Где расту, а где падају цене станова.

Раст цена станова у Европској унији и у еврозони успорио је у трећем кварталу 2022. године, док је у Србији  настављен оштар раст који је трајао целе године и којег карактеришу двоцифрене годишње стопе раста. Да ипак почиње хлађење тржишта некретнина  и код нас наговештава пад броја продатих станова и мањи број банкарских позјамица узетих за куповину крова над главом.

Према подацима Републичког геодетоског завода годишња стопа растa цена станова посматрано за целу  Србију достиже 13 одсто трећем тромесечју 2022, док је током 2019. и 2020. годишњи раст цена био око осам одсто. Цене станова су у трећем у односу на друго тромесечје 2022. порасле за 3,2 одсто одсто. Поређења ради, у ЕУ  на годишњем нивоу цене станова порасле су за 7,4 одсто у трећем кварталу, након раста од 9,8 процената у другом, показују најновији подаци Завода за статистику ЕУ.

По расту цена у последње три године у Србији предњаче региони Војводина  и град Београд, Међутим, у трећем кварталу  као и у претходних неколико тромесечја, најдинамичнији раст цена је у региону јужне и источне Србије где годишња стопа раста у трећем кварталу достиже 15,94 одсто. Ова динамика је повезана и с релативно нижим нивоом цена непокретности у региону јужне и источне Србије у поређењу с градом Београдом и Војводином.

Међутим, број продатих станова у трећем тромесечју 2022.  у Србији је мањи за 5,6 одсто у односу на исти период 2021. што указује на „смиривање“ тржишта, с обзиром на то да је упоредиви показатељ у претходних осам тромесечја одражавао раст броја купопродаја. С обзиром  на то да цене и даље снажно расту у трећем кварталу, укупна вредност тржишта мерена сумом остварених купопродаја станова и даље је у порасту и то за 12 одсто у поређењу са трећим тромесечјем 2021.

„Ово представља осетно успоравање раста тржишта с обзиром на то да је укупна вредност купопродаја станова у претходном тромесечју била већа за чак 26,1 одсто у поређењу с истим периодом лане. Оваквом тренду доприноси пад броја куповина станова финансираних банкарским кредитима и то већ треће тромесечје заредом. У трећем тромесечју пад износи 31 одсто,  у другом 25,4 одсто, а у првом 25,7 одсто“наведено је у извештају Републичког геодетског завода.

Топлица Спасојевић, председник ИТМ групе, оцењује да сви подаци указују да се тржиште некретнина у Србији полако смирује и да грађевинска активност успорава. Он подсећа да из месеца у месец опада број издатих грађевинских дозвола, што значи да се мање гради, али очигледно се мање и купује. Према његовим информацијама прошле године је одборено око 20 одсто мање стамбених кредита него 2021, а ове године се очекује да пад стамбених кредита буде већи за десетак одсто.

Када је реч о тржитима ЕУ и еврозоне поређење трећег са другим кварталом показује раст цена станова за 0,9 процената у ЕУ и за један одсто у еврозони.  Све чланице за које су доступни подаци Евростату, имале су годишњи раст цена станова у трећем тромесечју, изузев Данске, где су оне пале за 2,4 одсто. Цене некретнина највише су порасле у Естонији, за 24,2 процента, Мађарској  21 одсто и Литванија са растом цена од 19,3 процента.

Ако се посматра раст цена станова у односу на други квартал највећи раст био је на Кипру од 5,8 одсто,Бугарској  4,1 процента и Аустрија са четири одсто.

У трећем кварталу цене станова су ипак пале у Шведској за 3,1 одсто, Финској за 1,3 процента, Румунији за 1,2 одсто,  Италији за један одсто и Немачкој 0,4 процента.

Политика

Бонус видео