Лијемо сузе, али од цене црног лука: Домаћег нема, а онај из Египта и Холандије кошта и до 300 динара
Лијемо сузе, али од цене црног лука: Домаћег нема, а онај из Египта и Холандије кошта и до 300 динара.
Цена црног лука драстично је скочила у претходних месец дана и достиже цену јужног воћа. У Београду је килограм тог поврћа у маркетима до 200, а на пијацама, где је квалитет нешто бољи, и до 300 динара. Цена, кажу продавци, неће скоро ићи надоле.
Многима који ових дана купују један од главних састојака сваког ручка сузе крену на очи и пре сецкања љутог црног лука. Разлог је папрена цена и то не само у престоници, већ у свим деловима земље, преноси РТС.
Продавац каже да је разлог зато што нема нашег лука, нестао је, а овај који се сада продаје је из увоза. Напомиње да никад лук овако није био скуп од када је на пијаци.
Слична порука са пијаце у Јагодини може се чути и у Београду. Чак и од произвођача.
„Овај холандски је мало поскупео, био је 80 сад је исто 200. Па све је мања производња лука и свог поврћа. То је главни разлог што је поскупео“, каже Милош Јаковљевић из Ивањице.
Никола Пантовић, произвођач из Ивањице, каже да нема довољно количина и нема ко да ради више.У Србији је 2022. произведено 35.000 тона црног лука на више од 4.100 хектара, што су просечне вредности за претходних неколико година. Међутим, временске прилике нису ишле наруку произвођачима, чак ни у Војводини где се црни лук највише производи. Због свега тога смањена је и понуда.
„Део црног лука који је извађен због појаве проузроковача болести је завршио на депонијама, део у биогас постројењима што је у значајној мери смањило понуду. Повећан извоз пре свега на тржиште Румуније, Бугарске, Македоније, Албаније и Босне и Херцеговине је још додатно смањио понуду“, каже проф. др Жарко Илин са Пољопривредног факултета Нови Сад.
Професор Илин наглашава и да је хектар црног лука за готово 30 одсто скупљи него у претходним годинама и кошта до 10.000 евра. Већи трошкови произвођача диктираће, природно, и вишу цену. Цена од 120 динара без ПДВ-а коју траже професионални произвођачи за килограм црног лука, сасвим је оправдана, каже, с обзиром на улагања. Проблем је у разлици коју додају дистрибутери.„Да нам се овако нешто не би дешавало у будућности неопходно је под хитно значајно улагања креатора аграрне политике у пре свега квалитетан складишни простор како би могли успешно чувати црни лук минимум шест до девет месеци, а затим значајно повећати субвенције по јединици површине како би ова производња била знатно јефтинија“, навео је.
Црни лук смо прошле године највише увозили из Холандије и Северне Македоније. Тренутно се, кажу стручњаци, увози из Египта, Холандије, Немачке и Киргистана.Бонус видео
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.