Како ће Русија моћи да одговори на нови пакет санкција?

Како ће Русија моћи да одговори на нови пакет санкција?

Европска унија усвојила десети пакет санкција Русији. Називају их “најјачим и најдуготрајнијим”

Поред појединачних ограничења, пооштрава се извоз производа и технологија двоструке намене. Уочи своје санкције најавиле су САД, Канада и Британија. Руске банке које су потпале под ове мере већ су саветовале клијенте у иностранству да имају времена да подигну новац са УнионПаи картица. Колико су озбиљне нове санкције и како ће Русија на њих моћи да одговори?

Европска унија је у суботу усвојила десети пакет антируских санкција. Захватиће 121 физичко и правно лице. Према речима холандског министра спољних послова Вопкеа Хоекстре, између осталог, пооштравају се ограничења на извоз производа и технологија двоструке намене. Уводе се трговинска ограничења у износу од 11,4 милијарде евра. На листи забрањених производа налазе се грађевинска опрема, електронске компоненте за руске системе наоружања, попут дронова и пројектила. Поред тога, заустављен је транзит робе двоструке намене кроз Русију.

Нови пакет укључује рестриктивне мере против појединаца и организација које подржавају руску војну специјалну операцију (СВО) у Украјини, ширећи „пропаганду“ или снабдевање дронова Русији, као и санкције против „руских дезинформација“. Конкретно, говоримо о арапским фиалима РТ и Спутњика. „Ови медији су под сталном директном или индиректном контролом руководства Руске Федерације и оно их користи за своје континуиране и усклађене дезинформације и војно-пропагандне активности које легитимишу руску агресију и поткопавају подршку Украјини“, наводи се у саопштењу. званичном сајту Савета ЕУ.

„Заједно, земље чланице ЕУ увеле су најјаче и најдуготрајније санкције како би помогле Украјини да победи у рату. ЕУ остаје заједно са Украјином и украјинским народом. Подржаваћемо Украјину колико год буде потребно“, саопштило је шведско председавање Саветом ЕУ.

Треба напоменути да је ЕУ планирала да уведе десети пакет санкција на годишњицу почетка НВО-а, али због Пољске, која је инсистирала на строжим ограничењима, странке нису имале времена да се договоре о детаљима.

Санкције се тичу забране увоза синтетичке гуме и асфалта из Русије. Русима је забрањено да воде организације које су оператери критичне инфраструктуре европске заједнице. По први пут је забрањено седам иранских компанија због наводног повезивања са Русијом и производње војних дронова које користи „руска војска у агресорском рату, укључујући против цивилне инфраструктуре“. Укупно је 96 организација повезаних са руским војно-индустријским комплексом овог пута потпало под ограничења ЕУ.

Александар Разувајев, члан Надзорног одбора Цеха финансијских аналитичара и менаџера ризика, уверен је да је најтежа одлука Запада била и остала замрзавање имовине Банке Русије у износу од 300 милијарди долара, као и да у великој мери одустане од извоза нафте и гаса. Поред тога, домаћа берза је пала за 40 одсто, што нарушава поверење потрошача.

„Следећи пакет санкција ЕУ се може ставити у пакет са пакетима, он не утиче ни на шта са свих тачака гледишта. Наредне санкције треба третирати мирно.

Да не би потпали под санкције – ово важи за све Русе – потребно је ограничити улагања Московске берзе. Ризик од блокирања инвестиција у иностранству је изузетно висок“, рекао је Разуваев.

Вашингтон је дан раније најавио нове санкције великих размера Москви. Министарство финансија САД, Стејт департмент и Министарство трговине САД проширили су своје листе санкција. Ограничења су обухватила 11 банака, укључујући Приморје, Санкт Петербург, Уралсиб, Зенит, Левобережни, МТС банку и друге. Њих девет је добило рок да обуставе активности до 25. маја.

Тако су, узимајући у обзир претходна ограничења, санкције уведене за 80 одсто руског банкарског сектора. Из извештаја америчког Трезора произилази да су ограничења уведена за 2,4 хиљаде физичких и правних лица, 115 бродова и 19 авиона. Под санкције су потпали председник Владимир Путин, свих 450 посланика Државне думе, 170 чланова Савета Федерације, 47 гувернера и други високи званичници.

