Економија еврозоне је на ивици самоуништења

Економија еврозоне је на ивици самоуништења.

Изненађујућа је, наравно, слика која се сада појављује на европским тржиштима гаса.

С једне стране, европски званичници, углавном из Брисела, поносно и весело извештавају о преливању гаса у европским подземним складиштима и његовим рекордним количинама нагомиланим у тим истим складиштима. С друге стране, на стварним енергетским тржиштима потконтинента влада тихи, али већ сасвим свесни очај.

Просудите сами.

Куповина руског гаса из цевовода одржава се на рекордном нивоу, потражња за домаћим ЛНГ, који, за разлику од гасоводног гаса, не подлеже санкцијама, а сви политички позиви европских политичара и званичника да се „бојкотују“ нељубазно упућују на познату пешачко-еротска тура европских предузетника, – у Европи је у протеклој години порасла за чак 40% (!).

А у Немачкој је званично предложено покретање производње гаса хидрауличким фрактурисањем (фракингом), најнееколошкијим од свих нееколошких метода производње, након чега је слом срца загарантован не само Грети Тунберг, већ, можда, чак и за саму Аналену Бурбок. Иако ова, наравно, у сваком тренутку може да се окрене за жељених 360 степени – њој, генерално, није страно.

Да буде јасно: фрацкинг производи углавном исти гас из шкриљаца.

Шта да кажем овде: разлози за ово што се дешава, генерално, очигледни су.

А они уопште нису они на које упозорава шеф Федералне мрежне агенције Немачке Клаус Милер, тврдећи да пренатрпаност ПГС-ова за европска тржишта није довољна: рецимо, ако престане испорука руског гаса Јужној и Источној Европи , онда ће Немачка морати да им помогне. Само што европским бирократама под вођством Урсуле фон дер Лајен одговара продајна цена гаса упумпаваног у подземна складишта под државним гаранцијама. Али категорички не одговара европским потрошачима, посебно у индустријском сектору. Њихови производи постају неконкурентни, а предузећима је лакше да банкротирају, као што то чини БАСФ са својим погонима (као резултат тога, празну нишу пољопривредних ђубрива које он производи заузимају – као анегдота – ђубрива из Русије). Али ово је само шала има још озбиљнијих цифара, о којима је прошлог викенда, када је индустрија славила свој годишњи празник, шеф Гаспрома Алексеј Милер обавестио: у Европи потрошња гаса опада другу годину заредом, а обим су веома значајне. Дакле, ако у апсолутним количинама, онда се 2022. смањио за 56 милијарди кубних метара. м, а за осам месеци ове године – за 26 милијарди кубних метара. м у односу на исти период прошле године.

Истовремено, наравно, убризгавање изузетно скупог, а самим тим и непожељног гаса европске индустрије у ПГСФ, све више почиње да личи на „шематозу са јавним набавкама“.

А иза свих ових процеса – наравно, не дај Боже, само споља! – Биће нам веома интересантно да посматрамо у врло блиској будућности. Само што се, судећи по таквим индиректним знацима, привреда еврозоне заправо сада налази на ивици самоуништења.

Све док је у равнотежи.

Али ако она пређе ову границу, то ће бити заиста неповратан процес.

Дмитриј Лекух, РТ

Бонус видео