Комунистичке лажи: Права истина о злочину четника у Вранићу 1943.г

Истина о злочину четника у Вранићу 1943.г

Сваки пут када неко помене име генерала Драгољуба ”Драже” Михаиловића и улогу његове Југословенске војске (популарно назване ”четници”) за време Другог светског рата, помиње се и злочин четничких ”црнотројкаша” у селу Вранић код Београда.

По наводима Титових комуниста, у селу Вранић је, током ноћи 20/21. децембра 1943. године убијено између 67 и 72 мештана (неки помињу и 82), међу којима је било деце између 5 и 12 година, а убице су били припадници Авалског корпуса Дражине Југословенске војске под командом Светислава Трифковића. По комунистичким наводима, Светислав Трифковић и командант батаљона Спасоје ”Зека” Дрењанин добили су одликовања од Драже Михаиловића за учињен покољ у том селу.

Комунисти су овом догађају дали назив и ”Вартоломејска ноћ надомак Београда”.
Шта је заправо истина?

Као и кад се говори о Сребреници, за коју се користи исти принцип, и о другим сличним догађајима, важно је све ставити у контекст и разумети шта се све дешавало и шта је довело до страдања људи.

Злочин у селу Вранић је заправо освета за убијених дванаест четничких рањеника, које су мештани тог села, дан пре четничког злочина, у својим кућама поклали. Број страдалих мештана села Вранић је далеко мањи и износи 38, а међу убијенима није било никакве деце или жена, већ су то били одрасли мушкарци из кућа у којима су побијени четнички рањеници.

Вранић је још пре Другог светског рата био познат као ”комунистичко” село. У Вранићу су и учитељ и свештеник били комунисти још пре Другог светског рата. Замислите то свештеник СПЦ, а комуниста! Е то вам је био Вранић. Средином децембра 1943. године, Авалски корпус ЈВуО имао је окршај са Титовим партизанима, који су из Босне, а преко Срема покушавали да се пробију у Шумадију и Поморавље, у којима, осим злочиначког Космајског партизанског одреда, није било Титових Партизана. У том окршају рањено је 12 четника из Посавског одреда и донесена је одлука да се рањеници повуку.

У повлачењу четници Посавског одреда намерно бирају да преноће у селу Вранић, како би се оптеретили симпатизери Партизана снабдевањем и негом јединице (исто су чинили и Партизани који би одседали у четничким селима оптерећујући четничке симпатизере). Уз то, и супруга команданта одреда Спасоја Дрењанина ”Зеке” је била родом из тог села и он је добро познавао мештане. За збрињавање 12 четничких рањеника одређено је 12 домаћинстава у Вранићу и они смештају рањене на таване својих кућа, док остатак јединице наставља борбу. Међутим, чим је свануло јутро, стигао је глас о страшном злочину. Свих 12 рањеника у 12 кућа је поклано, крвави трагови су се видели у свим кућама и било је јасно да се догодио злочин.Као што смо видели комунисти говоре да је то чак 72 мештана. По извештају Недићеве жандармерије, која је изашла на терен након злочина, јављено је да је убијено 40 људи.
Исти број пријавио је и командант авалске и београдске групе корпуса ЈВуО мајор Александар ”Саша” Михаиловић. Међутим, пре неколико година, истрживач из Београда Миша Матић, након увида у црквене књиге умрлих (то су биле једине званичне матичне књиге у то време) у селу Вранић и околним селима, закључио је да је убијено укупно 38 особа и сви убијени су одрасли мушкарци. Иако комунисти стално говоре о закланим женама, деци и бебама у колевци у Вранићу, о томе у књигама умрлих села Вранић нема доказа.

Како су комунисти дошли до броја од 72 убијених мештана Вранића? Тако што су на тај број од 38 убијених одраслих мушкараца, додавали број свих мештана Вранића који су умрли након тога, неки погинули, а неки и страдали у рату у разним формацијама и другим околностима. Несумњиво да је било више убијених у том селу али, рецимо, за једну девојку за коју се говори да су је четници заклали у Вранићу, њено име не постоји у књигама умрлих јер је откривено да се удала у суседном селу.

Ово је још једна сличност са Бошњацима и Сребреницом у којој су доказано додавана многа имена људи који никакве везе са тим догађајем нису имали или су умрли од старости или на неким другим местима.
Колевка са бебом Катарином Илић, која је страдала од залуталог метка у Вранићу и која се показивала и на суђењу Дражи Михаиловићу 1946. године је само случај у коме је беба од, по свему судећи, залуталог метка у сред рата страдала и тај случај највероватније нема везе са никољданским злочином Спасоја Дрењанина ”Зеке” и његове јединице у том месту на тај дан.

Истине ради, треба рећи и да командант Авалског корпуса ЈВуО Светислав Трифковић и командант батаљона Спасоје ”Зека” Дрењанин, никада нису одликовани од стране Драже Михаиловића. Важно је такође напоменути шта су четничке ”црне тројке” које толико помињу комунисти већ деценијама?
Четничке црне тројке су јединице за извршење смртних казни по пресудама званичних ратних (преких) судова Југословенске војске. Они никада нису јурили цивиле, већ искључиво убице, пљачкаше, одметнике, немачке шпијуне, комунисте итд. Црне четничке тројке никада нису напале или убијале недужне цивиле, извршавали су смртне пресуде само над људима који су правоснажно осуђени.Кад су схватили шта се догодило, командант одреда Спасоје Дрењанин ”Зека”, на своју руку, наређује да се као одмазда за та убиства рањеника побију сви мушкарци из тих 12 кућа. Тиме је учињен ратни злочин по важећем законодавству Краљевине Југославије јер није било суђења преког војног правосуђа, већ је Дрењанин сам наредио одмазду и она је извршена.

Као и свака озбиљна војска, и ЈВуО у герилским условима је спровела истрагу и пред Дрењанином и његовом јединицом стајала је оптужница за ратни злочин у селу Вранић. Међутим, како је рат трајао и сукоби се интезивирали, а такође из разлога што је Дрењанин уживао подршку у својој јединици, са суђењем Дрењанину се одуговлачило, да би се на крају оставило да се оно изведе на крају рата.

Спасоје Дрењанин ”Зека” је убијен од Титове ОЗН-е у селу Барич 1945. године када је ОЗН-а, чистивши терен око Београда од четника у већ увелико ”ослобођеном” Београду, опколила кућу у којој се налазио Дрењнин са још четворицом четника и том приликом комунисти су убили и једну жену са двоје мале деце.

Да би се разумео злочин у Вранићу, важно је напоменути и улогу праве терористичке организације зване ”Космајски партизански одред” коме су припадали поједини мештани Вранића и које су помагали. То је права злочиначка кољачка организација која је једина од Титових јединица неко време опстала у Недићевој Србији након бекства Тита и партизана преко Дрине у слому тзв. Ужичке совјетске републике. Припадници Космајског партизанског одреда су се дању скривали по земуницама или ишли у цивилним оделима, а ноћу клали српске домаћине, монархисте и присталице Равногорског покрета. У тим злочинима над цивилима, нарочито се истицала ”народни херој” Божидарка Дамњановић-Марковић ”Кика”, заменик политичког комесара, која се касније удала за комунистичког првака Дражу Марковића, стрица супруге Слободана Милошевића, Мирјане Марковић.

Колико је мештана Вранића убијено 20/21. децембра 1943. године?

Као што смо видели комунисти говоре да је то чак 72 мештана. По извештају Недићеве жандармерије, која је изашла на терен након злочина, јављено је да је убијено 40 људи. Исти број пријавио је и командант авалске и београдске групе корпуса ЈВуО мајор Александар ”Саша” Михаиловић.

Међутим, пре неколико година, истрживач из Београда Миша Матић, након увида у црквене књиге умрлих (то су биле једине званичне матичне књиге у то време) у селу Вранић и околним селима, закључио је да је убијено укупно 38 особа и сви убијени су одрасли мушкарци. Иако комунисти стално говоре о закланим женама, деци и бебама у колевци у Вранићу, о томе у књигама умрлих села Вранић нема доказа.

Како су комунисти дошли до броја од 72 убијених мештана Вранића? Тако што су на тај број од 38 убијених одраслих мушкараца, додавали број свих мештана Вранића који су умрли након тога, неки погинули, а неки и страдали у рату у разним формацијама и другим околностима. Несумњиво да је било више убијених у том селу али, рецимо, за једну девојку за коју се говори да су је четници заклали у Вранићу, њено име не постоји у књигама умрлих јер је откривено да се удала у суседном селу.

Ово је још једна сличност са Бошњацима и Сребреницом у којој су доказано додавана многа имена људи који никакве везе са тим догађајем нису имали или су умрли од старости или на неким другим местима.
Колевка са бебом Катарином Илић, која је страдала од залуталог метка у Вранићу и која се показивала и на суђењу Дражи Михаиловићу 1946. године је само случај у коме је беба од, по свему судећи, залуталог метка у сред рата страдала и тај случај највероватније нема везе са никољданским злочином Спасоја Дрењанина ”Зеке” и његове јединице у том месту на тај дан.

Истине ради, треба рећи и да командант Авалског корпуса ЈВуО Светислав Трифковић и командант батаљона Спасоје ”Зека” Дрењанин, никада нису одликовани од стране Драже Михаиловића. Важно је такође напоменути шта су четничке ”црне тројке” које толико помињу комунисти већ деценијама?

Четничке црне тројке су јединице за извршење смртних казни по пресудама званичних ратних (преких) судова Југословенске војске. Они никада нису јурили цивиле, већ искључиво убице, пљачкаше, одметнике, немачке шпијуне, комунисте итд. Црне четничке тројке никада нису напале или убијале недужне цивиле, извршавали су смртне пресуде само над људима који су правоснажно осуђени.

Српска 24