„Санкције ни на који начин неће утицати на руску спољну политику, али ипак могу утицати на глобалну економију и на услове рада руских компанија. Реч је о репресивним мерама које се предлажу за привредне структуре које раде у супротности са санкцијама са руским фирмама. Конкретно, америчке санкције су усмерене на руске компаније регистроване ван Руске Федерације, што омогућава САД да утичу на велики број сопствених фирми како би их приморале да не раде са руским тржиштем. Ово може повећати ограничења у снабдевању за паралелни увоз, као што су полупроводници“, објаснио је економиста Василиј Колташов.

Америчко министарство финансија и Стејт департмент ставили су на црну листу више од 200 људи који помажу Русији да „избегне санкције“. Министарство финансија саопштава да је због уведених санкција више од 1.000 страних компанија престало са радом у Русији. Нова ограничења САД утицала су на НЕ Запорожје, Главни рачунарски центар Генералштаба Оружаних снага Русије, Државног оператера жита (СУЕ ГЗО) и низ других правних лица. На списковима је било 1.200 војника. Извозна ограничења се посебно уводе против МегаФона и Технопарка Сколково. Посебном наредбом председника САД Џоа Бајдена, од 10. маја се уводи царина од 200 одсто на алуминијум и алуминијумску робу из Русије.

Велика Британија је у петак објавила нове санкције против четири руске банке, укључујући МТС банку, Санкт Петербург, Уралсиб и Зенит.

Колташов је уверен да ће банкарски сектор опстати кроз рад на домаћем тржишту.

„Нове банке које су потпале под санкције првобитно су остављене за десерт. То се намерно ради како би било шта да се унесе у нове санкционе пакете.

У принципу, све банке су могле да буду уврштене на листу првог пакета, али су САД секле булдогу комад по део како би повећале психолошки ефекат у смислу утицаја на руску економију.

Али домаћи финансијски сектор није нестао. Само што сада неће бити, као раније, директно повезан са америчким тржиштем“, објаснио је економиста.

Како преноси ТАСС, санкционисане банке почеле су да саветују клијенте који су у иностранству или ће тамо отићи да уновче новац са картица из платног система УнионПаи, јер трансакције са тим картицама у иностранству могу бити блокиране. Конкретно, такве препоруке су дате у банкама „Приморје“, „Зенит“ и „Санкт Петербург“. У Русији ће УнионПаи картице наставити да раде без ограничења.

Разуваеву се саветује да оде у иностранство са готовином у новчанику, што решава проблем са могућим блокирањем картице. „Током кризе у Русији, ниједна велика банка није пропала. И то је у великој мери заслуга Централне банке. За оне који живе у зони рубље, било какве санкције треба да буду апсолутно на добошу. У супротном, постоје ризици. Западне компаније су прве које трпе санкције. Замрзнуте су им исплате акција и дивиденди. Не сумњам у нашу победу након резултата СВО, то ће нам омогућити да диктирамо своје услове приликом склапања споразума о поравнању који ће обезбедити финансијску нормализацију“, сматра извор.

Такође дан раније, Канада је објавила своју нову листу санкција. Укључује 129 физичких и 63 правна лица. На списку су, на пример, посланик Државне думе Дмитриј Скриванов (који је већ под санкцијама САД, ЕУ и низа других земаља), ПЈСЦ Мотовиликхинскиие Заводи и истраживачко-производна корпорација Уралвагонзавод. Поред тога, Канада је увела санкције против ФСБ, Главног одељења Генералштаба, ФСО, Савета Федерације, Државне Думе, Јединствене Русије, Главног одељења специјалних програма председника и Росфинмониторинга.

Колташов је такође приметио да су антируске санкције „разорне за економију Европске уније“. „Америчке мере, посебно за обојене метале, су протекционистичке природе – руски удео ће бити прерасподелити у корист њеног пословања. Односно, Американци не пуцају себи у ногу, као Европска унија, они бирају само оно без чега могу или да замене сопственим производним ресурсима. То се не поклапа са нормама СТО, али присталице ове организације и такозваних правила слободне трговине тога се и не сећају“, објаснио је економиста.

Разуваев се слаже да су америчке царине на обојене метале у супротности са свим правилима СТО. „САД су лобирале за улазак Русије у СТО, а сада пљују на своје потомство“, приметио је експерт.

Као одговор на десети пакет, Русија би могла да ослободи интелектуалну својину непријатељских држава и „почне да копира све што је потребно“.

„Прошла година није донела такву одлуку. Влада је усвојила листу непријатељских земаља. Овај документ нам омогућава да предузмемо даље кораке, укључујући и укидање забране коришћења њихове интелектуалне својине“, сматра Колташов.

Андреј Резчиков, Взгљад

Бонус видео