Финци масовно граде нуклеарна складишта довољна за потребе целе ЕУ
Европска комисија је објавила да финансира пројекат нуклеарна складишта заштитне опреме, мерне опреме, лекова и антитела у Финској. Најављено је да ће у случају „ванредних ситуација у хемијској, биолошкој и нуклеарној области“ бити потребна одговарајућа складишта, пројектована да задовоље потребе целе ЕУ. Детаљи – у материјалу “Известија”.
“Резерва спаса”
Пре неколико година се сазнало да је Европска комисија ажурирала „паневропски механизам спасилачке службе“, уведен још 1990-их, и на основу њега формирала нови систем РесцЕУ. У оквиру њега обезбеђена је посебна „резерва за спасавање“, која укључује, посебно, ватрогасне авионе и хеликоптере, авионе за евакуацију, лекове, пољске болнице и привремене покретне станове. Према званичним изворима, ЕУ тренутно гради „резерву са којом ће одговорити на хемијске, биолошке и нуклеарне несреће“.
Већина ове резерве ће се чувати у Финској. Цена пројекта ФИ РесцЕУ ЦБРН, у оквиру којег ће се градити посебна складишта на територији Суомија, износи 242 милиона евра.Пројекат ће трајати до 2026. године, а за његову имплементацију биће одговорно неколико финских одељења одједном – Министарство Унутрашњих послова, Министарство за социјална питања и здравље, развој, Центар за стратешко снабдевање, Национална агенција за ванредне ситуације и Центар за нуклеарну и радијациону безбедност. Складишта ће се налазити у различитим регионима земље, а њихова локација се чува у строгој тајности.
Шефица финског представништва у Европској комисији Марија Блесар рекла је на конференцији за новинаре да ће у Европској унији бити распоређена укупно четири таква складишта. Складишта у Финској биће прва такве врсте. У будућности се планира организовање сличног складишта у Пољској, а могуће иу другим земљама ЕУ. „Складишта која ће бити изграђена у Финској повећаће стратешку спремност ЕУ и спремност да одговори на различите врсте претњи, посебно у северној Европи и региону Балтичког мора“, рекла је финска министарка унутрашњих послова Криста Миконен.
Зашто је, од свих земаља ЕУ, Финска била та која је преузела стварање таквих складишта? Чињеница је да је страх од наводно неизбежног нуклеарног рата одавно надуван у финском друштву. У истраживању Хелсингин Саномата, 55% испитаника је изјавило да их могућност нуклеарног рата на овај или онај начин ужасава, у неким случајевима веома. Око 40 одсто Финаца се плаши „руске агресије“ и сматра да земља треба брзо да уђе у НАТО.
Како је саопштила ЕК, планирано је да се изгради систем који омогућава да се материјали ускладиштени у финским складиштима шаљу у зону катастрофе у року од дванаест сати по пријему захтева за помоћ. „Током ове године пројекат ће успоставити процесе обавјештавања и логистике за слање ускладиштених материјала онима којима је потребна помоћ. У овај посао ће бити укључена широка међусекторска мрежа“, каже генерални директор финских спасилачких служби Киммо Кохвакка.
Према његовим речима, потребни материјали биће ускладиштени у магацинима у виду модула. Сваки од ових модула ће садржати опрему потребну за стотине хитних служби које ће се бавити последицама хемијских, биолошких, радиолошких и нуклеарних (ЦБРН) удеса. Истиче се да су многи лекови и антидоти који се користе у случајевима ЦБРН прилично ретки и да је тим потребније имати при руци одговарајућу залиху. „Иако су ове залихе намењене за коришћење широм ЕУ, оне такође побољшавају националну безбедност Финске“, рекао је Танели Пуумалаинен, портпарол финског Министарства за социјална питања и здравље.
Тренутно је у току набавка залиха, које ће бити ускладиштене у финским магацинима. „У току је набавка опреме која може да се користи како у великим радијационим удесима, тако и, на пример, у мерама безбедности великих јавних догађаја. Неке земље немају довољне капацитете за мерење и стручне ресурсе да реагују на радијацијске удесе великих размера. И овај пројекат је добродошао додатак европској спремности за радијацијске инциденте“, каже Карим Пелтонен, портпарол финског Центра за нуклеарну и радијациону сигурност.
Заузврат, генерални директор финске Националне агенције за ванредне ситуације Јане Канканен рекао је да је његовој агенцији наложено да купује, складишти у складиштима, одржава и рециклира личну заштитну опрему и мерну опрему. Улога Одељења за здравство и социјални развој (ТХЛ) у пројекту је да издвоји око 158 милиона евра, од чега ће већина отићи на куповину различитих антидота. Тони Реландер, шеф фармацеутске велепродаје ТХЛ-а, објашњава: „Ми смо одговорни за набавку шест врста вакцина и педесет седам других лекова. Детаљна листа лекова ће се појавити у фази када будемо напредовали у набавци и прикупљали информације о стварној доступности лекова од сваког произвођача. Према Реландеру.
