БЕСЕДА О АНТИХРИСТУ И СТРАШНОМ СУДУ

БЕСЕДА О АНТИХРИСТУ И СТРАШНОМ СУДУ

Он ће свима чинити по вољи, уз услов прихватања његове Врховне власти. Он ће оставити могућност живота Цркви, дозвољаваће Јој богослужења, обећаваће изградњу прекрасних храмова уз услов признавања њега за „Врховно Биће“ и поклоњења њему. Он ће имати личну мржњу према Христу. Он ће живети од те мржње и радоваће се отпадништву људи од Христа и Цркве. Настаће масовно отпадништво од вере, при чему ће веру изневерити многи епископи а они ће као оправдање наводити изврстан положај цркве. Тражење компромиса ће бити карактеристична одлика људи. Отворено исповедање вере ће нестати. Људи ће суптилно оправдавати свој пад а ласкаво зло ће подржавати такво опште расоположење, и код људи ће постати навика отпадништво од истине и сладост компромиса и греха…

Данас је недеља о Страшном суду и треба да говоримо о Страшном суду и знацима краја света. Када ће доћи дан Страшног Суда зна само Бог Отац, али знаци приближавања његовог су дати и у Јеванђељу и у Откривењу светог апостола Јована Богослова. Откривење говори о догађајима краја света и о Страшном Суду највише у сликама и тајанствено, али свети Оци су га објашњавали и постоји изворно црквено предање које нам говори и о знацима приближавања краја свијета и о Страшном Суду.

Пред крај живота на Земљи, на њој ће настати пометња, ратови, сукоби, глад, земљотреси. Људи ће страдати од страха, умираће од ишчекивања несрећа. Неће бити живота, ни радости живота, него мучно стање отпадништва од живота. Наступиће отпадништво не само од живота, него и од вере, и Син Човјечји када дође хоће ли пронаћи веру на земљи? Људи ће постати горди, незахвални, порицаће Божански Закон: истовремено са отпадништвом од живота наступиће и опадање моралног живота. Настаће нестанак добра и нарастање зла. О томе времену и говори свети апостол Јован Богослов у свом богонадахнутом делу, које се назива Откривење. Он сам казује да «беше у Духу», што значи да је Сам Дух Свети био у њему када су му се у различитим образима показале судбине Цркве и света и зато то и јесте Откривење Божије.

Он приказује судбину Цркве у образу жене, која се у то време сакрива у пустињи: она се не пројављује у животу, као ни данас у Русији (беседа из 1960. год.). У животу ће тада одлучујући значај имати оне снаге које припремају појаву антихриста. Антихрист ће бити човек, а не оваплоћени ђаво. „Анти“ је реч која значи стари, али значи и „уместо“ или „против“. Тај човек жели да буде уместо Христа, да заузме Његово место и да има оно што треба да има Христос. Он жели да има исто обожавање и власт над читавим светом. И добиће ту власт пре своје погибли и погибли читавог света. Он ће имати помоћника, мага, који ће силом лажних чудеса извршавати његову вољу и убијати оне који не признају антихристову власт. Пре антихристове пропасти појавиће се два праведника, који ће га разобличити. Маг ће их убити и три дана ће тела њихова лежати несахрањена и ликоваће много антихрист и све слуге његове, и одједном ће ти праведници васкрснути и читава војска антихристова ће бити пометена, у ужасу, а сам антихрист ће изненада пасти мртав, убијен силом Духа.

Али, шта ми знамо о човеку-антихристу? Његово тачно порекло је непознато. Отац му је потпуно непознат, а мајка скверна лажна девица. Он ће бити Јеврејин од племена Дановог. На ово нас наводи то што је Јаков, умирући, рекао да је он (Дан), кроз своје потомство, „змија поред пута и гуја на стази, која уједа коња за кичицу, те пада коњаник наузнак“. То је сликовито указање да ће он деловати лукавством и злом. Јован Богослов у Откривењу говорећи о спасењу синова Израиљевих каже да ће се пред крај света мноштво Јевреја обратити Христу, али у списку колена која ће се спасти нема Дановог колена. Антихрист ће бити врло уман и обдарен у умећу општења са људима. Он ће бити очаравајући и љубазан.

Тренутак када се нестворена светлост показала над главом светог Јована за време читања Јеванђеља у току Литургије у Тунису

Философ Владимир Соловјов је много радио на томе да прикаже долазак и личност антихриста. Он је брижљиво користио све материјале о овом питању, не само светоотачке, него и муслиманске, и израдио је овакву упечатљиву слику. Пре доласка антихриста, у свету ће већ припремати његово појављивање. „Тајна зла већ дејствује“ и силе које припремају његово појављивање, пре свега се боре против законите царске власти. Свети апостол Јован каже да се „не може појавити Антихрист, све док не буде уклоњен Онај који задржава“. Свети Јован Златоусти објашњава да је „Онај који задржава“ – законита побожна власт. Таква власт се бори против зла. „Тајна“ која делује у свету не жели то, не жели борбу против зла силом власти; напротив, она жели власт безакоња и када то постигне, онда више ништа неће спречавати појаву антихриста. Он ће бити не само уман и очараваујући: биће и сажаљив, чиниће добро и биће милосрдан ради јачања своје власти. И када је толико учврсти да га читав свет призна, онда ће показати своје право лице.

За престоницу ће изабрати Јерусалим зато што је баш овде Спаситељ открио своје Божанско учење и Своју Личност и ту позвао читав свет ка блаженству добра и спасења. Али свет није прихватио Христа и распео Га је у Јерусалиму, а у доба антихриста Јерусалим ће постати престоница света, који је признао власт антихриста.

Постигавши највишу власт, антихрист ће захтевати од људи признање да је остварио оно што ниједна земаљска власт нити било ко није могао да оствари, и захтеваће поклоњење себи као највишем бићу, као богу.

Соловјев добро описује карактер његовог деловања као Врховног владара. Он ће свима чинити по вољи, уз услов прихватања његове Врховне власти. Он ће оставити могућност живота Цркви, дозвољаваће Јој богослужења, обећаваће изградњу прекрасних храмова уз услов признавања њега за „Врховно Биће“ и поклоњења њему. Он ће имати личну мржњу према Христу. Он ће живети од те мржње и радоваће се отпадништву људи од Христа и Цркве. Настаће масовно отпадништво од вере, при чему ће веру изневерити многи епископи а они ће као оправдање наводити изврстан положај цркве.

Тражење компромиса ће бити карактеристична одлика људи. Отворено исповедање вере ће нестати. Људи ће суптилно оправдавати свој пад а ласкаво зло ће подржавати такво опште расоположење, и код људи ће постати навика отпадништво од истине и сладост компромиса и греха.

Антихрист ће све дозвољавати људима, само да му се они „павши се поклоне“. То није нови однос према људима: римски императори су исто тако били спремни да дају слободу хришћанима, само да би они признали њихову божанственост и божанску врховну власт и мучили су хришћане само зато што су исповедали „Богу Своме једино се клањај и Њему Јединоме служи“.(Мт.4:10).

Антихристу ће се покорити читав свет и тек тада ће он показати лице своје мржње према Христу и хришћанству. Свети Јован Богослов каже да ће сви који му се поклоне имати знак на челу и на десници. Нејасно је да ли ће то заиста бити белег на телу или је то сликовити израз тога да ће људи и умом признавати нужност поклоњења антихристу и да ће њихова воља у потпуности бити потчињена њему. У време те потпуне – вољом и свешћу – потчињености читавог света, појавиће се и поменута два праведника, и они ће неустрашиво проповедати веру и разобличавати антихриста.

Свето Писмо каже да ће се пре доласка Спаситеља појавити два „светилника“, две „маслине пламене“, „два праведника“. Њих ће убити антихрист маговим силама. Ко су ти праведници? По црквеном предању, то су два праведника, који нису искусили смрт: пророк Илија и пророк Енох. Постоји пророчанство да ће ти праведници који не искусише смрт, да је искусе на три дана, а кроз три дана ће васкрснути. Све стихије ће изгорети. Овај данашњи свет пропашће у једном трену. У трену ће се све изменити. (2Пет. 3:10).

Њихова смрт ће бити радост велика за антихриста и његове слуге. Њихово оживљавање кроз три дана ће их довести до неописивог ужаса, страха и пометње. Тада ће и наступити крај света. Апостол Петар каже да је први свет био створен од воде и да га је вода и уништила. „Од воде“ је такође образ хаоса физичке масе, а пропао је од воде потопа. „А садашња небеса и земља остављени су његовом речју за огањ“. „Земља и дела што су на њој изгореће“ (2Пет. 3:10).

И појавиће се знамење Сина Божијег – то јест знамење крста. Читав свет, који се својом вољом потчинио антихристу „заплакаће“. Све је завршено. Антихрист је убијен. Крај његовог царства, борбе против Христа. Крај и одговорност за читав живот, одговор Истинитом Богу. Тада ће се из палестинских планина појавити Ковчег Завета – пророк Јеремија је сакрио Ковчег и Свети Огањ у дубоки бунар. Када су из тога бунара узели воде, она се запалила. Али сам Ковчег нису пронашли. Ако сада погледамо живот, они који могу то да виде – виде да се све што је предсказано о крају света испуњава.

Ко је тај човек, антихрист!? Свети Јован Богослов сликовито даје његово име као 666, али сви покушаји да се разуме ово значење били су безуспешни. Ми сада већ имамо прилично јасну слику о могућности да читав свет изгори, када „ће све стихије изгорети“. Ту слику нам даје цепање атома. Крај света не означава његово уништење, већ промену. Све ће се променити, одједном, за трен ока. Мртви ће васкрснути у новим телима – својим, али обновљеним, као што је Спаситељ васкрсао у Своме Телу на коме су били трагови рана од клинова и копља, али је оно задобило нове особине и у том смислу је било ново тело. И јавиће се Господ са славом на облаку. Како ћемо то видети? Духовним сагледавањем. И данас на самрти праведни људи виде оно што не виде остали људи око њих. Затрубиће трубе одлучно и снажно. Оне ће затрубити у душама и савести. Све ће постати јасно у људској савести.

Пророк Данило, говорећи о Страшном Суду, приповеда да је Старац судија на престолу, а пред њим је огњена река. Огањ – то је очишћавајући елемент. Огањ спаљује грех, сажиже га и тешко човеку ако се грех сјединио са њим, онда огањ спаљује и самог човека.

Овај огањ ће се распалити у самом човеку: видевши Крст једни ће се обрадовати, а други ће пасти у очајање, смутњу и ужас. Тако ће се људи одмах разделити: по јеванђелском приповедању, једни ће пред Судијом стати десно, а други лево – поделила их је сопствена савест. Само душевно стање баца човека на ову или ону страну, удесно или улево. Што је свесније и упорније у животу човек тежио Богу, то ће већа бити његова радост када зачује речи: „Дођите к мени благословени“ (Мт. 25:34), и насупрот томе, исте ове речи ће изазвати огањ ужаса и мучења код оних који Га за живота нису хтели, који су Га избегавали или су се борили против и хулили на Њега.

Страшни Суд не зна за сведоке или званични записник. Све је записано у душама људским, и ти записи, те „књиге“ све показују. Све постаје очигледно свима и самом себи, и стање људске душе свакога усмерава на лево или на десно. Једни иду у радост, а други у ужас. Када се „књиге“ отворе, свима ће постати јасно да су корени свих порока у души човека. Ево пијаница, блудник – кад тело умре, неко ће помислити да је умро и грех. Не, у души је постојала склоност и грех је души био сладак. И ако се она због тог греха није покајала, ако га се није ослободила, она ће доћи на Страшни Суд са том истом жељом за слашћу греха и никада неће задовољити своју жељу. У њој ће настати страдање мржње и злобе. То је паклено стање. „Геена огњена“ – то је унутрашњи огањ, то је пламен порока, пламен немоћи и злобе, и „ ту ће бити плач и шкргут зуба“ немоћног зла. (Мт. 8:12)

Свети Јован Шангајски

Превод: Православна породица, јун 2023.