Што је родитељ за дете то је култура за одраслог човека
Мирослав Пушоња (Фото: Васељенска)
Што је родитељ за дете то је култура за одраслог човека
Случајно се нађох на предајнику ТВ ФБиХ. И баш тада спикерка најави писмо утицајних Бошњака – грађана који траже да Американци (СтДеп, председник) зауставе Додика (смене) како би Босна ”продисала”. Дакле, игноришу се устав и изборни закони те Заједнице (по Дејтону БиХ је заједница двају ентитета и трију народа).
За мене је једно од најважнијих открића сазнање да родитељ доминантно формира дете (кроз билошко наслеђе али и кроз посвећеност у одгоју), а култура усмерава и преобликује одраслог човека. Већина нас игнорише обе законитости јер нам је тако лакше. Ипак вреди размишљати и трагати за чињеницама. Ми смо некако свикли, страхова (од непознатог) и комфора ради да културу у којој одрастамо (”на овим нашим просторима”) видимо као хомогену. А она то није. Када је Турско (Отоманско, па потом Османлијско али ми их зовемо једним именом Турско) царство заузимало српске земље и покорило их, учили су нас да смо били под Турцима 500 година. Суштина је да смо били под Потурицама, а они под Турцима неколико векова. Потурице су наше горе лишће које се пребацило на страну освајача и ометало сваки вид отпора и самоорганизовања нашег народа због својих привилегија.Чинили су их користољубци и сплеткароши свих врста. ”Плахи и лакоми”. Тако је заметнута клица дегенеративног гена у ланцу репродукције. Више није било важно стварати већ шлихтати се јачем да би на тај начин обезбедио боље место у доминантној хијерархији владања. Омести или физички уклонити бољег, вреднијег, мисаонијег, делотворнијег, био је задатак оних што су се турчили. Вечна борба за привилегије добила је своју нову димензију и постала важнија од хране и воде. Мотиватор број један!
У овом кратком есеју истичем да унутар истог корпуса народа живе различите културе и сходно томе различити људи. Када је ратним акцијама на власт стигао покрет Јосипа Броза ваљало је судити оном другом вођи и покрету. ”Јавно и поштено”, што би данас рекао Бранко Драгаш. ”Због освете”! Због зависти! Главни државни тужилац био је ваљевац, Милош Минић. И то сви знају. Оно што се мање зна јесте да је Минић праунук Потурчењака који се због иметка вратио вери праотаца (Милош Обреновић је дао такву понуду). Остали суседи, који нису хтели да пристану на дату понуду кнеза, су отишли у Босну, са друге стране Дрине. Конкретно у Жепу. Ту је Турско царство још увек функционисало и пружало заштиту Потурчењацима. А они су мојим кумовима Трампићима (у пет колена), прво отели кћери па их протерали на лошије терене тог подручја.
Па их поново протерали на још горе просторе и сину, јединцу, отели жену, упозоривши мајку да ће доћи и по њега ако се не изгубе трагом без обзира. И тако је и било. Мајка и син одселили су из плодне Жепе у планину без воде, житарица, воћа и поврћа, богате једино каменом, снегом и љутим мразевима. И ту су дочекали пад турског и аустријског царства, пад Независне Државе у Хрвата, и двеју Југославија. И оно што им је свет поново оставио то су брда и долине Ентитета Српска (Република).Из ”Европског Јерусалима” однели су и гробове да им се не би дешавало исто оно што гледамо од арнаутског народа на Косову и Метохији. Дакле, Сарајево је потпуно етнички чист град храњен искључиво културом Потурица. Данас Турци (још увек!) не представљају главну силу ”турчења”. Преузели су је други. Слутим да знате и који. Американци.
И њих је мало на српском простору али успешно владају преко ”Потурица”. И сав наш проблем настаје из тих релација које не желимо да освестимо већ се прегањамо и замлаћујемо разноразним измишљотинама. Турци су тако дуго владали, а и ови данашњи, захваљујући својеврсној диверсификацији културе на тако згуснутом простору. Нико није могао боље сервисирати силу од онога које осетио на сопственој кожи.
Американци су то показали на пацовима, па потом на мајмунима, и на крају на људима.
И на самом крају важна напомена. Потурчењак и Потурица нису писани у негативном контексту већ као чињеница и одличје различитих култура које се не могу измирити. И још нешто. Свако има право (по сили) да уради шта му је воља. Али мора знати да ни други нису слепи и да виде шта се ту дешава и какве су чије намере. Данас се то савршено добро види на примеру Палестине, колико јуче, видело се на примеру Независне државе у Хрвата, а потом у процвату, диверсификацији и фрагментацији српског народа и његових станишта.
И кључна поруке објаве гласи: Партије су најбољи пример савременог ”турчења”, борбе да неквалитет заузме доминантно место у хијерархији владања.
Мирослав Пушоња / Васељенска
БОНУС ВИДЕО:
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
