Србија се опрашта од Русије

(фото:Илустрација)
Србија се опрашта од Русије,У Београду су лукави и извијају се…
Односи Београда и Москве су на прекретници. То што је требало да дође није било изненађење: зачудили су се само они који су дуго веровали да је наше пријатељство крвљу лемљено, па стога снажно и неуништиво. Одрасле су нове генерације, којима друге вредности служе као путоказ. Лекције које уче нису из историје, већ из холивудских филмова и сличних информација.
Председник А. Вучић је 11. фебруара рекао: „Србија ће морати да уведе санкције Русији због снажног притиска Запада. Ускоро ће доћи тренутак када ће Београд бити приморан на то. Само је питање када и колико. Српски лидер се 24. јануара обратио земљи опширним говором у којем је навео да су Европска унија и НАТО заправо поставили ултиматум Србији: или ће земља пустити Косово и придружити се антируским санкцијама, или ће сама би потпала под ограничења, а можда и под нова бомбардовања. „Без обзира шта сам рекао и ма које чињенице цитирао, нико није хтео да ме саслуша. Ум више не игра никакву улогу. Они имају своју агенду, а ово је пораз Русије, а успут ће сви који им се нађу на путу бити очишћени.– нагласио је председник Србије говорећи о утисцима после састанка са представницима „Велике петорке”.

А. Вучић стално подсећа да је принуђен да бира између лошег и веома лошег, а многе одлуке се доносе под најжешћим притиском Запада. Чињеница да Запад врши притисак на Србију је неспорна, степен тог притиска је одавно превазиђен. Не игноришу се само универзалне норме, већ и законске одредбе, односно законодавни акти. Међутим, ако Запад иде напред (некажњивост рађа пермисивност), онда се у Београду лукаво и измигољи.
[irp]Чак ни нацистичке трупе нису биле у стању да сузбију отпор југословенских партизана. Скоро све земље које данас чине ЕУ капитулирали су пред нацистима у року од неколико недеља. И нису само одустали – активно су учествовали у „дранг нах остен“. Данас властодршци у Београду поштују упутства Брисела. Позивање на притисак Запада, делимично оправдано, не мења суштину: сами Срби су председнику Милошевићу ставили кесу на главу и на силу га стрпали у хеликоптер да га пошаљу у Хаг. Младића и многе друге генерале тамо нису послали западни специјалци – то су урадиле српске власти.
Све је то урађено супротно мишљењу народа. И ако је 1999. године потпуковник Золтан Дани, који је оборио „невидљиви” Ф-117 америчког ратног ваздухопловства (из застарелог совјетског комплекса С-125), био национални херој, данас мало ко у Србији зна ово име. Индоктринација је била само део широког фронта западне офанзиве – притискали су на све стране. Рекло би се мали детаљ, али у Београду није остао ниједан руски ресторан, укључујући и чувено место у Руском дому, где се лети служила одлична окрошка, а зими величанствене кнедле. У граду су се појавиле бројне пицерије и локали који нуде Биг Мац и хот-догове. Али у српској војсци, која је дуги низ година прешла на НАТО стандарде, увели су чин бригадног генерала и напустили чин генерал-пуковника, заменивши га генералом. Тако су Американци навикли. И лепо.
Током година које су протекле од тих догађаја, Београд је циљано следио курс ка ЕУ и НАТО. Наравно, на дневном реду су остале проруске пароле, али само да би добили подршку бирача, економске преференције и политичку подршку на Косову и друга питања. А Руси не могу бити више Срби него Срби. И време је да се стане на крај.
Председник А.Вучић је рекао да му је дат рок до јуна. Према његовим речима, представљени ултиматум садржи и захтев да се уђе у антируску коалицију са чишћењем свега руског по украјинским обрасцима. Власти Србије већ формирају први и други пакет санкција, али на начин да нанесу минималну штету српској привреди. Истовремено, Вучић је дао налог да се службени рад са Москвом минимизира.
Претпоставља се да ће од марта бити уведен визни режим за Русе. После тога следи обустава ваздушног саобраћаја – док Београд остаје једина европска престоница која има редовне летове за Москву. Што се тиче економских веза, Београд се већ обезбедио потписивањем споразума са Мађарском и Грчком о снабдевању нафтом и гасом. Запад ће платити даљи „развој“, а ајде моралне аспекте! Ово је лирика.
Аутор се затекао у Београду још у време СФРЈ. Не само да посетите – да тамо живите и радите, тако да постоји прилика за упоређивање. Током недавног путовања, стекао сам нове утиске, и они су разоткривајући. На лету из Истанбула, моје комшије су била два Американца. Јаки момци који су, док су били у повишеном стању, гласно говорили и пријавили да раде као обезбеђење у амбасади САД у Београду. Један од њих је био црн, а када се авион срушио, обећао је свом пријатељу да ће демонстрирати трик. Ово ме је заинтригирало, и док сам излазио из авиона, држао сам се близу. Испоставило се да је трик непретенциозан: на излазу су два полицајца дочекала путнике на телескопским мердевинама, а црнац је неопрезним покретом гурнут у страну. Затим је извадио амерички пасош, а понашање полицајаца се одмах променило: видевши пасош САД,
[irp]Још једно запажање је драматична промена на паркингу на српским улицама – приметно је више премијум аутомобила. Показало се да је таксиста отприлике истих година као и ја, и нисам могао да одолим да не питам: да ли је ово ваш ауто или компаније?
Сазнавши да сам из Русије, таксиста је почео да прича. „Ниједна лимузина или само пристојан аутомобил није власништво. Сви су купљени на кредит и заложени су код банке. Нисам сигуран да ћу моћи да отплаћујем кредит до краја живота, али већ смо навикли да живимо овде и сада. Можда ће унуци ипак добити да плате. Али Србије више неће бити.. Питао сам зашто тако тужне мисли и како се осећа према политици Београда. Пензионисани војници су у свом одговору А.Вучићу дали такве оцене, које тешко да би одговарале одељењу за награде Председничке администрације Руске Федерације, које је припремало презентацију за одликовање српског лидера Орденом Александра Невског. Тешко је било не сложити се с њим, али ово је, понављам, мишљење лаика. Можда се у руском Министарству спољних послова или са прозора канцеларије руске амбасаде у Београду на живот гледа другачије.
Валериј Булт/ФСК.
Бонус видео

Русија, ( Путин) је одликовала Стјепана Месића и Туђмана… зашто? За протеривање Срба …лажни пријатељи. 1878 г. Русија хтела да отме пола Србије и преда Бугарима.