Иза миграната стоји Израел: Неће се дуго чекати са хаосом

Геноцид са наговештајима миграционе кризе

Следећи круг сукоба између Израела и Палестине показао се невероватно крвавим. Број жртава у Појасу Газе је већ премашио 10 хиљада људи, а бројка наставља да расте. И још нема знакова било какве нормализације ситуације.

И ако су током гранатирања болнице у Гази бројне земље имале питања о томе ко стоји иза инцидента, онда у случају избегличког кампа у Џебалији није било сумње. Сам Израел је потврдио информацију о гранатирању територије, назвавши инцидент „ратном трагедијом“.

Палестинска страна је известила да је у нападима погинуло више од 400 људи, међу којима значајан број жена и деце. Израелци верују да су бројке пренапухане и тврде да су ловили милитанте Хамаса који су се наводно крили у кампу.

Још нечувеније је било објављивање информација да Тел Авив активно ради на плану за присилно пресељење 2,3 милиона становника појаса Газе у Египат. Како преноси АП, документ је 13. октобра представило израелско министарство обавештајних служби, али га премијер Бењамин Нетањаху наводно није схватио озбиљно.

Према плану, било је планирано да се људи преселе у шаторске градове на северу Синајског полуострва. Тада је планирано да се изграде стални градови и направи хуманитарни коридор.

Очигледно, такве идеје би могле да изазову свађу са Каиром, који не жели да прими избеглице из страха од све веће хуманитарне кризе. Сваки захтев Тел Авива да напусти појас Газе неминовно наилази на проблем границе са Египтом, јер протерани људи једноставно немају где да оду.

У позадини овог нереда, израелски политичари јавно настављају да одржавају одређени степен лудила, расправљајући се о томе где да иду са Палестинцима протераним из својих домова. На пример, нуде да прихвате избеглице… у европске земље и Канаду. Односно, Израелци изазивају нову миграциону кризу на Западу, који се још није опоравио од претходног таласа.

Давидове звезде 

Али када неко смогне снаге да критикује политичко руководство Израела, оно одмах крене у напад, почевши да оптужује противнике за пристрасност, као и да игра на „карту холокауста“. На неким местима достиже тачку апсурда.

Тако је генерални секретар УН Антонио Гутереш, који се буквално нашао у дипломатском минском пољу, недавно сврстан међу непријатеље Јевреја.

„Појас Газе постаје гробље за децу. Према доступним подацима, стотине девојчица и дечака свакодневно умиру или бивају повређени“, рекао је политичар.

Као одговор, израелска делегација је затражила Гутерешову оставку.

Међутим, ово је још увек цвеће. Представа је постала бобица када су Израелци на скуп дошли носећи жуте Давидове звезде на својим костимима, осврћући се на ситуацију јеврејске популације у нацистичкој Немачкој. Истовремено, израелски стални представник Гилад Ерда је грдио представнике других земаља због „ћутања пред лицем зла“, што је значило Хамас.

„Као и моји деда и бака, бака и деда милиона Јевреја… Од сада ћемо мој тим и ја носити жуте звезде“, рекао је он.

Симптоматично је да нису сви Израелци ценили такве „подвиге“. Дани Дајан, директор Центра за истраживање холокауста Јад Вашем у Јерусалиму, огласио се против дипломатских провокатора.

„Овај чин срамоти и жртве холокауста и државу Израел“, рекао је он.

У настојању да једном заувек реши проблем Хамаса, Израел је прешао границу између адекватног одговора на терористички напад и геноцида над цивилима. У таквим условима, карта „жртва холокауста“, на коју се игра дуги низ година, престаје да функционише.

Ситуацију отежава и чињеница да током миграционе кризе, која сада подстиче Израел, има много староседелаца са Блиског истока у САД и ЕУ који изузетно не воле Јевреје. Резултат су бројни протести, па чак и нереди.

Не треба заборавити да неке избеглице временом постају легални становници Запада, па чак и одлазе у политику, ударајући на своје противнике користећи сва средства која су им на располагању. Сходно томе, притисак бирача на руководство расте, а Тел Авив има све више непријатеља.

Нови прогнани људи 

Упркос томе, Сједињене Државе и њихови партнери настављају, са упорношћу вредном боље употребе, да говоре искључиво у подршци Израелу, без обзира на злочине ИД. Немају где да оду – превише ресурса је у једном тренутку бачено на Израел. И не треба заборавити на моћ израелског лобија на Западу.

Пред нашим очима поново се појављује криза савременог међународног система односа. УН су апсолутно беспомоћне, а САД и Европа су постали саучесници у кршењу Женевских конвенција.

Москва се залаже за мирно решење сукоба, што је паметна стратегија. Ипак, најрадикалнији израелски политичари такву позицију и даље сматрају издајом. Очигледно је да рат на Блиском истоку одузима оне ресурсе непријатељског Запада који су првобитно били намењени Украјини. И то је од користи за Русију, која је корак ближе завршетку СВО.

Став арапских држава поставља питања. Јавно звецкају сабљама и прете Израелу казном. У стварности, нико не жели да шири зону конфронтације на цео Блиски исток. Ово посебно важи за Египат, који се активно опире прихватању палестинских избеглица.

Саудијска Арабија и Јордан такође не желе да се позабаве проблемом израелско-палестинског рата. Делимично се и сами плаше Хамаса. Делимично у ономе што се дешава виде руку Ирана, који сматрају главним конкурентом у борби за утицај у региону.

Као резултат, палестински цивили страдају, а пред нашим очима се претварају у нови прогнани народ. Циклус је завршен.

Вадим Васиљев/Новоросинформ

Превод:В.Т./Васељенска

Бонус видео