Када би руска нафта “Дружбом” кроз Мађарску могла да стигне до Србије?

Београд и Будимпешта постигли су договор о изградњи нафтовода којим би се обезбедило повезивање Србије с нафтоводом “Дружба”. Најављено је да ће финализација договора о његовој изградњи компанија “Мол” и “Транснафтa” бити завршена 20. јуна, када ће на српско-мађарском самиту две стране потписати одговарајућа документа.

Србија тренутно сву нафту коју купује на глобалном тржишту добија танкерима који стижу до терминала у Омишљу, а даље се допрема преко Јадранског нафтовода (ЈАНАФ) и прерађује у Рафинерији у Панчеву. Али, овим путем, преко Хрватске, због европских санкција од децембра Србија не може да увози нафту руског порекла, јер се ембарго односи на нафту која стиже морским путем.

Надлежни сада предлажу нови правац снабдевања, тако што би се Србија изградњом новог нафтовода повезала на “Дружбу”, којом овај енергент из Русије стиже у Мађарску и још неколико земаља Европске уније и који је изузет из свих досадашњих пакета санкција. Енергетски стручњаци сматрају да би Србија имала вишеструку корист од алтернативног правца снабдевања, а као најзначајнију наводе уштеду због могућности куповине повољније уралске нафте и нижих транспортних трошкова.

Председник Србије Александар Вучић је у октобру прошле године први пут најавио овај пројекат, када је рекао да ће Србија, у складу с договором који је направљен с мађарским премијером Виктором Орбаном, градити нафтовод према Мађарској, како би “добила још један правац снабдевања и могућност да бира оно што је за њу повољније”.

Најављено је да ће изградња цевовода између две земље трајати од годину и по до две године.

Нафтовод ће бити дугачак 128 километара, а процењена вредност инвестиције је око 100 милиона евра. Иначе, из Министарства енергетике су рекли да Србија скоро 50 милиона евра годишње плаћа транспорт сирове нафте садашњом рутом, односно нафтоводом Јанаф преко Хрватске.

Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић разговарала је у четвртак са в.д. директора “Транснафта АД Панчево” Богданом Кузмановићем о пројекту изградње нафтовода од Новог Сада до Мађарске. Како је саопштило Министарство рударства и енергетике, Ђедовић је рекла да је у условима светске енергетске кризе најважније да сагледамо све могућности и потребне инвестиције које ће обезбедити сигурност снабдевања енергијом и енергентима и већу енергетску безбедност наше земље.

Кузмановић је информисао министарку Ђедовић о напретку разговора са мађарском компанијом “Мол” о усаглашавању техничких аспеката изградње новог нафтовода који ће Србији обезбедити 5,5 милиона тона нафте годишње.

Из МРЕ су навели да се у наредним недељама очекује и потписивање Меморандума о сарадњи за реализацију изградње нафтовода Мађарска-Србија.

Министарка Ђедовић је изјавила да би се повезивањем са “Дружбом” смањили укупни трошкови транспорта сирове нафте у односу на транспорт преко Омишља.

Мађарски министар спољних послова Петер Сијарто рекао је да нафтовод за транспорт руске нафте из Мађарске у Србију може бити изграђен за 18 месеци. Он је истакао да ће Мађарска новим цевоводом моћи да подржи сигурност снабдевања Србије.

У кризним временима је важно да имамо више праваца снабдевања
Љубинко Савић из Удружења за енергетику Привредне коморе Србије каже за РТ Балкан да је изградња нафтовода ка Мађарској добра вест за Србију, јер је у кризним временима важно да имамо више праваца снабдевања.

“Свакако би енергетска сигурност Србије тиме била повећана. Ми смо земља увозница сирове нафте и морамо водити рачуна о сопственом интересу и када је у питању снабдевање грађана и привреде. То није важно само због возила и транспорта, већ и са аспекта топлотне енергије, јер се одређене количине мазута и лож уља користе и за грејање”, каже Савић.

Он напомиње да је у првом делу прошле године и током целе 2021. године Србија доминантно куповала нафту руског порекла и да је она чинила половину укупног увоза, док је друга половина била из свих осталих извора. Прошле године је, после увођења европских санкција, значајно смањена количина нафте руског порекла, а од децембра прошле године више нема могућности увоза преко Јанафа, а друга опција тренутно не постоји.

Савић објашњава да би због тога повезивање са “Дружбом” преко Мађарске било добро решење, јер нафту овим цевоводом не добија само Мађарска, већ и Немачка, Пољска, Словачка и Чешка. “Дружба” је са око 4.000 километара најдужи нафтовод у Европи и свету, а пружа се од Татарстана у Русији до Немачке.

Он сматра да би Србија могла да има вишеструку корист од повезивања на “Дружбу”. Прво због трошкова преноса, који би могли да буду повољнији него преко Хрватске, а друга што бисмо могли у потпуности да се пребацимо на руску нафту чији барел је најповољнији у односу на све остале на глобалном тржишту.

“На нивоу Европе имамо ограничење увоза сирове нафте из Русије путем танкера до терминала на обалама мора, без обзира да ли је у питању Јадранско море или неко норвешко, али овај цевоводни транспорт је изузет из тих забрана. Србија би тиме постигла већу конкурентност на тржишту, јер тренутно имамо само један првац снабдевања и могућност транспорта кроз Хрватску, што нам условљава и цене. Транспортни трошкови су један од кључних сегмената. Кад добијете још један правац, онда ће и односи бити другачији. Тада ћемо разговарати на другим основама и погађати се колика ће такса за транспорт бити преко Хрватске, а колика преко Мађарске, што даје могућност и да се цена спусти”, објашњава Савић.

Србија од 5. децембра прошле године не може да увози руску нафту преко Јанафа услед санкција Европске уније против Руске Федерације. Првобитно је план био да се Србији дозволи да увози руску нафту преко тог нафтовода, али је ЕУ од тога ипак одустала након интервенције неколико држава чланица, међу којима је била и Хрватска.

РТ

БОНУС ВИДЕО: