ПОСЛАНИЦИ АфД: Захтевамо од немачке владе да повуче признање Косова!

ПОСЛАНИЦИ АфД: Захтевамо од немачке владе да повуче признање Косова!

Текст предлога посланичке групе АфД за повлачење признања независности Косова. Овај предлог ће се ускоро наћи пред посланицима немачког парламента.

Поднесак посланика: Петра Бистрона, Маркуса Фронмајера, Тина Крупале, Ојгена Шмита, др Александра Гауланда, Штефана Којтера, Штефена Котреа, Матијаса Моздорфа и посланичке групе АфД-а.

Повлачење признање Косова

Од Бундестага се захтева да одлучи следеће:

Лажна држава Косово је пропала – одвојено после противправног, нападачког рата НАТО-а против Савезне Републике Југославије (1999) и упркос једностраном проглашењу независности 2008. године, без спроведеног референдума, уз толерисање протеривања стотина хиљада Срба, Јевреја и других неалбанаца и непоштовање воље српске мањине на северном Косову (oвдe), признато од стране многих западних држава, Косово не само да је најсиромашнија „држава“ западног Балкана, већ је и друга најсиромашнија „држава“ Европе (после Републике Молдавије). На Косову незапосленост међу младима износи скоро 60 процената, а укупна незапосленост обухвата скоро трећину становништва (oвде). Највећи број европских џихадиста (по глави становника) у Сирији долазио је са Косова (oвде).

Бивши Премијер Косова који је био умешан у шверц хероина и трговину органима, бивши вођа ОВК Хашим Тачи (овде) оптужен је пред Специјалним судом за Косово у Хагу (oвде). У међувремену на Косову влада националистичка странка Самоопредељење (Ветëвендосје) премијера Аљбина Куртија која у свом програму предвиђа стварање Велике Албаније путем припајања Косова Албанији (oвде стр. 55). Међу Албанцима, Велика Албанија – коју чине Албанија, Косово, Прешевска долина на југу Србије коју насељавају Албанци, западна Северна Македонија и део Црне Горе – постаје све популарнија (oвде, стр. 31).

Права српске мањине на Косову се не поштују, и од 1999. године протерано је 220.000 Срба. Укупно 150 српских цркава и манастира је уништено на Косову (oвдe). Према извештају америчког Стејт департмента о верским слободама, на Косову је познат већи број инцидената дискриминације Српске православне цркве (СПЦ) (oвде). Између осталог Српској православној цркви се не признају имовинска права (земљиште манастира Високи Дечани). Према мрежи Еуропа Ностра манастир Високи Дечани, који је УНЕСКО 2004. године прогласио светском културном баштином, спада међу седам најугроженијих културних споменика у Европи.

Све до данас косовске власти блокирају оснивање Заједнице општина са српском већином што је договорено још 2013. године у оквиру политичког дијалога између Србије и Косова. При томе чак и косовски посматрачи примећују да је то био један од централних елемената априлског споразума из 2013. године (oвде, стр. 8). Тако положај српске мањине на Косову остаје несигуран, као што је био и раније. Према подацима српске владе на Косову је од 2021. године било 278 етнички мотивисаних инцидената против српске мањине (oвдe).

На основу наведених чињеница је независност Косова, према мишљењу експерта за међународно право, проф. Хердегена „спорна због сумње у сопствену ефективну државну власт (’протекторат УН’) (Völkerrecht, 17. прерађено и проширено издање, Минхен, 2018, стр. 82). Исто тако, признање неке државе није само повезано са постојањем три обележја државе (државни народ, државна територија, државна власт) него, како примећује Хердеген, (исто) и са политичком одлуком. Са овим није у супротности ни мишљење Међународног суда правде (Accordance with International Law of the Unilateral Declaration of Independence in Respect of Kosovo, ICJ Reports 2010). Мишљење се искључиво бави питањем да ли је једнострано (унилатерално) проглашење независности Косова у супротности са међународним обичајним правом или Резолуцијом Савета безбедности Уједињених нација 1244. Међутим, Међународни суд правде се у цитираном мишљењу није експлицитно бавио питањем да ли је Косово уопште смело да тражи право на самоопредељење и тиме на сецесију (види: Хердеген, исто, стр. 289 као и oвде).

Стручна служба Бундестага долази до закључка: „Укратко, може се, дакле, рећи да је због високог степена политизације и слабе међународноправне регулисаности (повлачења) признања држава, повлачење признања (политички) могуће“ (види: Kurzinformation: Rücknahme der Anerkennung von Staaten. WD 2-3000-007/23, 31. Januar 2023, str. 4). То наглашавају и водећи правници као проф. Шо (Shaw) „Зато што је признање, у крајњој линији, политичка ствар, ма како она била правно условљена, одатле логички следи да уколико нека држава одређену политичку ситуацију схвата на тај начин да она оправдава повлачење признања, држава ће предузети радње које одговарају њеним политичким интересима (овде Shaw, International Law, 7. Издање, Кембриџ, 2014, стр. 338).

Напослетку, девет држава – десета је одустала – је изјавило да повлаче признање независности Косова: Сомалија, Буркина Фасо, Габон, Есватини, Либија, Гвинеја, Антигва и Барбуда, Малдиви и Света Луција (oвде). Унутар ЕУ пет држава не признаје Косово: Грчка, Шпанија, Румунија, Република Кипар и Словачка. Иако је Мађарска признала Косово, она у међународним организацијама гласа против Косова (oвде). То се, такође, односи и на могући пријем Косова у Савет Европе (oвде).

Други Немачки Бундестаг захтева од Савезне владе да повуче признање Косова и да гласа против чланства Косова у међународним организацијама.

Берлин, 23. фебруар 2023.

Dr Alis Vajdel, Tino Krupala и посланичка група

Србин инфо

Бонус видео