Зашто је Григорије и даље владика СПЦ?

Владика диселдорфски и све Немачке Григорије није изостао ни из ове изборне кампање у Србији.

Овог пута подржао је “забринуте грађане”, попут академика Владимира Костића, судије Миодрага Мајића, глумца Драгана Бјелогрлића, глумице Светлане Бојковић, и “ПроГлас” чији су они заштитна лица. У њему се грађани позивају на промене, а на то их позива и владика Српске православне цркве уз опаску: “да престанемо да будемо друштво у којем од неког појединца зависи судбина целог народа”.

Звучи као политички слоган, а не као забринутост једног епископа за будућност народа јер народ своју судбину, ову коју помиње владика Григорије, бира на изборима које расписује држава и са којима црква, ни у Немачкој ни у Србији, нити другде у свету нема ништа.

Зазвучало је као политички програм и када је епископ диселдорфски у јануару 2021. године изјавио за “Њуз макс адрија” да има план за свој народ, да скупи што више младих, образованих, поштених, паметних и храбрих људи, између 30 и 60 година, “који су спремни да се жртвују за Србију”.

На страну растегљив појам младости, ова изјава владике Григорија некако се баш уклопила са медијским спекулацијама и разматрањима која су се претресала месецима пре о томе да ће се српски епископ кандидовати испред странке Драгана Ђиласа на председничким изборима. Владика је то назвао трачем мало или нимало обавештених људи.

Читамо, затим, у јануару 2022. године, уочи општих избора у нашој земљи, у ауторском тексту владике Григорија да би “спасоносна рука” која би могла да оживи готово ослепљени Београд могао да буде Владета Јанковић.

Кандидат за градоначелника на београдским изборима који је добио јавну подршку епископа, Јанковић је био на листи “Уједињени за победу Београда”, коалиције коју су чиниле Странка слободе и правде, Народна странка, Демократска странка, Покрет слободних грађана, Удружени синдикати Србије “Слога”, Покрет за преокрет, Покрет Слободна Србија.

Недуго потом, Свети Архијерејски Синод послао је допис архијерејима у којима им скреће пажњу “да је недопустиво било какво учешће у страначким надметањима, давање јавних изјава у корист или на штету појединих странака или кандидата у изборним процесима и ван њих јер тако стварају смутњу и раздоре у верном народу”.

Објашњење се чинило сасвим разумним, Црква не дели своју паству, нарочито не јавно, ни на један начин, ни по националној припадности, а камоли по политичкој, нити себи сме да дозволи да понесе било чије партијске боје.

Али, “прогресивни”, грађански, прозападни, слободарски медији у глас су почели да бране грађанско право владика, па и свештеника (иако свештенике нико није ни помињао) да учествују у политичком животу и изборној кампањи. Заговарајући да Црква, односно патријарх Порфирије лично, крши њихова грађанска права.

Да, то су они исти медији који би кад год се Црква огласи о Космету, духовној вези с њим и томе да никад не треба признати његову самопроглашену независност, углас повикали да се Црква меша у послове државе.

Такве “непримерене” излете у позивање на очување целовитости државе, што јесте једно од кључних питања за судбину сваког народа, владика Григорије не прави. Док је ватрени заговорник политичких промена, по питању КиМ владика Григорије је “умерено крило које развија аполитичну позицију”, како га прецизно описује једна од америчких депеша из 2006. коју је објавио “Викиликс”.

Умерено крило СПЦ, како се наводи у депеши, у које уврштавају и владику Иринеја (Добријевића), “покушава да развије аполитичну позицију која би одговарала специфичним интересима СПЦ на Косову, попут имовине и црквене мисије”.

Слично као и прозападна опозиција, ни владика Григорије у својим предизборним активностима и освешћивању народа, готово никад не говори о Космету. Све друго је ту: ужаси владавине једног човека, борба за поносну Србију, млади и образовани, излазак на изборе, преузимање судбине у своје руке…

Као што би Григорије из 2021. да са младима мења Србију, тако су и Американци 2006. и 2009. године изгледа желели да са младим епископима мењају српску Цркву, а у једној од депеша које је објавио “Викиликс” као предводника млађе струје владика назначили су Григорија.

“Григорије је изузетно препредена политичка животиња“, наводи се у једној од депеша из 2009. “Он ће бити значајан саговорник у времену које долази, било у сопственој епархији или у некој моћнијој улози у Београду.

Његова настојања, међутим, далеко су од демократских и захтевају отворен и срдачан, али не превише пријатељски приступ с наше стране. Увек спреман да каже ‘праву ствар’ на састанцима, Григорије може бити користан”, закључује се у депеши.

“Користан” је био известиоцу Европског парламента за Косово Виоли фон Крамон да јој објасни да СПЦ не постоји. “Постоје аутономне епархије, питајте епископа и бићете изненађени”, појаснила је посланица након сусрета са владиком диселдорфским који је касније демантовао да се о овоме уопште водио разговор.

Знао је да каже “праву ствар” када је упутио сабраћи архијерејима писмо почетком децембра 2008. године у којем је протестовао што није усвојена молба патријарха Павла да се повуче са светосавског трона и да буде изабран нови патријарх.

Помињао је тада да је црква у блокади јер нема активног патријарха, да су се проблеми нагомилали, да се крију иза немоћног патријарха Павла, пита се и шта је народ и шта је већина…

“Кад се подсетим на сва наша служења нацијама, идеологијама и људима, скривањима иза идеје српства, светосавља, националне Цркве, ‘чуварке народног бића’ итд. којим изразима се бранимо од наводних ‘несветосавских’ и којекаквих других утицаја, а у ствари у лицима Епископа пројављујемо неспремност и неспособност за пастирске изазове времена у коме нас је Бог поставио за пастире словеснога стада”, пише 2008. године владика Григорије.

Јелена Чарлија/ РТ