Ко још верује Вучићу: Си-Ен-Ен тражи оштрији однос према председнику Србије

Када је почео руско-украјински сукоб, САД и Европска унија су убрзале заокрет ка Србији. Уместо да се баве контрадикторним захтевима разједињених балканских држава, западне земље су највећи део напора усмериле на јединствену мету, оцењује Си-Ен-Ен.

Њихова политика имала је два циља. Прво, да уведе Србију у западно окриље, даље од Русије. Друго, да омогући западним администрацијама да се сасвим посвете дешавањима у Украјини.

Београд, који је традиционално један од најближих савезника Москве у Европи, дуго је покушавао да балансира између историјских веза са Русијом и европских интеграција. Западне дипломате су настојале да извуку председника Србије Александра Вучића из орбите руског председника Владимира Путина, обећавајући с једне стране бржи пут ка чланству у ЕУ, а истовремено претећи изолацијом уколико се прекрше правила.

Али, 18 месеци касније, поједини оцењују да је тај приступ био само шаргарепа а не штап, и због тога остаје без резултата.

Србија је одбила да учествује у свим досадашњим пакетима ЕУ санкција против Путина, али је наставила – брине се Си-Ен-Ен – да остварује сопствене интересе у региону и то “са све мањом одговорношћу, распирујући сукобе у иностранству да би одвратила пажњу од незадовољства код куће, сигурна да јој на Западу неће замерити”.

Последице овога су се најжешће осетиле на “Косову”, тврди америчка телевизија и због тога је разговарала са неколико експерата, као и са локалним становништвом у Србији и на северу Косова, “који су узнемирени политиком САД и ЕУ и тврде да даље спровођење таквог приступа ризикује да отуђи демократске савезнике и повећава забринутост за безбедност у региону”.

Руски тројански коњ

Западне владе су Србију дуго третирале као неизоставни балкански глас, понекад на рачун других, периферних играча.

Све америчке администрације покушавале су да придобију Вучића и Српску напредну странку (СНС), али је све постало много интензивније након почетка руско-украјинског сукоба, и како оцењује политолог Јасмин Мујановић, није дало резултате.

“Они верују да приближавају Србију ЕУ и НАТО-у, као и западном размишљању и да је удаљавају од Русије… Али то се не дешава у пракси”, рекла је за Си-Ен-Ен Алиша Кернс, британска посланица и председница парламентарног одбора за спољне послове.

Вучић дуже време одржава добре односе са Путином, а одлуку да не санкционише Русију образложио је тиме што је Русија била “једина земља која Србији није увела санкције 1990-их”, као и одбијањем Русије да призна независност тзв. Косова.

Упркос напорима које ЕУ подржава у правцу енергетске транзиције, Србија остаје у великој мери зависна од Русије, пошто је продала већински удео у НИС-у руском државном гиганту “Гаспрому”.

Дакле, упркос надањима да ће се Србија придружити ЕУ, Вучић наставља “ход по танкој линији” између Москве и Запада. Примера ради, Србија се придружила осуди Русије због сукоба у Украјини, али не и западним санкцијама.

Влада Србије је у априлу демантовала да је продавала оружје и муницију Украјини, након што се та информација појавила у једном од докумената који су процурили из Пентагона. Међутим, неки западни званичници су те извештаје узели као доказ да њихова политика функционише, иако су српски званичници тада поручили да Србија остаје неутрална.

Неколико аналитичара је изјавило за Си-Ен-Ен да је Србија морала да уради веома мало да би добила похвале америчких и европских званичника, а да је Вучић иза себе оставио само прекршена обећања.

“Када смо имали Вучићев реизбор 2020, свима нам је речено, ‘само сачекајте после избора, одједном ћете видети како он постаје веома западно и европски оријентисан'”, рекла је Кернс.

То се, додаје, није догодило.

“Речено нам је да ће се придружити санкцијама и показати да је искрено на нашој страни. Није се десило. Речено нам је да се неће приближити Русији. Са Путином је у септембру потписао безбедносни споразум. Он се сваки час смеје Западу у лице. А када питам западне званичнике, ‘зашто толико дозвољавате Вучићу да вас изигра?’ кажу да је он најбоља опција”, тврди Кернс.

“Под претпоставком да неким чудом уведемо Србију у ЕУ, са оваквим режимом, ви практично доводите још једног руског тројанског коња у ЕУ, попут Орбана”, истакла је за Си-Ен-Ен Мајда Руге, стручњак за Балкан у Европском савету за спољне послове.

Она наводи да је могуће утицати на проширење ЕУ, али “тиме сигурно нећете неутралисати руски утицај у региону – само ћете га унети у Унију”.

Неуравнотежен одговор Запада

Када је у питању “Косово”, за америчку телевизију нису проблем нелегални избори на северу Косова и Метохије и насилно постављање албанских градоначелника те закључују да, иако је Курти “можда предузео неке акције некоординисане са Западом, одговор на то није био неизбежан”.

Према њиховим наводима, најгоре насиље није било онда када су албански градоначелници ушли у зграде општина, већ три дана касније у Звечану. Си-Ен-Ен оцењује догађаје у Звечану као “екстремно насиље”, док је Курти српске демонстранте назвао “фашистичком милицијом која делује на северу Косова, а коју плаћа и којом управља Београд”.

“Косово” је платило високу цену, како политичку, тако и економску, а Алиша Кернс, која је тврдила да Срби на северу крију оружје у манастирима и амбулантним возилима, критикује “неуравнотежен одговор Запада”.

“Почетак кризе је било страно мешање српске владе у унутрашње косовске послове, када су косовским Србима рекли да не гласају на локалним изборима. То је страно мешање”, тврди Кернс.

Балкански Зеленски

С обзиром да се “Косово” ослања на подршку Запада, неки страхују да Куртијева непопустљивост фрустрира савезнике и слаби позицију “Косова”.

“Курти покушава да буде балкански Зеленски. Он на популистички начин користи аргументацију владавине права”, оценио је за Си-Ен-Ен Шћиприм Арифи, градоначелник Прешева.

Према његовим речима, најбољи начин да се ситуација поправи је да Курти уради оно што западни савезници траже, а то је стварање Заједнице српских општина (ЗСО) на северу Косова.

Међутим, саговорници Си-Ен-Ена су забринути да би ЗСО могла да постане нова Република Српска, коју, како кажу “нико не жели”.

Са друге стране, Вучић је одиграо неколико штетних потеза, оцењује се у тексту. Један је “прихватање, али не и потписивање споразума у Охриду”, а други је хапшење косовских полицајаца.

После таквих епизода, кажу аналитичари за Си-Ен-Ен, тај приступ да се не види никакво зло у Вучићевом режиму, можда почиње да пуца.

“Овде се поставља питање: ко у Бајденовој администрацији још верује да је Вучић тај партнер?”, каже Едвард Џозеф, предавач на Универзитету Џон Хопкинс. Он је указао на недавно санкционисање Александра Вулина, директора агенције БИА, као доказ да Бајденова администрација “више није заробљена страхом и илузијама о Вучићу”.

Али да ли ће ово довести до промене западне политике – није јасно.

РТ

БОНУС ВИДЕО: