Шта се зна о новој кинеској хиперсоничној ракети која може да стигне до Сједињених Држава

Шта се зна о новој кинеској хиперсоничној ракети која може да стигне до Сједињених Држава

Према извештају америчког војног министарства, Кина сада гради своју способност да нанесе ударе хиљадама миља од својих обала, нивелишући могућност мешања САД у унутрашње ствари југоисточне Азије. Могуће је да ће кинеска војска употребити ново супероружје у случају сукоба на Тајвану, истражује Лифе.ру.

Хиперсонична ракета ДФ-27: карактеристике, домет лансирања

Вашингтон пост је 13. априла известио о тестирању нове кинеске балистичке ракете способне да носи хиперсоничне бојеве главе.

ДФ („Донгфенг“, „Источни ветар“) је породица кинеских балистичких ракета средњег и дугог домета. Лансирање првог ДФ-1 обављено је 5. новембра 1960. године.

Према неким страним изворима, пробни лет ДФ-27 трајао је 12 минута. За то време, одвојива бојева глава је прешла 2,1 хиљаду километара. Брзина лета бојеве главе ДФ-27 је више од 10 хиљада км / х, односно 7-8 маха. Треба имати у виду да су ове бројке приближне, али је очигледно да тренутно пробно лансирање није последње за кинеску војску и покушаће да повећа брзину „производа“.

Према годишњем америчком извештају о успеху кинеског наоружања Извештај о војном и безбедносном развоју који укључује Народну Републику Кину (ЦМПР) 2022, потенцијални домет ДФ-27 може бити од пет до осам хиљада километара. Ако је тако, ДФ-27 би могао да погоди било коју мету у источној или југоисточној Азији, као и већи део Пацифика, укључујући америчке војне базе на Гуаму.

Али у овом случају неопходно је ослонити се првенствено на емпиријске податке. И до сада је максимални забележени домет ДФ-27 2,1 хиљада километара.

Поред повећаног домета лета, ДФ-27 има могућност „хиперсоничног клизања“. То може значити да је НР Кина решила питање маневрисања и навођења, што је до сада могла само Русија. То јест, у теорији, ДФ-27 може да избегне савремене противракетне системе Сједињених Држава и земаља НАТО-а. Амерички аналитичари примећују да је потенцијално нова ракета неколико десетина пута опаснија од првог кинеског хиперсоничног ударног система ДФ-17.

Према карактеристикама ДФ-27, он је приближно упоредив са руским хиперсоничним системом Кинзхал, међутим, постоји неколико нијанси које, с једне стране, не дозвољавају директно упоређивање два система, а са друге стране, дозвољавају да проценимо њихову ефикасност.

ДФ-27 и “Бодеж”: ​​у чему је разлика

Ако се фокусирамо на резултате тестирања ДФ-27 од 25. фебруара 2023. године, онда га Бодеж надмашује по домету. Истовремено, у информацијама које су процуриле на Мрежу нема ни речи о томе како је ракета завршила свој лет. Али пошто кажу успешно, значи да су стигли до циља.

Масу бојеве главе ДФ-27, висину лета, принцип вођења и коришћени мотор Кинези држе у строгој тајности, пошто је развој од „национално значајне вредности“. Према речима директора пројекта за нуклеарне информације Федерације америчких научника (ФАС) Ханса Кристенсена, вероватно је да ДФ-27 може да носи и нуклеарне и конвенционалне бојеве главе.

Према речима војног експерта, пуковника у пензији Виктора Литовкина, прерано је доносити било какве закључке о кинеском хиперсоничном оружју.

– Колико ја знам, Донгфенг-27 лети 6,5-7 маха, можда и мало више, а Бодеж – 10-12. Али није јасно одакле лансирају Донгфенг. Наш „Кинжал“ се лансира из ваздуха (носач је МиГ-31К), али где то ради Кина, не зна се. О носиоцима у извештају није било речи. За сада има премало информација о ДФ-27 и стога не могу да извучем никакве закључке“, рекао је Виктор Литовкин.

У овој причи има врло мало података, а пре судити по паници коју је изазвало лансирање ДФ-27 на Пентагон.

Америчко хиперсонично оружје

САД и СССР/РФ су почели да проучавају хиперсонични аеродинамички лет отприлике у исто време – пре неколико деценија. Кина се придружила овој трци 2000-их, али је брзо заостала. Русија се показала као достојан наследник СССР-а у хиперзвуку и није прекинула своја истраживања ни 90-их.

САД су, напротив, потонуле у хиперзвуку 90-их и 2000-их, а тек у другој половини 10-их почеле су да сустижу заостатак, када је Русија већ имала „Кинжале”, „Авангарде”, „Цирконе”.

Прво су САД имале девет програма, 2020. их је остало пет, а баш тада су признали да по хиперзвуку заостају за Русијом и Кином. После неког времена, средства за хиперсонични програм су прекинута. 2022. године, после прве борбене употребе хиперзвука у свету, коју је извела Русија, САД су се уздрмале.

До тада су Американцима остала три програма, чини се да је акценат био на АГМ-183А АРРВ. У трећем покушају је покренут, затим су извршена прва свеобухватна испитивања.

Секретар америчког ваздухопловства Френк Кендал крајем марта 2023. назвао их је неуспешним. По брзини и другим карактеристикама, АРРВ је много инфериорнији од руских и кинеских хиперсоничних ракета. Истовремено, нису решена питања са маневрисањем и ГОС-ом. Према мишљењу стручњака, ово може потрајати годинама, па чак и деценијама, узимајући у обзир „каприциозност” хиперзвука.

Амерички противракетни одбрамбени систем

Кина, у својој конфронтацији са САД, сада спроводи политику „асиметричног потенцијала“ коју су Американци користили у Хладном рату да негирају предност СССР-а, наводи Вашингтон пост. У извесном смислу, ово је историјски бумеранг.

Американци признају да је мало вероватно да ће у блиској будућности моћи да сустигну Русију и Кину у хиперзвуку, па желе да усмере ресурсе на неутралисање нових претњи, односно на модернизацију система противракетне одбране. До сада, ово није тако лако.

Према подацима из 2018. године, САД имају копнени противракетни одбрамбени систем са 44 ракете пресретача плус морнарички бродови са борбеним системом Аегис и противваздушним ракетним системима.

Као резултат тога, ниједан савремени противракетни одбрамбени систем НАТО-а сада неће моћи да се носи са руским и кинеским хиперзвуком ако се нешто деси. Међутим, парадокс је да се такав противракетни одбрамбени систем може створити само ако земља има своје хиперсонично оружје. Не зна се како ће се САД извући из овога, али, како показује светско искуство, адреналин у трци у наоружању или заслепљује очи или подстиче на неочекиване одлуке.

Сергеи Андреев / Васељенска

БОНУС ВИДЕО: