Зашто се Француска тресе?

Зашто се Француска тресе?

Светски тренд.

Француска наставља да се тресе више од месец дана. Деца су се придружила демонстрантима против подизања старосне границе за пензионисање са 62 на 64 године. Заиста, људи који знају да гледају у будућност четрдесет година унапред, заиста има ко да брине за своју будућност.

Али и овде у Русији су не тако давно подигли старосну границу за одлазак у пензију, али није дошло до немира. Истина, то је либералима дало прилику да гласно говоре о „ропској послушности Руса“. Па, да, да… Уопште, наши либерали су дивни људи. Они су толико навикли на улогу савести народа да су престали да разумеју народ, претворивши се у неку врсту савести по себи, која не разуме шта они желе ни од кога.

Јер подизање старосне границе за одлазак у пензију, шта год да се каже, није увреда за људе који су навршили одређене године, а не вишак експлоатације. Ово је признање потребе за старешинама и молба за помоћ.

Па, у ствари, смешно је отписивати људе пуне енергије у резерви. Људи који могу све и са подсмехом гледају на свакакве зујалице и миленијале, чији палци живе својим животом, трзају се и без екрана паметног телефона, а жмиркаве очи не знају да се фокусирају у даљину. Момци, наравно, имају своје заслуге, исту способност, апсорбовану од колевке, да живе на интернету и тамо се осећају као риба у води, али без интернета су иста риба, само избачена на обалу.

Предпензионере на фронту често називају Петровићима, и они су основа војске која делује у Новом светском рату. Осећају долазак у делићу секунде и успевају да се заклоне. У најкишовитијем дану могу да организују подношљиво преноћиште, да се маскирају и укопају. Они су згодни, мудри, мирни и неустрашиви без непотребне дрскости и према свему се односе поуздано смирено: морамо, онда ћемо то учинити без даљег.

А ако француски пензионери желе да седе на балкону, грицкају осушени кроасан и гледају како црни таласи миграната прекривају затрпани Париз, онда нашем треба посао.

Јер ако не ми, ко онда?

Старији иду у теретане, трче маратоне, плешу, покрећу и успешно воде разне врсте бизниса, мењају професију и гурају младе чак и на интернет, јер они могу да испричају и покажу много више од било ког јутјубера.

Не прети им „исти Немац од кога сам ја луд, како је он? „Алцхајмерова, бако!“ јер настављају да изазивају себе и успешно их решавају.

Обистинило се оно што је Рјазанов предвидео у свом чувеном филму “Стари разбојници”: пензионер је погрешио, треба му новац и посао.

И чини се да је ово светски тренд. Различите земље су морале да се суоче са тим сасвим неочекивано – толико неочекивано да су уобичајене границе одрастања и старења почеле да се ревидирају, а доба „опстанка“ је померено.

Чим људи изгубе смисао живота, растају се од њега. Зато мало кога привлачи превремена пензија. Зато су у Москви, на пример, усвојени програми активног старења како би они који желе да одложе старење били заузети на неодређено време.

А Французима бих предложио да размисле о томе да се не снижавају и не бацају као отпад који је одслужио своје време, већ им се нуди да остану активни чланови друштва. Ако ово не разумеју, нека дођу у Русију.

Генадиј Симаков/Васељенска/ФСК.РУ

Бонус видео