Догађај у Пироту, последње упозорење да реагујемо и време је да најуримо окупационе управнике из Србије

У недељу, око 17.00 часова, према саопштењу Основног јавног тужилаштва из Ниша, на железничкој прузи у селу Сопот у Пироту, код места Сопотски хан, теретни воз, који је превозио 20 цистерни са амонијаком, исклизнуо је са шина.

Услед тога дошло је до изливања амонијака из најмање једне цистерне и до испуштања гаса (амонијака) у атмосферу. Због испуштеног гаса у атмосферу, створио се густ дим који се проширио на државни пут првог реда А4, као и на државни пут бр. 259, на коме је дошло до саобраћајне незгоде – ланчаног судара, у коме је учествовало више возила. У саобраћајној незгоди је једно лице задобило тешке телесне повреде и три лица лаке телесне повреде. У пиротску болницу је примљено укупно 41 лице, од којих је 38 са симптомима гушења и три лица повређена из саобраћајне незгоде, а 15 лица је примљено у ургентни центар КЦ Ниш. Једно лице је у пиротској болници преминуло са сумњом да је преминуло од последица гушења.

Новинар локалног портала на месту несреће уочио је тело човека и за сада није познато да ли је његова смрт повезана са цурењем амонијака и да ли је део горенаведених жртава.

Предузеће за водоснабдевање из Ниша је саопштило: „Прекинуто је узимање воде из изворишта Медијана, али имамо довољне количине воде из других изворишта тако да је снабдевање водом сигурно и безбедно“

Наредна непријатна вест је да се министарка екологије још није огласила поводом ове несреће мада је хоспиталозована 51 људска душа и једна умрла, највероватније гушењем?

Шта генерално можемо да научимо?

Која је корист од министарке Ирене Вујовић ако у тренуцима, када је грађанима Србије животно неопходна помоћ државе – нема нити ње нити њеног министарства! Њена смена, не оставка, минимум је пристојности према жртвама и повређенима. Ако властодржац поштује живот, онда ће сменити и Ирену Вујовић и све остале које је она довела и који су одговорни за нереаговање.

Звучи као правдање изјава да је на деоници, где се десила несрећа, брзина била ограничена на 30 км/х и да се све десило због дотрајале инфраструктуре. Ви сте десет година на власти! На пример, власт је дала Бехтелу 300 милиона долара више за Моравски коридор, а није морала. Где је БГ метро, Винчанска депонија, субвенције за стране компаније, и тако даље. 

Политичари су по налогу странаца прво уништили привреду, а потом почели послове на изградњи инфраструктуре да поверавају страним компанијама. И то оних јавних радова, који се финансирају из кредита! Грађани плаћају кредитом послове који сами могу да обаве и при томе решавају унутрашње социјалне проблеме других држава! 

Плус да не говорим о безбројним аферама које су се дешавале око Железница Србије, при томе мислим на финансијске, а посебно на кадровска решења, која су следила политички интерес, а не интерес јавног предузећа. Ово је лекција у крви која нам говори да политику морамо истерати из јавних предузећа и у њих довести стручне људе. Не странце, како намеравају окупационе власти, већ домаће стручњаке! 

А шта конкретно можемо научити?

1. Реорганизовати инспекцијске службе да могу да буду способне да реагују на овакве догађаје: опремити их технички, максимално их обучити, дати им услове за рад и адекватне плате. Увести контролу њиховог рада, али од стране стручних лица, а не политике. 
2. Удео политике у министарствима свести само на место министра. Сви остали запослени морају бити стручни и не смеју зависити од политичара. Све политички подобне, а нестручне, који су тренутно на тим местима, заједно са онима који су их именовали, извести пред Нови народни суд. Нови народни суд, а не постојећи; они се само крију иза реченице: „У име народа“. 
3. Отпустити све запослене по политичкој линији и примити стручне и патриоте. Онај ко ради у државној служби мора бити патриота. То значи да мора долазити на посао, радити свој посао, а не да прима плату, да користи службено возило и ради за партију. 
4. Увести много строжа правила за превоз опасних материја кроз Србију и придржавати се њих. Она морају бити јасна и транспарентна и грађани морају имати увида у све елементе уговора, контроле и накнаде штете држави Србији. Који се политичар не придржава тога, избацити га из државне службе без права на пензију.
5. Смањити количину и обим опасног товара који се превози кроз Србију за потребе странаца и за потребе привреде у Србији. То значи да пројекат Рио Тинто мора бити обустављен одмах! Пројекат спаљивања опасног отпада у Шапцу мора бити обустављен одмах! Сва лица, која су учествовала у преговорима, разради документације и давању дозвола и сагласности, морају кривично и материјално да одговарају.
6. Даље, повећати накнаде осигурања за транспорт опасних материја и отпада кроз Србију и на тај начин смањити притисак на већ опљачкан буџет Србије. Више је него јасно да ће штету, која је настала, платити сви грађани Србије, мада би то требало да плате компаније за чије потребе се превозе опасне материје кроз Србију. 
7. Поверити управљање пругама у Србији професионалцима који ће бити добро награђени, али једнако тако оштро санкционисани за своје пропусте. Њих не могу контролисати политички кадрови, већ исто професионалци и не могу им судити садашње судије и тужиоци, јер су својим ћутањем рекли све о себи и својим начелима. 

Сада плаћамо цену оних тренутака када смо као јавност ћутали и гледали како су јавну имовину развлачили и мењали за проценте, крпице и ђинђуве. Ћутали смо уместо да изађемо на улицу и када неће полиција и судство да хапсе политичаре, који чине штету држави, да грађани ухапсе све њих заједно. Надам се да ћемо извући поуку из ове несреће и одмах променити своје понашање према начину како се управља јавним предузећима и државом.

Даље, постоји озбиљна могућност да је несрећа можда диверзија, односно да је повезана са догађајима на окупираном Косову или Украјини. Диверзију је лако упаковати у немар и јавашлук који, истина, влада у свим областима нашег друштва. Политика владајуће партије – захтевати лојалност и њу плаћати функцијама – мора престати одмах!

Александар Вучић да поједностави ствари у држави и да прекине да се игра са стањем перманентне тензије у друштву. Једноставно, модел владања са дневним шок покривалицама мора одмах да стане. Србија је лонац вреле воде која само што није покипела и прелила се преко ивице посуде. Стање хаоса у друштву не одговара грађанима Србије, али одговара окупатору и људима са нечасним намерама. 

Позивам политичке и друштвене активисте из опозиције:

• да више не злоупотребљавају народно незадовољство и страх; 
• да не организују протесте који без потребе празне енергију народа за побуну и гасе елан за борбу;
• да прекину са, не само штетним, већ и нејасним и сумњивим поступцима. 

Мада не говори, народ све јасно види шта псеудо еколози и опозиционари раде! Тренутна накнада, коју за те издаје добијају, није вредна штете по државу и народ, нити ризика који за себе и своје преузимају – народ када експлодира не зна се куда све може да се прошири експлозија. 

Јуче су наши сународници у Пироту страдали због амонијака, а сутра ће скоро сигурно страдати и због опасних материја које ће туда бити транспортоване за потребе Рио Тинта. То више није питање вероватноће да ли ће бити, већ колико пута ће се десити у будућности. У једнакој опасности ће бити сва места дуж траса пруге и путева којом се буду превозиле опасне материје ка постројењима за литијум у Лозници, спаљивање отпада у Шапцу, итд. 

Још једном ћу поновити: пругама кроз Србију планирано је да се превози за потребе прераде литијума у Лозници, 1000 тона опасних материја сваки дан, 365 дана у години, наредних 40 година. Овакве композиције тренутно пролазе приближно једном месечно. 

Колико ће порасти вероватноћа несреће ако се за 30 пута повећа количина опасних материја које се превозе пругама кроз Србију?

Да ли постојеће пруге могу да издрже такав раст опасног терета? 

Да ли остала железничка инфраструктура (станице) могу да прате такав раст оптерећења?

Да ли ватрогасци, интервентне службе и хитна помоћ могу да ваљано одговоре на такав пораст опасности од несреће?

И најважније: зашто нам је то све потребно? 

Мислим да није, јер никакву значајну корист немамо као народ и држава, а прихватамо енормно висок ризик!

Ако се не узмемо у памет, велика је вероватноћа да ће се овакви ужаси дешавати све чешће, са све већим бројем жртава. Ко ће да се заложи за жртве?! Ко ће да се заложи за вас? За вашу децу када, не дај Боже, страдате!? Полиција, судство, тужилаштво, политичке партије? Зар их нисте јасно упознали до сада!? 

После ове ужасне несреће која ће, надам се отворити очи грађанима, свако ко помене наставак пројекта прераде литијума у Србији или спаљивање опасног отпада у Шапцу, јасно је изабрао страну!

Он није на страни народа нити државе, већ је заступник интереса страних компанија у Србији. Немам ништа против да неко лобира за странца, али мора да изађе из државних институција и предузећа. И морамо да донесемо Закон о лобирању!

Недопустиво је да се кроз државну управу врши притисак да се донесу одлуке које су противне вољи грађана Србије. Не само то, већ да се део пореза тих истих грађана усмерава као подршка за пројекте које грађани неће! 

Људи, пробудите се, молим вас, враг је однео шалу. За шта ће вам плата, због које ћутите, ако је њена цена животи чланова ваше породице?! Можда јуче нису страдали ваши најближи, али и страдали су нечија деца, родитељи и родбина! 

Ово шта гледамо у вези еколошких прича, само је последица јасне акције да се што јевтиније опљачкају природни ресурси Србије. То је брутална и ужасна злоупотреба демократије и то за потребе и по налогу управо оних држава колективног Запада које нам спочитавају недостатак демократије!?

Време је да окренемо лист и да прекинемо ћутање. Не вреди више трчати по Србији и гасити пожаре које неодговорни и окупатор изазивају; време је да најуримо окупационе управнике из Србије, и почнемо да се бринемо о својој држави. Бринући се о држави, уједно бринемо се о својој породици и свом животу. 

Без спасења целе заједнице нема личног спасења. 

Душко Кузовић / Васељенска

БОНУС ВИДЕО: