prijateljboziji.com

БОНУС ВИДЕО: