Може ли српски домаћин да препише холандски модел – зарађују чак 37.000 евра по хектару
(Фото: В. Веизовић)
Може ли српски домаћин да препише холандски модел – зарађују чак 37.000 евра по хектару
Стручњаци процењују да у наредних 15 година трећина земљишта неће служити за производњу хране. У условима када Србији недостају говеда и ако се зна да чак три четвртине хране коју трошимо потиче из земљишта осиромашеног хумуса, домаћи агростручњаци понудили су на Агробизнис форуму у Бањи Ковиљачи неколико модела развоја за наредну деценију.
До сада је важило енергетски независна земља је и економски самостална. Климатске промене, несигурни приноси, нестабилни ланци снабдевања, пред економије свих земаља поред енергетске наметнуле су и потребу стварања прехрамбеног суверенитета.
Постављено је питање: може ли Србија у условима потпуно затворених граница. Да, може. Зато што производи више него дупло у односу на сопствене потребе. Најважнији задатак сваке државе, па и Србије, је да оснажи породице на селу, Република Српска је добар пример праксе.
“Додељиваље 20.000 евра младим пољопривредницима који имају зелену диплому; диплому поњопривредног, ветеринарског или технолошког факултета, који су спремни да се одрекну посла у јавном сектору и који поседију своје земљиште”, објашњава Татјана Бранков са Економског факултета у Суботици.
Калкулације показују да би Србији недостајало меса и млека, ђубрива које би могло бити замењено зеленишним или стајским. Да нема нафте Србија би за потребе пољопривреде могла на 10 одсто постојећих ораница производити биље за недостајући био-дизел. Српски домаћин по хектару заради од 800 до 1.000 евра, а холандски чак 37.000 евра. Може то и наш домаћин преласком са аграрног на индустријско сточарство.
“Ви када оберете или овршете пшеницу сада у јуну та земља стоји до наредне године. Али као добро организована нација ви сада производите товну јунад, а телад сте произвели од ваших крава по неком плану и систему и сад он у систему силаже приходује до седам тона силаже и ви утовите једно 15 бикова. Дакле, за 15 бикова пута 2.000 евра то је 30.000 евра, више није 1.000 евра”, каже Витомир Видовић из СПУТС-а.
У Србији поједини воћари већ зарађују и до 15.000 евра по хектару. Несигуран је пласман, а и ту постоји решење, као код произвођача јабуке у јужном Тиролу.
“Где су произвођачи заправо акционари у хладњачама, где они добију аконтну цену у време бербе и после се још у два момента исплаћује и кад се прода јабука онда се дели та добит”, наводи професор пољопривредног факултета у Новом Саду Зоран Кесеровић.
У свету су произвођачи одавно власници не само прерађивачких, већ и трговачких капацитета, као и научно-истраживачких института. Јер грешке су пољопривреди најскупље. Зелена агенда ЕУ смањује употребу пестицида за пола. Прецизна пољопривреда даје домаћинима решење.
“Постоји око 135.000 дронова који се у овом тренутку користе свету, они су у 2022. години урадили третман на преко 100 милиона хектара”, објашњава Зоран Стојановић из Асоцијације за бесплатне системе у привреди.
Савез пољопривредних инжењера и техничара Србије је у сусрет јубилеју 155 година постојања најзаслужнијим професорима и докторима наука уручио Захвалнице и златне значке, међу њима је Лука Радоја – стручни сарадник емисије “Знање имање”.
БОНУС ВИДЕО:
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
