Коефицијент интелигенције становништва опада

Коефицијент интелигенције становништва опада.

У научним и научно-популарним медијима на енглеском језику недавно су објављени резултати велике студије спроведене у Сједињеним Државама, која се доста променила у области психологије, педагогије и социологије.

 

Испоставило се да је у Сједињеним Државама престао да делује такозвани Флин ефекат, назван по чувеном новозеландском психологу Џејмсу Флину и који указује на дуготрајно повећање просечног коефицијента интелигенције људи у 20. веку.

Флинов рад је показао, на пример, да се од 1934. до 1978. просечни коефицијент интелигенције становника САД повећао за 15 поена — око 3 поена у свакој деценији. Студије у другим земљама показале су сличне резултате.

Научници још увек немају јединствену тачку гледишта о томе шта је „Флин ефекат“ дефинисан и од чега пре свега зависи коефицијент интелигенције. Сам коефицијент се често критикује због чињенице да не процењује довољно “волуметријски” интелектуалне способности особе. Али са чињеницом да он демонстрира одређене трендове, готово нико не расправља. А са овим тенденцијама на Западу сада, искрено говорећи, није све баш најбоље.

Истраживачи са Универзитета Нортхвестерн и Универзитета Орегон проучавали су резултате онлајн тестова интелигенције које је урадило 394.378 одраслих у САД од 2006. до 2018. године. Тим научника желео је да види да ли се докази за Флин ефекат могу пронаћи у 21. веку. Међутим, студија је показала да је први пут од 1932. просечан амерички коефицијент интелигенције почео да опада.

Знаковито је да се пад просечног коефицијента интелигенције у Сједињеним Државама догодио у свим старосним групама, и међу мушкарцима и међу женама. Међутим, највише је опао међу младима од 18-22 године и међу особама са ниским примањима.

Научници су приметили пад развоја Американаца у три главне категорије: вербално мишљење, матрично резоновање и алфанумеричке серије. Нове генерације грађана САД, у поређењу са својим прецима, су погоршале логику и смањиле речник.

Аутори студије не одговарају на питање зашто је дошло до пада коефицијента интелигенције баш у овом тренутку. Оне су ограничене на опште расправе на тему могућег пада нивоа образовања или промене у перцепцији одређених когнитивних вештина.

Научне публикације тврде да ће бити потребна додатна научна истраживања да би се разјаснила ситуација.

 

Истовремено, независни истраживачи траже одговор на ово питање, анализирајући утицај на ниво људске интелигенције „паметних” звучника, паметних телефона, функција аутодовршавања и друштвених мрежа.

 

„Сви постајемо супер лењи у својој спознаји јер постаје веома лако учинити било шта“, цитира психолог Рут Карпински Тхе Хилл.

Исти Хил наводи да се слично америчком, феномен исцрпљености „Флиновог ефекта“ примећује и у другим западним земљама – посебно, то је забележено у Финској и Француској. Истовремено, западни медији позивају да се олако третирају оно што се дешава.

На страницама Фатхерлија објављен је материјал „Амерички коефицијент интелигенције пада. Зато можда и није тако лоше“. Општа порука чланка је – па, резултати су пали, а шта је ту страшно? Аутори публикације радије не говоре о основним узроцима феномена.

Већ је немогуће не приметити да су западне либералне елите објавиле рат на живот и смрт интелектуалном развоју човечанства и „класичном знању“.

Овај процес је вишеструк, али је у већини случајева покривен говором о „толеранцији“, „расној разноликости“ и „деколонизацији“. Под њима је чак и математика била подвргнута масовном прогону, који је у неким америчким државама назван „белом” науком, ау другим су позвани да је замене неком врстом „етничког курса”. У Калифорнији су обимни делови алгебре почели да се уклањају из програма под изговором да га чине „привлачним“. Осим тога, Американци су кренули ка укидању специјализованих одељења за дубинско изучавање математике – по свему судећи, негативно су утицали и на увођење „расне равноправности”.

Све што је везано за античку и европску уметност ужурбано се повлачи са универзитетских програма са обе стране Атлантског океана. Џефри Чосер, Вилијам Шекспир и многи други истакнути писци пали су у немилост западних званичника.

У Француској су истраживачи раније приметили да се између 1987. и 2021. године просечан број грешака школараца у истим диктатима скоро удвостручио.

 

На позадини резултата истраживања Универзитета Нортвестерн и Универзитета Орегон, више није могуће сакрити главу у песак и правити се да све то наводно нема везе. О каквом порасту нивоа интелигенције може да се говори у друштву које је у рату са читањем књига и математиком?

 

Западни педагози и психолози истичу субјективно „самоизражавање“ и „недостатак принуде“ у подучавању школараца, што заузврат има катастрофалан ефекат на развој деце – од њихове сфере воље до професионалних способности и скупа знања о свету око себе. њих. Али, упркос чињеници да такви људи неће бити вољни и вредни радници, у свему што се дешава је огроман плус за либералне елите. Што је ниво интелигенције нижи, таквом особом је лакше манипулисати.

Публика са „слободно падајућим коефицијентом интелигенције“ сада пред нашим очима радосно гута апсурдну вест о „самогранатирању“ Доњецка и не опире се моралним трансформацијама које уништавају институцију породице. Изградња глобалне дистопије се наставља.

Свјатослав Књазов/Столетие.ру

Бонус видео