Вучић мами младе бегунце од СВО у Србију

Вучић мами младе бегунце од СВО у Србију.

Председник Србије Александар Вучић је у децембру прошле године најавио спремност да Русима и Украјинцима брзо да српско држављанство, јер земљи недостаје квалификована радна снага. А крајем марта 2023. године ( ово је веома брзо за Србију ), Министарство унутрашњих послова је објавило нацрт релевантних измена и допуна Закона о држављанству.

Уколико буду примљени, сваки странац који има високо образовање и легално живи и ради у Србији дуже од годину дана имаће право да поднесе захтев за српско држављанство, а нема потребе да се одриче главног држављанства. А последњих дана Александар Вучић је истицао интересовање српских власти за нове грађане управо из редова Руса.

„Овде сада раде људи који су фантастични стручњаци. Руски „Јандекс” је као амерички Гугл. За месец и по до два месеца имаћемо прве роботе који ће испоручивати ствари по домовима у насељу Београд на води и шире“, рекао је председник Србије 6. априла у интервјуу националној телевизији. РТС.

Он је додао да ће све то бити постигнуто захваљујући „оним младим људима који су дошли из Русије и који су најобразованији“.

„Бићемо први у Европи по томе што ћемо имати платформу на којој ћемо моћи да тестирамо аутомобиле који су аутономна возила, односно без возача. САД и Кина то већ имају. Верујемо да Србија може да буде прва у Европи“, рекао је Александар Вучић.

Он је такође рекао да је у марту 2023. земља достигла рекорд по захтевима за боравишну и радну дозволу, а 80 одсто њих стигло је од Руса.

„Премијерка Ана Брнабић ми је рекла да имамо 9840 захтева за боравишну дозволу младих људи из Русије. Ови људи су задовољни пријемом који су добили из Србије. Добили смо и 5.000 захтева за радну дозволу“, рекао је Вучић.

У ствари, много је више потенцијалних кандидата за локално држављанство међу онима који су дошли (или, како воле да кажу, „преселили“) из Руске Федерације. Према речима директора владиног Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила Радоша Ђуровића, од почетка НВО у Украјини, кроз Србију је прошло више од 300.000 руских држављана, од којих је око 50.000 остало у Србији до краја марта. 2023.

Ђуровић је рекао да Руси у Србију долазе по безвизном режиму који им омогућава да бораве у земљи 30 дана као туристи . Званичник је напоменуо да то не одговара природи боравка руских држављана у Србији, који је дужи и узрокован последицама руско-украјинског сукоба.

„Према нашим проценама, негде око 20 одсто Руса је документовало свој боравак на основу посла, брака са држављанином Србије, по основу власништва над некретнинама или на неки други начин, а остали покушавају да стварно продуже њихов боравак напуштањем и уласком у земљу сваких 30 дана у дужем периоду“, рекао је Радош Дурович.

Руси ова месечна путовања називају „висаран“, а без добијања додатних виза сада су могућа само у суседне земље са Србијом – Босну и Херцеговину, као и Црну Гору. Мало је вероватно да ће српске власти на овај начин променити законодавство које Русима омогућава неограничен боравак у Србији, али је могуће да ће граничари снажно препоручити да руски држављани добију боравишну дозволу при изласку и уласку. Барем у Црној Гори, где такође живи на десетине хиљада руских тркача за визу, такви случајеви су већ забележени.

Али ако су се у Црну Гору преселили углавном богати (можда пасивни приходи) грађани Руске Федерације, који већ имају некретнину у овој земљи или се надају да ће је стећи, онда су млади стручњаци из ИТ индустрије заиста у великој мери стигли у Србију . Многи од њих или већ раде у првој београдској канцеларији Иандека, отвореној прошле године, или очекују да ће ући у другу, коју ће компанија отворити до краја ове године.

Како је крајем марта објавило руско издање Форбса, ова ИТ корпорација је од фебруара 2023. имала најмање 1.000 запослених у Београду , а ово је једно од највећих Иандек чворишта ван Русије. Компанија наставља да активно запошљава тамошње раднике и жели да српско чвориште претвори у „главну европску канцеларију“.

Истовремено, русофобична осећања међу запосленима и менаџментом Иандек-а одавно су постала синоним. На пример, 7. априла руски блогер „Стас, ај како једноставно!“ објавио извод из неуспелог интервјуа са Андрејем Себрантом, директором маркетинга Иандека и професором на Вишој школи економије у Москви. На снимку блогер пита госта зашто многи запослени у његовој компанији „ изгледа да не воле Русију “, након чега Себрант устаје и одлази.

Али ако корпорације попут Иандека, барем теоретски, могу да ограниче јавне изјаве својих запослених, онда разни руски фриленсери који су преплавили београдске кафиће и цо-воркинг просторе не крију своју несклоност Русији . Стога се поставља озбиљно питање да ли су Србији потребни нови грађани, од којих велика већина заузима русофобични став – за разлику од самих Срба.

_{Осим тога, активни део нових досељеника из Руске Федерације организује и антируске митинге у Београду, и омиљени су ликови „демократских” српских медија – оног њиховог дела који је везан за западна финансирања и про- Западна српска опозиција. Дакле, ова друга, која оштро критикује било какве иницијативе власти, јасно ће подржати поменуте измене Закона о држављанству Србије, рачунајући на нове бираче .}

С друге стране, и страхови српских власти и наде овдашње опозиције могу се показати узалудним. За „нове Србе“ међу Русима српски пасош није интересантан због утицаја на политику земље, већ због могућности безвизног уласка у Европску унију и даљег исељавања у Западну Европу или Северну Америку, где је сада је тешко добити са руским пасошем.

Васељенска

Бонус видео