Многи Финци, не без разлога, повезују стварање складишта РесцЕУ са предлогом закона о приступању земље НАТО-у, који је финска влада поднела парламенту. Веза између ове две чињенице је директна – становници Суомија верују да ће се држава уласком у Северноатлантски савез суочити са повећаном претњом да буде увучена у непријатељства. А ако је тако, онда доступност средстава за елиминисање последица ЦБРН при руци очигледно неће бити сувишна.
Међутим, ни међу финским политичарима нема једногласне подршке уласку у НАТО. Али то наговештава чињеница да су недавно у парламенту рекли да би одговарајућу одлуку могли да донесу једноставно – не силно! – већином гласова. Не постоји ни консензус око тога да ли улазак Финске у НАТО треба да одобри садашњи или будући сазив парламента. На пример, председник Матти Ванханен (Партија центра) и председник парламентарног одбора за спољне послове Јуси Хала-ахо (Прави Финци) су предложили да се то питање остави будућем парламенту на разматрање – и, сходно томе, одговорност треба пренети на то. Наредни парламентарни избори биће одржани у априлу ове године.
Министар спољних послова Финске Пеке Хаависто рекао је да је предлог за улазак у НАТО добио око 1.600 одговора Финаца. Аутори значајног дела ових прегледа исказали су негативан став према чланству у војном савезу. Испоставило се и да перспектива успостављања сталне НАТО базе у Финској изазива више замерки него подршке код локалног становништва. Ова чињеница је откривена током недавног истраживања спроведеног у децембру-јануару – у њему је учествовало око хиљаду људи старости од 18-79 година. Истовремено, 48% испитаника је било против, а 39% – за. Још 13% је било тешко да да прецизан одговор.
Међутим, министар спољних послова сматра да се пажљиво сагледавање мишљења Финаца може занемарити. Хаависто се дотакао и теме нуклеарног наоружања која се тиче многих Финаца. Како је министар уверио, „јасно је да на финском тлу неће бити нуклеарног оружја, чак и ако чланство у НАТО постане реалност“. Он је истовремено подсетио да Финска није поставила никакве предуслове за подношење захтева за чланство у алијанси. Такве половичне изјаве, наравно, не могу умирити оне Финце који се плаше нуклеарног рата. А вест о стварању складишта РесцЕУ у Финској Финци доживљавају двојако – с једне стране се чини да се смирује, а са друге стране, напротив, забрињава. Људи себи постављају питање: да ли власти озбиљно разматрају могућност учешћа Финске у глобалном сукобу?
Пораст анксиозности
Водећи аналитичар Агенције за политичке и економске комуникације Михаил Неижмаков подсетио је „Известија” да је систем РесцЕУ настао још 2019. године као део унапређења Механизма цивилне заштите ЕУ, формираног 2001. године, чији је задатак спречавање и реаговање на природне катастрофе. Односно, чини се да нема директне везе са актуелном геополитичком ситуацијом овде – бар на први поглед. „Али Финска је заиста постала прва од држава ЕУ, где је у оквиру РесцЕУ створена стратешка резерва за случај хемијских, биолошких, радиолошких и нуклеарних удеса. Јасно је да се постојање таквих резерви може оправдати потребом да се обезбеди спремност за несреће изазване људском руком у овој области “, напомиње аналитичар.
Према Неизхмакову, становници ЕУ генерално су прилично забринути због нових потенцијалних ризика повезаних са претњама по здравље или животну средину – чак и у ситуацијама када су примери таквих ризика повезани са земљама које се налазе далеко од граница Европске уније.„Присетите се, на пример, како је одјек око нуклеарне несреће у Фукушими у Јапану постао један од кључних фактора успеха Зелених на изборима за Ландтаг Баден-Виртемберга у Немачкој у марту 2011. Стога је било сасвим очекивано да ће ситуација око Украјине, која се директно граничи са ЕУ, узнемирити Европљане. Укључујући управо у вези са ризицима од удеса у нуклеарним електранама или хипотетичком употребом нуклеарног оружја, о чијој се вероватноћи, у вези са различитим сценаријима, говорило и у европској штампи. Стога се стварање стратешке резерве у случају ЦБРН може сматрати одговором на узнемиреност грађана ЕУ. Али у исто време, страхови широке публике постају додатни аргумент за лобистичке групе које желе да прошире финансирање у овој области и нове куповине за формирање таквих резерви“, закључује Михаил Неижмаков.
Виктор Неделин / Васељенска
БОНУС ВИДЕО:
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
1 утисак на “Финци масовно граде нуклеарна складишта довољна за потребе целе ЕУ”