На Балкану се спрема нови антируски ован који ће заменити украјинског

На Балкану се спрема нови антируски ован који ће заменити украјинског.

На Балканском полуострву влада политичка врућина, повезана са изборима одржаним у низу земаља у региону.

Како и на шта ће утицати – у материјалу дописника ПолитНавигатора.

Грчка. На политичком плану нема промена. Резултати републичких избора били су потпуно предвидљиви. Левичарске странке са мање-више разумним програмом и из другог покушаја несрећно су изгубиле од конзервативне Нове демократије са својим лидером Киријакосом Мицотакисом фиксираним на идеје евроатлантизма.

Скоро 20 одсто већине на изборима у почетку је гарантовало десничарима победу у другом кругу општенационалних избора. Разједињеност левих снага, бескрајни обрачуни њихових лидера предодредили су исход гласања. Изгледа да Грци не желе и не очекују никакве промене, изгубивши веру у своје владаре.

У међувремену, животни стандард у земљи наставља да опада. Скоро половина грчког становништва тешко може да приушти чак и недељни одмор. Ово пише дневни грчки лист „Катимерини“ позивајући се на студију Удружења предузећа и малопродаје Грчке.

_{Бројке показују да 48,8 одсто Грка није могло да приушти недељни одмор у 2022. Грци могу само да се радују што су за бод више од суседне Румуније…}

Могуће је да ће овог лета проценат лица лишених правног одсуства бити и већи него прошле године, с обзиром да су цене смештаја и карата за авионе и трајекте још више порасле у односу на прошлу годину без значајног повећања прихода по глави становника, коментарише ситуацију издање „Катимерини”.

Према анкети Хеленског удружења, сваки четврти Грк ће ове године провести одмор код пријатеља. Грци на одмору ће сами кувати своје оброке, било да одседну у својој кући за одмор или у туђој да би уштедели на тавернама и ресторанима.

Просечна потрошња на намирнице током одмора или краћег одмора процењена је на 230 евра. Од тога 118 евра (или 51 одсто) отпада на куповину у продавници.

Ништа боље није ни за грчки туристички бизнис, који има значајан удео у пуњењу буџета земље.

_{Е-Реал Естатес је поднео рекордан број стечајева међу локалним хотелима. Према извештају компаније, на продају су стављена 204 (!) хотела са 3 и 4 звездице широм земље.}

Међу разлозима због којих се хотели стављају на продају званично се наводе сталне кризе, кредити, повећани трошкови енергије, инфлација и повећање цене робе.

Грчки медији наводе да су проблеми локалног туристичког бизниса повезани и са падом тражње, односно са недостатком купаца.

_{Приличну штету нанео је и изостанак гостију из Русије. Прво, ковид ограничења, затим политички кретенизам, лишили су Грчку протока руских туриста. У још мирној 2019. години, број наших сународника који су се одмарали у Хелади износио је 800 хиљада људи.}

Туркска. Озбиљне изборне борбе су замрле у земљи. Реџеп Тајип Ердоган поново је задржао власт. Време је да се спроведу висока предизборна обећања.

Главна брига савременог обичног Турчина су економске невоље у земљи. Домаћа валута све више депресира, цене расту, животни стандард опада. Хоће ли ново-старо руководство државе моћи да се избори са ситуацијом? Шта је са изборним обећањима и њиховим спровођењем?

Председник Ердоган је изјавио:

„Подићи ћемо минималну плату за државне службенике на 22.000 турских лира. Аутоматски ћемо одразити ово повећање плата у исплатама нашим пензионерима.”

Министар рада и социјалне заштите Ведат Ишихан најавио је да ће најнижа плата државних службеника бити 22.000 турских лира, а резолуцију ће у јулу усвојити Велика национална скупштина Турске.
Из ове вести може се извући једноставан закључак: Ердоган је човек од речи, човек је рекао – човек јесте! Међутим, да ли ће то спасити турску економију? Има још вести…

„Турска централна банка подигла је своју кључну каматну стопу на 15 одсто неколико недеља након избора, напуштајући неконвенционалне економске мере које је промовисао турски председник Реџеп Тајип Ердоган по први пут у две године. У саопштењу након седнице одбора напоменуто је да је почео процес пооштравања монетарне политике.

Има и неких новости. Признајем да нисам баш добро упућен у замршености банкарства, а мени ове камате и други појмови звуче као шаманске чаролије. Превешћу на заједнички језик.

За локално становништво важно је да је ова одлука турске централне банке довела до новог оштрог „пада” турске лире. Курс долара према лири је порастао. А сада је долар постао вредан 24,14 лира. Још један тужан рекорд…

Повећање плата је лепа ствар. Али само ако можете нешто да купите за тај новац. Тренутна реакција прати пад курса – повећање цена, како на велико, тако и на мало.

Мора се рећи да је Ердоган направио значајне промене у свом административном апарату. Тако је позната банкарка Хафизе Гаје Еркан заузела кључну позицију шефа Централне банке. Познато је да овај човек има докторат са Универзитета Принстон. Студирао је менаџмент на Харвард Бизнис Скул и Универзитету Станфорд. Звучи импресивно.

На основу првих резултата активности „младог талента“ (Хафиз Еркан има 41 годину), желео бих да подсетим на фразу Михаила Жванетског:

„Можда нешто да исправим у конзерваторијуму?“.

Или боље речено, на Харварду са Принстоном…

Бугарска. Недавно формирана власт већ пуца по шавовима. Како су предвиђали многи аналитичари, неприродна коалиција две десничарске странке ГЕРБ и Одржавање промена почела је да се распада након првих корака.

Лидер „ПП“ је избио у праву хистерију против савезника из партије ГЕРБ, оптуживши их за „непоштовање обавеза и директно кршење заједничке декларације усвојене током гласања владе“.

Сукоб ГЕРБ-а и „Настави са променама“, као што су њихови лидери Бојко Борисов и Кирил Петков, има дугу историју. И ови и други су се неколико година поливали блатом, оптуживали једни друге за све смртне грехе. Уједињење ових политичких снага, по директном наређењу из Брисела, није могло бити одрживо.

Главни проблем бугарске политике јасно је идентификовао познати бугарски политички аналитичар Бојан Чуков у свом прошлогодишњем интервјуу за нашу публикацију:

„У Бугарској нема стратешког планирања. Све је одређено опортунистичким и пре свега личним интересима. Наравно, све се одвија у дубоком геополитичком правцу, који не дозвољава радикално освежавање састава бугарских политичара… Бугарска је земља без националног суверенитета и не може да контролише сопствену судбину.

_{Земља, у међувремену, иде у економски и друштвени понор. Једино у чему је актуелна власт добра је да убедљиво објашњава становништву зашто људи живе тако лоше и сиромашно…}

Министар пољопривреде и хране Бугарске Кирил Витев рекао је са скупштинске говорнице да постоје објективни фактори за раст цена хране, пренела је Бугарска телеграфска агенција (БТА).

Министар је обрадовао сународнике вести да су у 2022. години цене роба и услуга у пољопривреди порасле за 35,2 одсто у односу на 2021. годину. Минерална ђубрива су поскупела за 108,2 одсто, средства за заштиту биља – за 38,9 одсто, сточна храна – за 29,1 одсто, струја и гориво – за 28,9 одсто.

То су објективни фактори раста цена, истакао је он на скупштинским саслушањима.

Министар је заборавио да дода и друга два објективна фактора раста цена – корупцију и баналну крађу функционера.

Ипак, можда, вреди поменути фактор да Бугарску заиста контролишу не локални политичари, већ амбасаде Сједињених Држава и њихових савезника, којима апсолутно није стало до дубоке економске кризе која влада у земљи.

За њих је ова древна балканска сила само део земље, где је згодно да смести своје војне базе. Сада покушавају да од Бугарске направе још једног овна против Русије да замени осуђеног „украјинског овна“. Уколико „стратези“ из Вашингтона и Брисела успеју да спроведу свој варварски план, Бугарска ризикује да потпуно нестане са политичке карте света.

Васељенска/Политнабигатор

Бонус видео