Зашто је Европа Христу окренула леђа?

Нестаје ли хришћанска Европа? Последња истраживања су показала да у земљи Ричарда Лављег Срца први пут у историји хришћани нису у већини.

У Великој Британији сада их има само 43 одсто. Овај податак одјекнуо је медијским простором као удар црквеног звона.
И у неким другим земљама ЕУ све је мање хришћанских верника. Али, за то није главни “кривац” пораст припадника других вериосповести, као што би то могло да се помисли на први поглед.

– Ради се пре свега о порасту оних који се изјашњавају да су “без религије”, а који су углавном потекли из хришћанских породица – истиче за “Новости” политиколог Оливије Роа, професор политичких наука на Европском институту у Фиренци и признати европски стручњак у овом домену.

Број миграната се стално увећава, што доприноси и религијском нескладу у односу на нека прошла времена. Отварањем врата за странце Европа тако самој себи, на неки начин, сече уврежене корене. Погрешно је, међутим, протумачити да друге религије потискују хришћанство.

– Није ислам испразнио цркве – изјавио је својевремено Роа за француски лист “Ла Кроа”.

Према поменутој анкети у Великој Британији, муслимана, тако, има само седам одсто.

Главни разлог за смањење броја хришћана је, дакле, друга “религија” по реду, а то су атеисти. Има их чак 40 одсто и прете, због експанзије, да ускоро буду водећи по питању вероисповести у овој земљи.

Као велики специјалиста за ислам, професор Роа за “Новости” истиче да многе популистичке владе у Европи, када заговарају хришћанство, то пре свега раде не због великог религијског убеђења него као препрека исламу, док такви политичари ни сами не живе по хришћанским узусима.

И верско питање и одговор су, тако, у рукама самих Британаца, а не странаца. У Француској је још израженији број оних који не верују у Бога. У овој земљи није дозвољено пописивање становништва на основу вероисповести у име секуларне државе, али према неким проценама, број муслимана редовно расте и тренутно их има нешто више од четири милиона, односно свега око шест одсто укупне популације.

Са тачке хришћанства, алармантан је један други податак, из истраживања 2015. године, у коме су се чак 63 одсто испитаних изјаснили да нису религиозни, док остатак, само нешто више од једне трећине, чине верници. Само 4,5 одсто католика у Француској иде на мисе.

То од ове државе прави једну од “најатеистичкијих” земаља на свету.

Хришћана има све мање и у Немачкој, Холандији, Белгији… Постоји више социолошких објашњења за овај феномен. За разлику од истока Европе, где је религија дуги низ деценија била потиснута комунизмом, на Западу се она слободно упражњавала. А све што је слободно, временом ризикује да постане мање привлачно.

У бившим комунистичким и социјалистичким земљама, где је Црква била маргинализована, па негде чак и забрањивана, од деведесетих долази до експанзије. С друге стране, на Западу се атеизам доводи у паралелу са модернизмом и јавним слободама. На Цркву се овде често гледа као на ритуални и ретроградни реликт прошлости, отуђен од свакодневице. Атеисти сматрају да би веровањем довели у питање основне вредности данашњих западних друштава 21. века, као што су абортус или истополни бракови.

С друге стране, у истој овој средини, муслимани који ту живе све више се окрећу својој религији. Жене са хиџабом или они који посте за време Рамазана били су много ређи деведесетих него данас. Рамазански пост у Француској, Белгији, Холандији и другим старим европским земљама за огроман број муслиманске популације данас је постао готово општеприхваћен. Чак и за децу. Слично је и у школама, где постоји све више захтева да се води рачуна о правилима исхране других религија, али не и о католичком посту.

На отуђеност од Цркве у западноевропским земљама допринеле су донекле и афере са сексуалним злостављањем, које су претходних деценија биле обавијене велом тајне и које се тек у последње време полако откривају.

Проблем, дакле, није у броју, већ у односу према духовном наслеђу. Док год се на Цркву на Западу буде гледало као на огледало прошлости на путу у неизвесну будућност, без духовних решења за савремена искушења, хришћана ће овде бити све мање. И обрнуто, док год на Истоку буду гледали у Цркву као уточиште од свакодневних проблема, верника ће бити све више, у складу с мислима великог српског сликара Милорада Бате Михаиловића, који је говорио да “Исток има потребу да чува тајну”.

ДУБОКА ДРЖАВА

Хришћанско порекло Европе ипак је преко “дубоке државе” и те како присутно у формалном односу према одлукама које се доносе на европском нивоу, од празника који се празнују, до политички коректног начина у облачењу на јавним местима.

ШКОЛЕ И СЕКУЛАРНОСТ

Одвојеност државе од Цркве у западним земљама попут Француске је наглашена, а секуларност се истиче као један од основних постулата од првих школских дана. Такво учење не погодује хришћанској теологији. Тај вакуум користе неке друге религије, које се још чвршће укорењују.

У Француској је, тако, морао да буде донет закон којим се сада далеко оштрије контролише могућност да се деца исписују из школа и уче код куће. Установљено је, наиме, да су неки родитељи који заступају радикално муслиманско учење децу исписивали не да би их сами у стану учили математику, физику и хемију, већ да би их по приватним кућама уписивали у верске школе.

Новости

БОНУС ВИДЕО: