Александар Грујић: НОВА ДРЖАВА
Александар Грујић: НОВА ДРЖАВА.
Савремени српски национализам је жестоко подељен између два принципа државног уређења: Републиканског и монархистичког. Иако се у смерницама залажемо за обнову монархије у Србији, ипак ћемо у овом тексту дати конструктивну критику оба уређења и предложити, као и увек, трећи пут за нашу Отаџбину и народ.
Замерке које имамо на рачун републиканизма у Срба јесу те, што Срби и српска државотворност немају републиканску традицију. Кроз цело своје постојање, Србија је на свом челу имала монарха. Како је говорио почивши патријарх Павле, „Монархија је крсно име Србије“. Србију су кроз целу историју водили одлучни и храбри владари, наравно, од настанка српске државе, имали смо, ту и тамо, владаре који су били исувише млитави и слаби, али који су, опет, оставили дубоки траг у нашој свести. Републиканизам се, додуше, појавио тек почетком прошлог века, стварањем Прве Југославије и тај је републиканизам био такође подељен између националног, конзервативног и интернационалног, комунистичког. И док је овај први тежио децентрализацији државе, како би се смањиле тензије између народа, комунистички републиканизам је тежио насилном свргавању монархије, што се на крају и обистинило 1945.године. Нажалост, комунисти су, да би срушили доминантни српски фактор у Југославији, створили вештачке државе попут Босне и Херцеговине, Црне Горе и Македоније, давањем територијална проширења Хрватима, а на уштрб Србима, комунисти су тим потезом директно разбили српски етнички простор и тако ослабили српски утицај у Југославији. Републиканско уређење нам је донело и демократију и то демократију у правом смислу те речи, власт медиокритета, нешколованих и неспособних политичара који иза себе имају само партијску књижицу и ништа више. Данас се они зову „народним“ посланицима, али народа се сећају само пред изборе када износе своја испразна обећања и нереална очекивања.
Ми, као представници треће политичке мисли, залажемо се за другачији облик уређења. Узмимо у обзир да се, у вихору грађанског рата, република распадне и ми дођемо на власт. Ми не бисмо као муве без главе доносили одлуке о промени државног уређења. Напротив, бисмо, конструктивно, донели одлуку о стварању прелазног система. У том случају, власт би добила онај облик какав је постојао у Франковој Шпанији или Салазаревом Португалу, с тим што би „скупштина“ била састављена од представника струковних удружења(сталежа) који би, у оквиру својих занимања, имали одређену аутономију у доношењу одлука, док би, по општим националним питањима, скупштина сталежа морала да донесе заједнички консезус. Тај конзесус не би смео бити у интересу ниједног од струковног удружења понаособ, већ у заједничком интересу како удружења, тако и народа у целини.
Александар Грујић/Зупчаник
Бонус видео
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.