Цивилизација машина заузима место цивилизације људских бића

Капитализам је у својој терминалној фази покренуо напад на димензију људског, поништавајући димензију божанског: по први пут у историји, цивилизација машина заузима место цивилизације људских бића. После миленијума географских открића, уметничких ремек-дела, политичких изума, интелектуалног стваралаштва као одраза Духа, крај Историје као да се очитује у свођењу интелигенције на један од њених производа: машину.

Пљачкање природних ресурса, дивља експлоатација животне средине су затровани плод владавине технологије, која све чини једнаким и уједначеним, јер је у функцији предаторског капиталистичког система. Владавина машине је рођена као тежња за лакоћом, одбацивање жртвовања, благостање по сваку цену, удобност уместо физичког и интелектуалног напора.

Машине су по својој природи инертне, без праве интелигенције, еминентни људски и животињски квалитет живих бића, прво механички, а сада технолошки инструменти, увек су измишљотине бриљантних умова који су их сањали и стварали. Сервомеханизми свог творца, чије место или судбину никада не могу заузети или променити, оне се не буне и не мењају будућност као у књигама научне фантастике, већ могу постати инвазивни механизми у људским животима по људском избору.

Овај Систем се упиње ка хибридизацији човека и машине, последњој фази брутализације људског, одвајања од божанског тонући у телурско, у ниску материјалност. Али, одговорност сносе искључиво стада која су заведена лажним обећањем ослобађања од муке и еманципације од рада.

Маркс је тврдио да је човек дефинисан средствима за живот, а рад је инструмент еманципације – што је перверзна визија која пориче трансцендентну димензију. Рад се оплемењује стваралачком снагом, када се патњом преображава у опус, дело створено вештином или уметношћу, које је манифестација Духа.

Данас рад, па чак и рад на рачунару, највећа тежња многих младих људи, није оптерећујући, већ отуђујући, знак је духовног назадовања са годинама и когнитивног пропадања, који се добрим делом приписују опсесивном учешћу машина.

Код компулсивних корисника друштвених мрежа, каљуги најгоре егзибиционистичке нарцисоидности, важан је дефицит пажње и памћења. Што више алгоритама, то мање интелигенције и слободе. Неумерено коришћење рачунарске мреже доводи до друштвене изолације, отуђивања, доскора непознатог феномена хикикомори, до бекства од животних веза које су кључне за менталну равнотежу, до склањања у скучени простор, где је једини контакт са рачунаром.

То је симптом дубоких страхова, општег анксиозног поремећаја, непризнатих фобија, при чему се млади људи који од тога болују повлаче из стварне стварности, да се сакрију у виртуелну стварност, оксиморон у коме се крије психичка тегоба.

Градски трг, на коме се изражавала друштвена солидарност, био је права позорница за осећаје и осећања где су се рађала пријатељства, пословне везе, нове љубави, сада се замењује «пријатељством» на Фејсбуку. Сада изолација рађа само усамљеност и очај, што доноси повећану употребу психотропних дрога и медикамената, што је утулитаристички исход перверзних циљева надзорног капитализма.

Контрола и манипулација усамљеним субјектима лишеним наклоности је много лакша и јефтинија за оне који спроводе моћ, од напада на здраве људе који припадају заједници, јер је заједништво природни облик и функционална психичка одбрана.

Ниједна машина, колико год софистицирана, никада не може заменити умирујуће присуство човека, ниједна друштвена мрежа никада неће заузети место племена, са његовим вредностима и односима повезаности и помоћи.

Ниједна технолошка вештина не буди осећања, ниједан рачунарски програм не ствара људске односе, такви радни алати никада неће заменити осећаје. Технологија је савезник слободних људи ако се користи да помогне људима, а не да их замени; права опасност од вештачке интелигенције је њена сврха, ако је утврђује природна глупост.

ИЗВОР: https://centrostudiprimoarticolo.it/intelligenza-artificiale-e-stupidita-naturale/

Наука и Култура

БОНУС ВИДЕО: