Споразум са ММФ-ом: Најављују се нова поскупљења струје и гаса од маја

Стенд бај аранжман са Међународним фондом који је одбор директора ове институције одобрио јуче Србији, открива нам какву ће економску политику спроводити влада.

Прво, од вредности укупног двогодишњег аранжмана од 2,4 милијарде евра, наше власти планирају да одмах повуку милијарду евра.
Како се наводи у саопштењу ММФ-а поводом одобрења аранжмана остатак средстава биће на располагању Србији након полугодишњих ревизија.
Наводи се и да држава намерава да повуче средства у две рате у 2023. години, док ће остатак намењен за 2024. служити као мера предострожности.

Стенд бај аранжман замениће досадашњи саветодавни ПЦИ аранжман са Међународним фондом.

Чини се да се најважнији део програма односи се на енергетику. Према ПЦИ аранжману ЕПС је требало да постане акционарско друштво до краја новембра, али је у новом аранжману рок за промену статуса померен до краја фебруара.

Како се наводи у саопштењу Фонда за макроекономску стабилност најважније ствари су омогућавање ЕПС-у и Србијагасу да покрију трошкове и стабилизација производње струје.

Наводи се да треба направити кораке ка одрживој енергетској будућности „истовремено отварајући могућност за учешће приватног капитала“.
Успут се каже и да је важно спровести реформе у управљању ЕПС-ом и Србијагасом и кажу да би закон који ће регулисати управљање џравним предузећима требало да буде донет до краја године. Према том закону управљање и надзор над државним предузећима биће централизовани у Министарству привреде, мада се ово не односи на енергетска предузећа.

Фонд очекује да ће ЕПС стићи до тачке када покрива трошкове пословања у 2023. години, док ће Србијагас то постићи до краја програма, што је крај 2024. године.

Ово ће се остварити добрим делом захваљујући поскупљењима струје и гаса. Након поскупљења струје у септембру од 6,5 одсто и повећања накнаде за ОИЕ и поскупљења за привреду од 27 одсто, додатно комбиновано поскупљење од 15 одсто требало би према оцени Фонда да буде довољно да ЕПС покрије трошкове производње и набавке струје.

„Ово ће бити постигнуто кроз поскупљење од осам одсто у јануару и осам одсто у мају. Наредна повећања цена ће се примењивати како би се задржало покриће трошкова“, наводи се у саопштењу ММФ-а.

Што се тиче гаса, влада много већа неизвесност у погледу цена овог енергента. Поред повећања цена за крајње потрошаче у августу од девет одсто, Фонд процењује да би у средњем року могло бити потребно повећање цена за потрошаче за 45 одсто.

У извештају Фонда наводи се и да осим поскупљења гаса од 11 одсто у јануару, плави енергент ће и у мају за 10 одсто, за колико би требало да поскупи и у новембру 2023. и мају 2024. године.

Према програму буџеске субвенције за ове две компаније требало би да престану до краја програма, односно за две године.

Субвенције ЕПС-у би требало да буду смањене са 0,8 одсто БДП-а у 2022. на 0,5 одсто БДП-а у 2023. и не би требало да их буде у 2024. години.

Субвенције Србијагасу ће бити неопходне и 2024. године, а износ ће се смањити са 1,2 одсто БДП-а ове године до 0,7 одсто БДП-а 2024. године, наравно уз претпоставку цена гаса на међународном тржишту.

Фонд је проценио да би у следећој години просечна цена могла бити 1.370 евра за хиљаду кубика (131 евро по мегаватсату) и 900 евра за хиљаду кубика (86 евра по мегаватсату) у 2024. години.

Програм садржи и клаузулу за случај да цене гаса пређу 250 евра по мегаватсату.

Према СБА програму држава ће из буџета у 2023. години извојити 1,4 одсто БДП-а и 0,7 одсто БДП-а у 2024. години за подршку енергетици.
ММФ је похвалио затегнуту монетарну политику коју је водила НБС и посебно „стабилизован девизни курс“.

Раст БДП-а у следећој години 2,3 одсто

ММФ предвиђа да ће БДП након 2,5 одсто ове године, следеће порасти 2,3 одсто, да би се 2024. године раст вратио на око три одсто.

Они очекују да ће међугодишња инфлација на крају године достићи 15,8 одсто, а просечна инфлација у 2022. години 12,1 одсто. ММФ процењује и да ће у децембру 2023. годишња инфлација пасти на 8,2 одсто, што значи да ће просечна инфлација износити 12,2 одсто.

То је више од онога што је Влада Србије планирала у буџету од око 11 одсто. У Фонду очекују јавни дуг од 56,8 одсто БДП-а у 2022. и 56,4 одсто БДП-а у 2023. години.

М. О. / Данас

Бонус видео