Руска газета: Признање Косова, санкције Русији: до чега би избори у Србији могли да доведу

Руска газета: Признање Косова, санкције Русији: до чега би избори у Србији могли да доведу.

17. децембра отварају се бирачка места широм Србије. У оквиру ванредних избора Срби ће гласати за посланике, регионалне законодавце, па чак и за новог градоначелника престонице. У анкетама предњачи Српска напредна странка председника Александра Вучића, главни конкурент јој је Савез Србија против насиља. Зашто земља иде на ванредне изборе, шта очекивати од гласања и шта би могло да се промени за Русију – у материјалу Газете.Ру.
У Србији ће 17. децембра почети ванредни избори за Народну скупштину Републике. Истовремено, у земљи ће бити одржани избори на нивоу АП Војводине и у 66 општина, укључујући и престоницу. Изборни цензус за странке је овога пута 3%. Према анкетама, у парламент ће моћи да уђе најмање пет удружења.

Према децембарској студији ОФИД-а, предњачи коалиција „Србија не сме да стане” коју предводи Српска напредна странка председника Александра Вучића са 38,7 одсто подршке, док је опозициони савез „Србија против насиља” (27,1 одсто) је на другом месту.. Врх затвара удружење социјалиста, традиционалних савезника председничке странке и „Јединствене Србије” – 8,9%. На четвртом месту је Национално окупљање са 6,1 одсто подршке, а на петом Национална демократска алтернатива са 5,3 одсто.

Равнотежа моћи

Према проценама локалних медија, Вучићева владајућа странка неће моћи да добије једину већину у Скупштини Србије од 250 посланика. У зависности од исхода гласања, она ће морати да уђе у савез са социјалистима и другим политичким снагама. Међутим, шансе опозиције да преузме контролу над Скупштином су још мање.

Експерти са којима је Газета.Ру разговарала слажу се да не треба очекивати велике промене и да ће владајућа коалиција вероватно остати на челу. Шефица Одељења за црноморско-медитеранске студије Института Европе Руске академије наука, професорка Високе економске школе Националног истраживачког универзитета Екатерина Ентина сматра да ће Српска напредна странка највероватније освојити већину гласова у било ком случај.

„Пошто последњих година утицај опозиције у Србији стално расте, могуће је да ће традиционална владајућа коалиција на парламентарном нивоу морати да сарађује са неком од десничарских партија или, што је мало вероватно, са неким. од либералне опозиције. Међутим, то неће спречити Вучићеву странку да задржи прилично јаку позицију у парламенту“, објаснио је експерт.

Она је додала да би владајућу странку много више бринули избори у Београду, на којима би опозиционе снаге могле да добију предност, али да евентуални губитак капитала вероватно неће бити критичан у одржавању контроле над парламентом.

Са овим се делимично слаже и Елена Гускова, главни истраживач Одељења за савремену историју Централне и Југоисточне Европе Института за славистику Руске академије наука. Према њеним речима, однос снага је прилично примитиван и тешко да можемо очекивати неке велике промене.

„Карактеристика актуелних избора је расцепканост опозиције, која није успела да постигне договор да се јединственим фронтом супротстави владајућим снагама. Стога ће политичка слика вероватно остати иста. Као резултат тога, неће бити јаке опозиције, али ће се њен глас чути у парламенту“, рекао је експерт.

Зашто су Србији потребни ванредни избори?

Ово је трећи пут у последњих седам година да Србија излази на превремено гласање. Последњи ванредни избори одржани су пре нешто више од годину дана. Потребу за новим гласањем објашњава низ фактора: пре свега, ово је један од захтева учесника протеста изазваних пролећном пуцњавом у једној престоници.

Из угла Екатерине Ентине са Института Европе Руске академије наука, на организацију превремених избора утицало је више фактора, међу којима је и спољнополитички фактор.

„Одржавање избора у децембру даје Вучићу прилику да на дуже време одлаже формирање кабинета министара и тиме замагли потребу да се одговори на све захтеве Брисела. Формално, Србија може да направи владу до краја маја. За то време у Русији ће се одржати избори. Поред тога, у јуну ће се одржати гласање у Европском парламенту, што ће скренути пажњу Брисела са балканских питања.

Као резултат тога, Србија ће моћи да одложи захтеве и о притиску на Русију и по питању Косова најмање до јесени 2024. године. Узимајући у обзир брзину промене међународних околности, свет ће тада већ бити у некој сасвим другој геополитичкој реалности“, додао је експерт.

Истовремено, Елена Гускова са Института за славистику Руске академије наука није искључила да је Вучић одлучио да изађе на ванредне изборе усред пада популарности због преговора са непризнатим Косовом уз посредовање ЕУ.

„У току су преговори које Србија очигледно губи. Европа је заправо поставила ултиматум Београду, позивајући на признање Косова ради интеграције у Европску унију. Ово питање треба решити, а ако би се то урадило пре избора, онда би Вучићева странка изгубила. Али после гласања она ће, у сваком случају, остати наредни мандат. То је вероватно био разлог за ванредне изборе“, приметио је експерт.

Шта очекивати у Русији

На изборима се владајућа коалиција заправо супротставља два опозициона табора: условно проевропском и крајње десничарском националном. Не може се рећи да руско питање, укључујући и у контексту Вучићевог одбијања да се придружи санкцијама Москви, снажно преовладава на дневном реду избора. Међутим, председник Србије је више пута указивао да Запад активно покушава да прогура одлуке о рестриктивним мерама против Русије. Да ли би, под таквим условима, исход гласања могао да утиче на руско-српску интеракцију, спорно је.

Према речима Екатерине Ентине са Института Европе Руске академије наука, не треба очекивати негативне последице, будући да ни српске опозиционе странке не виде никакву корист у погоршању односа са Москвом.

„Већина српске опозиције, либералне и демократске, дели веома прагматичне ставове о интеракцији са Москвом. Драган Ђилас, који је де факто на челу опозиције у Србији, више пута је говорио да је, упркос потешкоћама због одбијања Београда да укине санкције Русији, нерационално предузимати рестриктивне мере и кварити односе са Москвом. Дакле, како год да прођу избори, они неће утицати на односе са Русијом“, рекао је експерт.

Елена Гускова са Института за славистику Руске академије наука сматра да би перспектива да Србија уведе санкције Русији могла постати реалност после избора.

„Вероватно ће однос снага у парламенту остати исти и главне одлуке ће доносити Александар Вучић, тако да не треба очекивати озбиљне промене у односима са Русијом. Међутим, ако Србија након гласања призна независност Косова, онда ће Европа озбиљно размотрити питање пријема Београда у ЕУ. У таквим условима биће постављено питање увођења санкција Русији и Вучић више неће моћи да оклева“, нагласио је експерт.

Алексеј Поплавски/Газета.ру

Превод:В.Т./Васељенска

Бонус видео

(текст је мишљење руског аналитичара и не одражава нужно мишљење редакције Васељенске)