И Србија суочена са трендом старења становништва

У саопштењу подсећају да је према подацима УН-а, процена да ће до 2050. године старијих људи бити више од две милијарде или 22 процента светске популације, што представља дупло више од садашњих 11 процената становништва које је старије од 60 година.

Додају да је старија популација хетерогена и осетљива друштвена група, те да је потребан напор за препознавање свих карактеристика подструктура припадника ове групе, као и да су старачка домаћинства све бројнија како на селу тако и у градским срединама.

Наводе да се старије особе суочавају са разним изазовима када је реч о људским правима, попут дискриминације, сиромаштва, социјалне искључености, насиља и злостављања, као и недостатком специфичних мера и услуга.

Додају да су специфични изазови заштите и поштовања људских права старијих како на националном тако и на глобалном нивоу, те да је чињеница да ни на међународном ни на европском нивоу не постоји документ који се искључиво односи на старије особе. “Преостало је само праћење препорука које уговорна тела Уједињених нација упућују државама у контексту мониторинга постојећих међународних уговора. Не можемо занемарити и Агенду 2030 која је увела принцип “Да нико не буде изостављен”, навели су.

Додају да је разумљиво, пошто је Србија прва земља која је принцип “Да нико не буде изостављен” увела у свој нормативни оквир, зашто се у политикама које се креирају инсистира да старије особе не буду изостављене.

То се посебно огледа у унапређивању области здравствене и социјалне заштите, целоживотног образовања, заштите од насиља и локални развој специјализованих услуга, како би се квалитет живота ове популације унапредио.

Указали су да је у правцу побољшања животних услова донета и одлука Владе Србије да пензије буду повећане 5,5 одсто од 1. октобра ове године, и додатних 14,8 одсто од 1. јануара 2024, те систем пензионерских картица са попустима за куповине и плаћања роба и услуга.

Са друге стране, развија се и оквир за упражњавање свих оних активности за које се подразумева да су “резервисане”, за млађу популацију.

У том смислу, акцент је стављен на успоставу програма за што активнији живот старијих особа како би слободно време испунили активностима којима развијају своје таленте и стичу нова знања, као што су путовања, одласци у позориште, биоскоп, похађање различите курсева и друго.

Такође, неопходно је развијати друштвену свест да ће се бољи услови живота наших старијих суграђана одразити на укупан бољитак нас самих, наших породица и друштва у целини, наводи се у саопштењу, преноси Танјуг.