Банке као легални зеленаши: Да ли ћемо од јесени више плаћати банкарске услуге

Договор између Народне банке Србије (НБС) и пословних банака о “замрзавању” свих накнада престаје да важи 1. септембра, а то практично значи да ће од тог датума банке моћи да повећају цене својих услуга. Поскупљење накнада у неколико банака у августу прошле године, када су у тарифницима осванули и износи за поједине услуге које се до тада нису примењивали отворило је питање колико често банке могу да мењају ценовнике и шта све смеју да наплаћују.

Пословне банке су после интевренције Народне банке Србије, смањиле накнаде за 30 одсто и вратиле их на ниво од 1. јануара 2021. године. Такође, обавезале су се и да их не повећавају наредних годину дана, односно до 1. септембра 2023. године. Овој мери ускоро истиче рок, а у банкама кажу да су у припреми нови ценовници. Њих ипак неће моћи да примене док не добију зелено светло од централне банке.

Уколико Народна банка не продужи ограничење, многе клијенте ће од јесени више коштати одржавање платног рачуна, коришћење кредитне картице, пренос новца путем трајног налога, подизање готовине на банкомату друге банке, коришћење чекова, али и све остале финансијске услуге.

НБС је прошле године изменила и прописе, па ће банке морати да најаве и правдају свако подизање цене услуга централној банци као регулатору тржишта и то минимум 45 дана пре почетка примене нових тарифа. У НБС наводе да су у протеклој години предузели читав низ активности у припреми одговарајућих прописа.

“Ради заштите стандарда грађана усвојен је пакет мера којим се трајно штити стандард грађана у погледу платних услуга које су потребне за свакодневне животне активности. Ограничена је и прописана цена пакета платног рачуна са основним услугама на 150 динара и прецизирана његова гарантована садржина и обезбеђен је додатни контролни механизам поступања банака, ради обезбеђења будућег транспарентног и јасног поступања банака у случају намераваног повећања накнада за пружање платних услуга, као и приликом увођења нових накнада”, наводе у централној банци.

Подсетимо, сличан сценарио био је и са осигуравајућим кућама, које су без најаве подигле цене аутоосигурања, па су због интервенције НБС морали да их врате на старо, али им је после неколико месеци НБС ипак одобрила поскупљење. Осигуравачи су поскупљење правдали високом инфлацијом, растом цена половних аутомобила, резервних делова и радног часа у ауто-сервисима.

“Све док на поскупљење клијент само опсује, банке ће дизати тарифе”

Економски стручњак Душан Узелац, уредник портала “Каматица” напомиње да су банкари на таласу психолошког поскупљења који су искористили и многи произвођачи и трговци, у пословном страху, али и похлепи, покушали да подигну цене својих услуга, али да је НБС том мером подигла кочницу и то зауставила.

“Дефинитивно није смањена потреба банака да смање профит и неке ће вероватно покушати да подигну тарифе, али тржиште је конкурентно и постоје банке које неће. Главни механизам је финансијска едукација, да клијенти буду свесни услуге коју плаћају и да сами процењују да ли им та услуга вреди 100 или 600 динара. Докле год клијент на поскупљење само опсује, банка нема разлога да и следећи пут не дигне тарифе. Савет је да свако управља својим финансијама и да схвати ту пословну игру банака и да их казни преласком у другу. Суштина је да анализирамо наше потребе и да видимо шта је за нас најисплативије и да тако бирамо банку”, каже Душан Узелац за РТ Балкан.

Он напомиње да људи на овим просторима имају специфичан однос према новцу и да не маре за новац на начин како га банкари обрачунавају. Додаје да је њихова рачуница јасна и да им је циљ да на клијентима зараде паре.

Да бројке које клијентима делују мале, за банке могу бити поприлично значајне показује и податак који је НБС објавила прошле године, јер је проценила да ће очекивана уштеда смањења, односно “замрзавања” накнада за грађане за 12 месеци износити више од 7 милијарди динара, од чега се на уштеду по основу умањења накнаде за одржавање текућег рачуна односи око 2,5 милијарде, на уштеду по основу умањења накнаде за извршена плаћања односи око 1,5 милијарди динара, док се остатак од око 3 милијарде односи на уштеду по основу умањења осталих накнада.

“Ми размишљамо на плус минус, неко на десет, сто или хиљаду динара, а банкари то раде на две децимале. Ми остављамо кусур на каси, а банкари не остављају ни 30 пара дуга и ту обрачунавају камату. Сви смо доминантно љути на банке због тих тарифа, јер наплаћују све и папир и позив и проверу рачуна и трансакцију, обрачун стања…Тарифници су постали потпуно изопачени, када имате ценовник на 30 страна и онда кажу клијентима да им све пише. Као да неко има времена да узме ту књигу да чита у банци”, указује Душан Узелац.

Он истиче да банка никада неће клијента упозорити да није за њега и да има повољнијих, јер на нама може да заради, већ да сами морамо да проценимо која банка је за нас повољнија. Додаје и да на овим просторима недостаје колективна свест о новцу као резултату рада и да је потребно да се она подигне на виши ниво, да будемо више заштитнички оријентисани према новцу.

Златица Радовић / РТ

БОНУС ВИДЕО: