НАТО шенген: Да ли ће војска Алијансе моћи слободно да се креће кроз Србију?

НАТО, односно „војни шенген“ значи да ће војска Алијансе моћи слободно да се креће, без икаквих законских препрека и посебних дозвола за пренос наоружања између земаља потписница споразума који од 2018. године бивши командант америчких трупа у Европи Бен Хоџис покушава да издејствује, каже за РТ Балкан уредник телевизије Фронт Андреј Млакар.

Алијанса је због провере изводљивости ове замисли тражила 2018. од земаља и детаљне могуће руте кретања, мостове, тунеле и тако даље, затим да ли су постојани и да ли могу да издрже.

„НАТО је добио конгломерат спискова инфраструктурних објеката од стратешке важности за путовања“, каже Млакар, наводећи да је Хоџис у међувремену отишао са функције, па је идеја замрла.

Међутим, због сукоба у Украјини „војни шенген“ је оживео као идеја и сада се ради на томе да се спроведе у дело.

„Од почетка сукоба у Украјини оживео је и ‘војни шенген’, заправо живи, јер су процедуре међу земљама чланицама Алијансе знатно скраћене када је у питању транспорт људи, наоружања и опреме, пре свега у Пољску и Румунију која је најисточнија граница НАТО-а и због тога има стратешку важност“, наводи Млакар, додајући:

„Конвоји се сада муњевитом брзином пребацују кроз земље чланице, али уз одређене бирократске процедуре, а када би се усвојила идеја о ‘војном шенгену’, све бирократске процедуре биле би укинуте.“

Кроз Србију да, али по правилима
Наш саговорник додаје да је сада питање како би у ту идеју укључили и државе које нису чланице, али су у Партнерству за мир, попут Србије, јер за тако нешто морало би да се потпише споразум.

„Србија се, потписивањем Дејтонског споразума и Анексом Б, обавезала на пропуштање конвоја НАТО-а за потребе мировне мисије, пре свега у Босни и Херцеговини, а касније на Косову и Метохији“, наводи Млакар, додајући да смо касније усвојили СОФА споразуме, као и ИПАП споразум о брзом премештању трупа.

„Потписујући те споразуме, постоји могућност да НАТО трупе пролазе неограничено кроз нашу земљу, али поштујући правила у оквиру споразума“, истиче уредник телевизије Фронт Андреј Млакар.

За пролазак без бирократије, морали би да формирају „војни шенген“ и у њега укључе и Србију.

Некадашњи министар иностраних послова Вук Драшковић 2005. године потписао је споразум о транзиту НАТО трупа са ондашњим генералним секретаром НАТО Јап де Хоп Схефером без икаквих консултација са Владом Србије и српским парламентом.

Годину дана касније, тадашњи председник Србије Борис Тадић потписао је СОФА споразум са Кондолизом Рајс тадашњим државним секретаром САД.

Споразуми велика грешка
Проф. др Митар Ковач, генерал-мајор у пензији и директор Евроазијског безбедносног форума указује за РТ Балкан да је велика грешка што су потписани споразуми 2005. и 2006. године.

„Одговорна власт процесуирала би Вука Драшковића, ако није испоштовао прописану процедуру усаглашавања на нивоу извршне и законодавне власти“, каже Ковач.

Када су у питању циљеви НАТО-а у Европи, наш саговорник каже да Алијанса покушава да кроз државе које нису чланице омогући неометан транспорт наоружања и војне опреме, без задржавања и без контрола. Без обзира на то да ли се транспорт реализовао ваздушним, копненим или поморским путем.

„Као веома битно чвориште на југоистоку Европе, ми смо интересантни за Америку и водеће земље НАТО-а, због могућег транспорта у свим правцима“, наводи Ковач.

Према Ковачевим речима, са Балкана трупе могу да се транспортују било где, па се, како каже „у тој функцији, нажалост, изграђују и неки ауто-путеви које великим делом финансирају моћне НАТО државе“. Такав је, наводи Ковач, и ауто-пут Ниш-Мердаре.

„То је у суштини НАТО пут, који од луке Драч, преко Албаније и преко територије Косова и Метохије излази на ауто-путеве у централној Србији, а онда иде даље, било где у Европу. Такође, одатле може да иде и ка истоку:Бугарска, Румунија, Украјина која је под окупацијом водећих чланица НАТО-а“, каже Ковач.

Зато, каже наш саговорник проф. Митар Ковач, Алијанси треба да Србија буде део „војног шенгена“, иако би за државу то геополитички било лоше, узимајући у обзир нашу војну неутралност.

„Све иде ка испуњењу циља – да НАТО стави простор Европе под јединствену контролу“, указује Ковач.

На другој страни, Андреј Млакар оцењује да ми више немамо тако важну позицију, јер се, када је у питању путања ка Украјини, све може транспортовати преко Мађарске и Румуније.

Ипак, још једна рута којом се може проћи није за потцењивање, посебно у циљу успостављања тоталне контроле.

Бизарна ситуација кумовала идеји о „војном шенгену“
Идеја о војном, односно НАТО шенгену датира из 2018. године.

Наиме, Немци су онемогућили пролазак неколико војних конвоја (по закону је забрањено недељом саобраћати тешким транспортним возилима у Немачкој), што је разљутило бившег команданта америчких трупа у Европи Бена Хоџиса.

Међутим, то није једино што му је засметало. Хоџис је слетео на војни аеродром у Румунији исте године и појавили су се румунски полицајци који су захтевали да им да пасош, што је на крају морао да учини. Недуго затим, слична ситуација догодила се и у Мађарској.

То што су се Румуни и Мађари дрзнули да „великом“ америчком генералу лупе печат у пасош, очигледно га је заболело до те мере да од тада развија идеју којом би у потпуности укинуо процедуре држава када је у питању кретање НАТО трупа.

РТ