Мирослав Пушоња: Када је пало руско царство, пало је и српско краљевство

Када је пало руско царство, пало је и српско краљевство. У Русији су преврат извршили тешки авантуристи, мрзитељи Руса и православља. Да не беше тога, Мендељеев (творац Периодичног система елемената) је тврдио да би Руса, крајем прошлог века, морало бити бар 600 милиона. У Србију су стигли ништа мањи авантуристи.

Угасили су сопствену државност, ућуткали градитеље и патриоте, и све то би зарад заједнице са онима који државу нису имали. Али јесу Србе убијали као послушници и учењаци доктрине и мисије аустроугарске царевине и Ватикана. Срби нису признали државу бољшевика јер су толико дуговали усмрћеном руском цару, али су зато вође бољшевика радили све да Срба и њихове државе не буде. Сви Дрездени, Бихаћи, Јајци. Све Јалте и Техерани гасили су српску свећу, интернационале и правде ради. Срби су због државе бољшевика у светски рат ушли у две колоне, и међусобно се истребљивали. Захваљујући бољшевичкој партији ”победници” над српском државом су добили превласт, и прилику да интернационално учење прошире на сваку главу. И поново, крајем прошлог века имамо исто. Слом бољшевичке државе у некадашњој царској Русији, и некадашњој Краљевини Србији. И поново немоћна Русија, и од свих нападнута Србија. А данас Русија у рату, сама против мутирајуће себе и свих оних који су на њу вековима кидисали. Србија и српски народ под окупацијом. Не видимо пута осим преварног.

Да ли је то морало бити тако? Да ли се та законитост спојених судова морала одржавати? Све до 1945. америчке дипломате и политичари нису званично иступале против Срба. Након смена са власти, знали су то чинити. Теодор Рузвелт, рецимо. А онда је наступила ера у којој су Срби постали главни фактор неповерња и сумњичења у овом делу света. Америчке дипломате, политичари, културни радници, новинари; сва та машинерија дигла се на Србе. Руси су се бавили својим јадима. Заборавили су да праве ракете. Тежили су ка томе да им стигне McDonald’s&Coca Cola и обећани кредит ММФ -а. По могућству, све из Холивуда.

Постали су пријатељи и партнери са дојучерашњим противником. У ствари, постали су робље оних истих бољшевика, сада прерушених у олигархе нерускок света. И када је догорело до ноката, поново су тајне службе кренуле у ослобођење. Данас гледамо како крваво изгледа исправљање авантуристичких грешака и набијања главе у песак.

Наше путовање није ништа мање страдалничко. Изгубљени ратови против конвертита. Растурена и она авнојевска Србија. Клизећа капитулација и окупација. А све да нам буде још боље. ”Нећу се смирити док Косово не вратим у оквире државности Србије”, била је визионарска порука вође преобучених бивших радикала. Да би зауставио пропаст и издајство, оних што се грлише са свим убицама српског народа, народ им даде глас. А шта они урадише? Десет година лажи. Десет година лагане али сигурне и неповратне капитулације. И? Ником ништа. То тако треба. Да поднесе оставку вођа обмане, генерални секретар рече, странка од 700 хиљада чланова би се тренутно распала. Не би било никога да замени вођу ”који има визију”. А његова визија је чиста обмана. Штити нас од ”Трећег светског рата” али не и од терориста који нам пребијају децу. Проналази руднике злата у којима ће странци бити власници, а ми и емигранти из Бангладеша најамна радна снага.

Како даље без њега и 700 хиљада послушника?

Јуче сам слушао презентацију програма Покрета српске саборности. И још сам се једном уверио да код нас и даље важи централно правило, ”све је исто, само њега нема”. Професор Шеварлић, вероватно један од најутемељенијих стручњака аграра, поред осталог рече, да није Србија у задњих десет година изгубила само 500 хиљада младих који су је напустили, изгубила је она и 300 хиљада музних крава па стога у Имлековој амбалажи пијемо генетски модификовано млеко из Пољске. На бироу за запошљавање је евидентирано осам хиљада пољопривредних стручњака, а ”фирма” и даље производи нове. Мањкови крава и вишкови стручњака. Тако нам је свуда, од ЕПС -а, преко културе, здравства, образовања. Свуда вишкови непотребног, и мањкови новаца, као и програма кроз које се праве. Дух лажи и обмане царује овим народом. И свуда нове хиљаде нарциса које чекају да овај падне па да они крену са истог места, из дебелог минуса свега и свачека. А непријатељ више не стоји иза завесе. Он је ту, за столом. У врху софре. Ваљда то тако, на крају, мора да буде.

Гледам у један експеримент са пацовима. Када су у свом природном станишту, они су срећна заједница. Убацели у њих неког мутанта (или пацова из друге заједнице) одмах постају другачији и неће се смирити док га не отерају или убију. Не могу се отети утиску да замишљено мисионарење, данас већ можемо поуздано рећи из Ватикана, подржано хазарском подлошћу, и лукавошћу из Ситија, функционише баш по овом принципу. Убацују нам мутанте које потом бране за наше добро. Можда једног дана и укачимо игру. То ће бити и потребан услов опстанка.

Мирослав Пушоња / Ваеељнска

БОНУС ВИДЕО: