Легенда из Такова: Како је настала црква брвнара испред које је Милош позвао на устанак

Дечак Порча чувао је стадо у Такову када су наишли Турци харачлије и покупили и њега и стадо. Дечак стигне у Сарајево где је службовао код имућног Турчина и пошто је био вредан, Турчин одлучи да га посини. Након његове смрти, дечаку остане позамашан иметак. Сети се тада Такова и сагради цркву брвнару.

За ову легенду везује се настанак цркве брвнаре на чијим темељима је подигнута 1795. једна од најстаријих грађевина црквене архитектуре тог типа у Србији, значајна у историји српског народа.

Црква брвнара у Такову, посвећена Светом Ђорђу, ушушкана међу дрвећем на пространом пропланку, у непосредној близини Музеја Другог српског устанка, незаобилазна је на мапи културно-историјских знаменитости таковског краја.

После слома Првог српског устанка Милош Обреновић се предао Турцима баш испред таковске брвнаре и неколико месеци након тога почео да прави планове за подизање Другог српског устанка.

На Цвети 1815. године, после богослужења у цркви, Милош је објавио народу да се креће у нови бој против Турака. Као сведок тога стоји камен на који се, према причи, Милош попео и обзнанио своју намеру.

Клетва кнеза Лазара

Никола Петаковић, кустос Музеја Другог српског устанка, каже да су Цркву Светог Ђорђа на темељу старе цркве из приче са почетка подигли мајстори Осаћани, који су саградили и кућу Вука Караџића у Тршићу и куће у етно селу Сирогојно:

„Има једна клетва – када је кнез Лазар упитао где су Осаћани, зашто се нису појавили на Косову пољу, неко му је рекао да су отишли да граде Дубровник. Он је тада рекао да ће читав живот другоме радити и градити и да себи неће никад ништа саградити. Тако је и било. Осат није препознат као место познато по градњи од дрвета. Изградили су Србију пре и након Другог српског устанка и ова црква се и данас назива Осаћанка“.

Занимљиво је да су имали свој говор којим су се међусобно споразумевали:

„Садржао је преко 1.000 различитих речи – изврнуте српске речи, германизми и турцизми, са циљем да их локално становништво не разуме,а да могу међусобно да комуницирају.Настањивали су се пре свега у Ваљеву и ваљевском крају и одатле ишли по Србији. Њихов печат је резбарија на улазним вратима“.

Црква брвнара Светог Ђорђа изграђена је од храстовог дрвета, сем лучног дела који је од врбовог дрвета. Правоугаоног је облика са полукружном апсидом. Кров је стрм и покривен дрвеним дашчицама – цепаним клисом.

„Дрвета је овде у Шумадији било у изобиљу па не чуди да је изграђена од дрвета. По својим карактеристикама је демонтажна, мало ексера има. Спакована је као лего коцкице и кажу да је за ноћ могла да се размонтира и премести на друго место уколико наиђе опасност, јер су Турци неретко наше светиње пљачкали и палили“, појашњава Петаковић.

Поклоните се пре уласка

Врата су необично ниска из два разлога:

„Скромна врата имала су функцију да спрече улазак Турака на коњима, чиме су обесмешљавали нашу светињу, а други разлог због кога су врата ниска јесте да се свако приликом уласка сагне и поклони“.

Три прозора имала су улогу осматрачнице и пушкарнице:

„Цркве и манастирису били места окуплљања виђенијих људи и није се ретко дешавало да су морали и да запуцају одатле, а црква је погодна јер има и бочна врата па се могло на две стране држати“.

Кустос Никола Петаковић истиче иконостас из средине 19. века, дар господара Јована Обреновића, брата кнеза Милоша:

„Црква споља изгледа скромно, али унутра је богата. Четири цркве брвнаре постоје на тероиторијеи општине Горњи Милановац – у Прањанима, Коштуњићи, Такову и Љутовници. У Љутовници је у најбољем стању и можда најлепша, док је ова у Такову под заштитом државе као културно добро“.

Црква из које је Милош Обреновић кренуо у бој против Турака и данас је активна, људи редовно долазе на службу.

Спутњик / Марија Јаковљевић

БОНУС ВИДЕО: