Тајни план немачке владе укључује изградњу рудника литијума у Србији

Немачка жели да обузда растући глобални утицај Кине, а на тајној листи инвестиционих пројеката који је влада те земље предала Европској комисији налази се и изградња рудника литијума у Србији, пише “Ханделсблат”.

Реч је о плану да се са мртве тачке покрене иницијатива “ЕУ Глобална капија” која представља одговор на кинески “Појас и пут”, а у документу се наводи да “Балкан треба да буде једно од тежишта иницијативе Глобална капија”, преноси РТ.

“Тамо (у Србији) треба да буде подстакнута експлоатација литијума да би се оснажила европска производња батерија и смањила зависност од Кине”, пише у документу у који је немачки лист имао увид.

Тајни списак немачке вадајуће коалиције социјалдемократа (СПД), Зелених и либерала (ФДП) предвиђа и изградњу ветропарка у Босни и Херцеговини.

Немачка влада указује да у БиХ “постоје шансе за прелазак на чисту енергију, али да углавном побеђују фосилна горива”. У документу се додаје да те пројекте са фосилним горивом углавном финансира Кина, “што води зависности и носи ризике за права радника и човекову околину”.

“У читавом низу пројеката кинеске иницијативе, на пример у Шри ланки или Црној Гори, није довољно узета у обзир кредитна способност партнера”, навело је немачко министарство спољних послова у првом нацрту стратегије према Кини нове немачке владе.

“Зависност коју то ствара утиче на суверенитет погођених држава, што Кина политички и економски користи за своје интересе”, оценило је министарство. За разлику од тога, европска “Глобална капија” требало би да избегава задуживање партнерских земаља, пише “Ханделсблат”.

“У такмичењу система, није довољно имати добре аргументе за наш либерално-демократски модел. Морамо другим земљама да покажемо да имамо боље понуде, транспарентне и без уговора који стварају зависност”, изјавила је немачка шефица дипломатије Аналена Бербок.

Она је додала да је зато “Глобална капија” тако важна за заштиту климе, енергетску транзицију и дигитализацију.

Бербок је истакла да за Европу морају да буду приоритетни “региони у којима друге државе већ покушавају да створе дугорочну зависност”, а то су пре свега јужно и источно суседство у Европи и Јужна Америка.

Берлин, између осталог, предлаже помоћ Боцвани и Намибији да изграде велику соларну електрану, изградњу железничке пруге од Буркине Фасо до обала Гане, унапређење саобраћајних веза између Лаоса, Вијетнама и Тајланда, што би, према оцени немачке владе “могла да буде добра европска алтернатива рути север-југ кинеске иницијативе Појас и пут”.

Поред класичних инфраструктурних и енергетских пројеката, влада у Берлину је заинтересована и за инвестирање у дигитализацију, па предлаже да се “Глобална капија” укључи у изградњу 15.000 километара дугог подводног информатичког кабла између Чилеа и Аустралије.

Први састанак Управног одбора “Глобалне капије” одржан је 11. децембра и тада је намачка министарка спољних послова указала на то да је за Берлин важно да у иницијативу од почетка буде укључено предузетнишво.

Иницијативу је још пре годину дана представила председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, али се пројекат од тада није померио са места.

“Глобална капија” је до сада остала искључиво на нивоу развојно-политичких пројеката које је Европска унија јер су поједини чланови Комисије страховали да ће због те иницијативе развојна помоћ убудуће бити подређена геополитичким интересима.

План иницијативе је да се Европска комисија, Европска унија и привредници удруже у такозвани “Тим Европа”, да мобилишу 300 милијарди евра и заједничким снагама покрену велике инстраструктурне пројекте, закључује немачки лист.

БОНУС ВИДЕО: