НИКОЛА ДАБИЋ: МУЗЕЈ САМОПОНИЖАВАЊА И МЕХМЕД ОПАДАЧ

Већ сам раније писао о самопонижавајућим подухватима које Музеј савремене умјетности Републике Српске и друге институције чине за народни новац из буџета који пунимо сви заједно, али изгледа да морам опет.

Када причамо о музејским или галеријским дјелатностима, сви добро знамо да запослени у њима не раде за џабе, већ за плату, за новац, за нешто од чега могу да живе или преживе. Од кустоса па до директора, од мајстора па до архивара, од дизајнера па до чистачице која прије и послије сваке изложбе очисти просторе, сви примају плату и бивају плаћени за свој посао. Логично. Али ко не бива плаћен?

Па… умјетник.

Ако кренемо логички да посматрамо ствари, брзо ћемо схватити да сви ти послови постоје искључиво због умјетника који ствара и који излаже, али за то не бива плаћен. Бар не у већини случајева. Врло су ријетке ситуације у којима умјетник добија новац за излагање, или неку врсту компензације.

Штавише, умјетници се мрцваре и тјерају да, поред тога што неће бити плаћени, сами достављају радове у изложбени простор, сами постављају радове, сами воде бригу о промоцији, менаџменту и осталим тривијалностима о којима не би требали да брину.

Данас су институције генерално таквог размишљања, да ће урадити све само да не плаћају умјетнике.

Тако имамо и најновији примјер Музеја савремене умјетности Републике Српске који је одлучио да под патронатом “УН за жене”, организује пројекат “НФТ за жене” који, како кажу, служи за “приближавање” НФТ (Non-fungible tokens – незамјењиви токени) локалној умјетничкој заједници и указивање на значајан економски потенцијал ове иновације”.

Дакле, радије би да умјетнике уче о НФТ токенима, него да их заправо плате по изложби. Али доста о томе.

Вратимо се на стару добру тему самопонижавања у којем наше институције тријумфују. Већ сам раније писао о самопонижавајућим подухватима које Музеј савремене умјетности Републике Српске и друге институције чине за народни новац из буџета који пунимо сви заједно, али изгледа да морам опет.

“НФТ за жене” има предавача и водитеља радионице, доцента Правног факултета Универзитета у Сарајстану. Његово име је Мехмед Бећић. Поучен досадашњим искуством о политичком и идеолошком карактеру предавача који долазе у Бању Луку, одлучио сам га га истражим по друштвеним мрежама. Гле чуда, моја одлука се по хиљадити пут испоставила корисном.

Гледајући Мехмедове објаве на Фејсбуку, спознао сам многе његове ставове о српском народу и Републици Српској. Као на примјер став о унитаризацији БиХ. Јер он, тобоже, не може да схвати зашто су Срби одбацили грб са љиљанима (као да смо икада) “који је симбол средњовјековне босанске државе”.

Као и остатак наше исламизоване браће, он се води делузионим “чињеницама” и упорно игнорише здраву памет и логику.

Као прво, муслимански терористи су унаказили Котроманићев грб избацивши крстиће из бијеле дијагонале грба.

Као друго, чему чуђење што Срби, као једини државотворни народ на простору бивше Југославије, одбацују наметање грба од стране нације која је настала 1993. године у хотелу Холидеј ин?

Мехмед се позива на средњовјековни грб и Котроманиће, мудро игноришући чињеницу да су љиљани хришћански симбол чистоће Пресвете Богородице, а да је сам Твртко Котроманић српски краљ, српске државе, српског народа, што је и сам декларисао у својим повељама. Крунисао се у Милешеви, над моштима Св. Саве, на Митровдан, краљем Срба.

Такође помиње у повељи Дубровчанима 1378. године, да је отишао у “српску земљу” и “утврдио престо родитеља својих” и тамо био “венчан од бога дарованим венцем краљевства прародитеља својих”. Узео је име крунидбено име династије Немањића “Стефан”, а послије свог крунисања одавао је велико поштовање заштитнику Немањића, Светом Стефану, који је данас заштитник Републике Српске. Саградивши и град који је данас познат као Херцег Нови.

Не сумњам да Мехмед зна ове историјске чињенице, само је мудро и тактички одабрао и модификовао историјске догађаје, да би ишли у корист новокомпоноване сарајстанске “хисторије”.

Као треће, Мехмед и остали његови сународници не могу да прихвате чињеницу да је Босне откад је и Срба и да Срби нису дужни да прихватају ничије приједлоге а погово наметања оних који презиру свој властити идентитет и који су започели рат кршењем устава, прегласавањем Срба и терорисањем српског живља.

Ето, Мехмеде, надам се да ти је овај дио сада много јаснији као и чињеница да твој влажни сан о унитарној беј-ха неће никад бити реалност. Мислим да је вријеме да прихватиш, за тебе горку чињеницу, да ми Срби држимо 49% бивше југословенске републике Босне и Херцеговине. За разлику од босанских муслимана и њихових 23%. Да нећемо никад, али баш никад, да живимо у унитарној земљи, са људима који гаје патолошку мржњу према нама и који су клали наш народ, кад год је неки окупатор одлучио да стави чизму на нашу главу.

Такође је занимљиво да овај исти Мехмед, који се чудом ишчуђава како ми Срби не желимо да живимо са њима и не прихватамо ту верзију њихове Босне у којој би српска права била сведена на права уличних штакора, понижава и одбацује постојање Републике Српске, дејтонски признатог државно-правног субјекта.

Као што можете да видите на фотографији, он је током гостовања на “БХ дневнику” изјавио како је Дан Републике Српске неуставан празник, што имплицира да не признаје ни саму Републику Српску. Како је онда могуће да долази у ту исту Републику Српску, у Музеј савремене умјетности Републике Српске да одржи предавање и радионицу?

Мало нелогично, зар не? Оно што је још нелогичније од овога јесте чињеница да МСУРС заправо допушта србофобима да несметано долазе и сарађују на пројектима са институцијама које начелно не признају. Наравно, није то први пут, и није да нисам већ и раније упозоравао на овакве скандале, али изгледа да не постоји нико са довољно ауторитета да србује и у пракси.

Србује се само на телевизији, када треба да се добију избори.

И тако, МСУРС по ко зна који пут постаје музеј самопонижавања. Угошћавајући људе попут Мехмеда, који говоре на телевизијама да су Срби извршили агресију на Босну и Херцеговину.

Ко је овдје луд?

Па, они ће вам рећи да сам ја луд. Да ситничарим, измишљам, манипулишем, подстичем мржњу, и слична подметања. Ја вам кажем да размишљате својом главом, да истражујете и да не дате на себе, на свој народ и на своју државу.

Све што сам овдје написао, подаци су који су јавно доступни и из њих извлачим своје мишљење да су ставови господина Бећића сасвим неспојиви са идеолошким темељима и културним интересима Српске, посебно нису у складу са оним што су владајуће странке причале у предизборној кампањи, те да је неприродно и самопонижавајуће да такве особе гостују у установама културе, које плаћају грађани наше земље.

Поготово, или баш због тога, што умјетник српске националности, који се не одриче Републике Српске и јавно је заступа као Мехмед “унитарну БиХ”, никада није и неће бити позван у Сарајстан за паре тамошњих пореских обвезника.

Ако ништа, мој дуг према свом роду и народу, јесте да не останем нијем на ово и моја дужност је да макар изнесем своје лично мишљење. Толико не да могу, него морам.

Ближи се Дан Републике Српске, ближи се славље онога што смо одбранили. Дан одбацивања могућности да се догоди неко ново Јадовно, нови Јасеновац. Неки нови геноцид, неко ново истребљење нашег народа, у којем су учествовали и наши сусједи, босански муслимани.

Мехмеду поручујем да се придружи 9. јануара нашем слављу на Тргу Крајине, спозна љепоту слободарске Републике Српске и њене тробојке, јер ће је морати гледати док је жив.

Фронтал

БОНУС ВИДЕО: