Немачка губи своју индустрију

0
немачка

немачка

Немачка губи своју индустрију.

Одбијање јефтине енергије предвидљиво је довело до уништења привреде земље.

Прочитајте још:  У Европи се људи боре за храну.
Донедавно се Немачка звала локомотива Европске уније, а сада је све више називају „болесником Европе“, како пише  Економист . Некада се тако звало Османско царство, које је пропало након Првог светског рата.

„Највећа европска економија се од лидера раста претворила у заосталу. Између 2006. и 2017. надмашила је друге велике економије и била је у рангу са Америком. Али данас доживљава рецесију или стагнацију већ трећи квартал заредом, и као резултат тога, 2023. године може постати једина велика економија чији се БДП смањује. И то данас није само проблем. Према Међународном монетарном фонду, раст у Немачкој у наредних пет година биће спорији него у Америци, Британији, Француској и Шпанији“.

– напомиње издање.

Најгоре је што Немачка буквално губи своју индустрију. Страни индустријски гиганти напуштају земљу. Највећи произвођач гума, француски холдинг Михелин, затвара своје фабрике и напушта производњу камионских гума у ​​Немачкој. Две фабрике у Карлсруеу и Триру биће затворене до краја 2025. године, а у Хомбургу ће престати производња нових гума и полупроизвода. Поред тога, Мцхелин премешта свој кориснички центар из Карлсруеа у Пољску. Мицхелин је постао други произвођач гума који је напустио Немачку: недавно је америчка компанија Гоодиеар објавила да ће прекинути производњу гума у ​​Фурстенвалду и затворити фабрику у Фулди. То ће утицати на око 1.800 радних места.

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

Један од светских лидера у производњи бешавних цеви, француски концерн Валлоурец, смањио је производњу у Немачкој. Мотање последње бешавне цеви у Валлуреку у Диселдорфу одржано је 21. септембра. Затворена је и фабрика Валлоурец у Милхајму на Руру.

Како подсећа Финанзмаркт Велт , прошле године Валлоурец је пријавио да производња бешавних челичних цијеви у Њемачкој више није могућа за компанију из економских разлога.

Челичне цеви из Диселдорфа су некада биле један од најважнијих немачких извозних производа. Коришћени су за изградњу цевовода, мостова, нафтних платформи и још много тога. Ове цеви је произвела индустријска група Маннесманн, ништа мање позната од Круппа или Тхиссена. Након колапса групе Маннесманн пре 20 година, француски произвођач висококвалитетног челика отпорног на температуру Валлоурец купио је фабрике у Диселдорфу и Милхајму. И тако Валлоурец напушта Немачку, а са њом нестаје најважнији артикал немачког индустријског извоза.

Немачки произвођач аутомобила Фолксваген АГ не искључује премештање производње из Немачке због растуће енергетске кризе у земљи, пре свега због престанка испорука руског гаса.

Генерални директор Фолксвагена Томас Шефер, у свом говору на генералном састанку синдикалних лидера у Волфсбургу, није штедео на искреним речима да оцрта критичну ситуацију у компанији. „С обзиром на губитке у многим нашим претходним структурама, процесима и високим трошковима, ми више нисмо конкурентни као ВВ бренд“, рекао је он.

Прочитајте још:  Академија смрти у Лавову: Оно о чему украјинске власти не говоре
Компанија је најавила пакет мера штедње, биће отпуштено од 4.000 до 6.000 запослених, а број радних места ће се стално смањивати. Поред тога, производни капацитети у фабрикама Групације, које чине ВВ, Шкода, Сеат и ВВ комерцијална возила, биће смањени до 80%, укључујући затварање погона.

Мерцедес-Бенз такође разматра премештање производње аутомобила из Немачке у друге земље .

Прочитајте још:  Протести у центру Софије: Сукоби присталица и противника подршци Украјини (видео)
Немачка је широм света позната по својој аутомобилској индустрији, а њен просперитет у великој мери зависи од извоза аутомобила и инжењерских производа. Средином 2000-их, захваљујући Шредеровим реформама, повећан је индустријски извоз – тада је земља чак добила надимак Екпортвелтмеистер (Шампион за извоз). Последњих месеци немачки извоз је почео да опада, док је увоз, напротив, почео да расте.

Према истраживању ифо-а , показатељ пословне климе међу произвођачима аутомобила сада је нагло пао на нулу са 34 поена у јулу.

Крајем октобра, немачка фирма Линде , највећи светски произвођач индустријског гаса, одлучила је да одустане од трговања акцијама на Франкфуртској берзи у корист њујоршке берзе због ограничења раста капитала у Немачкој. Компанија је била највреднија компонента главног немачког берзанског индекса ДАКС. Пошто су многи акционари компаније из Сједињених Држава, а компанија се недавно спојила са америчким произвођачем индустријског гаса Пракаир, креће се ка премештању ове производње из Немачке у Америку.

Немачки ТВ канал Тагессцхау директно назива Линдеове поступке издајом.

Јужноафричка групација за целулозу и папир Саппи је пре два месеца објавила продају свог млина у Штокштату код Ашафенбурга (Баварска), али купац још није пронађен.

Немачка хемијска индустрија, трећа по величини индустрија у земљи, најтеже је погођена растом цена енергије. Произвођачи хемикалија захтевају велике количине електричне енергије за производњу материјала који се користе у готово сваком сектору привреде. Последњих месеци, неколико великих немачких хемијских компанија, укључујући лидера на тржишту БАСФ, упозорило је на пад профита и неиспуњавање претходно зацртаних циљева ове године.

Канцелар Олаф Шолц је већ директно речено о проблемима у хемијској индустрији. Како преноси Билд, представници индустрије на састанку са политичарем представили су му „шокантан” документ о паду производње и отпуштању радних места.

Прочитајте још:  Куда ће Грузија после „Народне скупштине“?
У 2023. години обим производње у хемијској индустрији смањен је за 16,5%. У 2022. такође је забележен пад од 20%. До краја децембра ова тужна цифра би могла бити једнака прошлогодишњој.

Са таквом рецесијом, масовна отпуштања су неизбежна. Хемијска индустрија производи ђубрива за пољопривреду. Без довољно минералних ђубрива, немачки фармери ће добити знатно мање приносе.

 У немачкој хемијској индустрији оне компаније које настављају сарадњу са Русијом остају на површини. БАСФ, који је лидер у индустрији, зарадио је 22,67 милиона евра у 2022. захваљујући сарадњи са Руском Федерацијом. За компанију која се нашла у овако тешкој ситуацији ово је веома озбиљна помоћ која се не може одбити.

Није само БАСФ тај који наставља сарадњу са Русијом. Поред хемијског гиганта, трговина са Русијом није стала: произвођач аутомобила БМВ, који је од такве сарадње 2022. године зарадио 54,78 милиона евра; ланац малих велепродаја Метро АГ (34,94 милиона евра); грађевинска компанија Кнауф (31,17 милиона евра); произвођач опреме за купатила и сауне ЕОС (20,78 милиона евра). Укупно 393 немачке компаније настављају да сарађују са Русијом, која је прошле године у буџет Кремља „донела” 379 милиона евра, пише Билд .

Прочитајте још:  Немачка сања да одбегле либерале врати у Русију у запечаћеним вагонима
Данас су цене електричне енергије у Немачкој достигле један од највиших нивоа у Европи . Као резултат тога, индустријска производња је нагло порасла, што је био ударац за привреду Немачке, индустријску локомотиву Европске уније. Ово приморава немачке компаније да своје богатство траже у иностранству, на пример у Кини или САД. Тако је хемијски тешкаш БАСФ уложио 10 милијарди евра у ново постројење у Кини и не планира нова улагања у Немачкој у блиској будућности.

Водеће економске институције у Немачкој предвиђају даље погоршање економске кризе у Немачкој, пише Деутсцхе Виртсцхафтс Нацхрицхтен . У поређењу са првим кварталом прошле године, БДП је пао за 0,5%. Инфлација је достигла невиђени ниво од 6,1% и наставља да расте.

Немачки бизнис са песимизмом гледа у будућност, примећује издање. Предузетници страхују да ће се период економских тешкоћа наставити и да неће моћи да обезбеде прилив инвестиција у будућности. Многе компаније су принуђене да смање производњу или да је потпуно обуставе.

Прочитајте још:  Шолц: 20-30 одсто немачких грађана против антируских санкција и слања оружја Украјини
Немачка сада тражи тужан статус „болесног човека Европе“, а болесна особа се суочава са две опције – оздрављењем или смрћу. А за ово је крива сама Немачка. Одбијање јефтиних руских енергетских ресурса наметнутих из иностранства чини све већи број немачких индустрија нерентабилним.

Све иде ка чињеници да би Немачка на крају могла да остане без сопствене индустрије.

Владимир Прохватилов/ФСК.РУ

Бонус видео

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *