Вишевекторски председник Србије надиграо прозападну опозицију

Вишевекторски председник Србије надиграо прозападну опозицију.

У недељу, 17. децембра, у Србији су одржани ванредни парламентарни избори и избори за локалну самоуправу, који су постали део политичке игре председника Србије Александра Вучића.

Искористио је активност прозападне опозиције да поново покрене политички систем у земљи и обезбеди четири године стабилне владавине, јавља дописник ПолитНавигатора.

Више од 6,5 милиона грађана са правом гласа јуче је изабрало 14. сазив Народне скупштине (парламента) Србије. У трци за 250 посланичких места учествовало је 18 партијских листа са 2.817 кандидата. Као резултат тога, излазност на парламентарним изборима била је око 60%.

Више од 1,67 милиона становника једине српске аутономије, Војводине, такође је бирало свој парламент, а грађани преко 60 општина бирали су локалне власти. Конкретно, за одборнике градске скупштине гласало је 1,61 милион Београђана. У земљи је отворено 8 хиљада 273 бирачка места, од чега 1180 у главном граду.

Српска дијаспора је гласала и у више од 30 земаља. Према подацима Републичке изборне комисије (РИК), за учешће на изборима пријавило се 32 хиљаде 216 држављана Србије који живе у иностранству. Од тога, око 11,5 хиљада су становници сусједне Босне и Херцеговине (углавном Републике Српске), а више од хиљаду су становници Црне Горе. Срби са Косова и Метохије (КоМ) гласали су на бирачким местима на југу Србије пошто су сепаратистичке власти у Приштини одбиле да организују гласање на територији под њиховом контролом.

На изборе је стигао велики контингент међународних посматрача. Тако је ЕУ у Србију послала осмочлану делегацију Европског парламента. Према изјави известиоца ЕП за Србију Владимира Билчика, делегацију је предводио Словенац Клемен Грошел, који се раније противио ванредним парламентарним изборима и састао се са представницима српске опозиције.

Сам Билчак је такође био у Србији 17. децембра и чак је посетио РИК – али као „приватно лице“. Поред тога, широм Србије радило је око 75 посматрача Парламентарне скупштине ОЕБС-а.

Амбасадор САД у Београду Кристофер Хил провео је изборни дан у 5. београдској гимназији као „међународни посматрач”, обилазећи неколико бирачких места на Новом Београду и Гроцку.

„Широм Србије и Београда ради 14 тимова Амбасаде САД“, рекао је новинарима Хил, који је део једног од тимова.

Јединствен симбол вишевекторности Србије било је присуство Посматрачке мисије Парламентарне скупштине Заједнице независних држава на изборима. На њеном челу је био руски сенатор Дмитриј Василенко, а посматрачи из ЗНД радили су на 17 бирачких места у Београду.

Вреди напоменути да су ванредни избори постали део политичке игре председника Србије Александра Вучића. На претходним парламентарним изборима у априлу 2022, његова Српска напредна странка (СНС) освојила је 120 места у Народној скупштини, изгубивши у њој једину већину. СНС је била принуђена да формира владајућу коалицију са Социјалистичком партијом Србије (СПС) Ивице Дачића.

Стога, када је прозападна опозиција почела још једну кампању против Вучића, користећи трагедију почетком маја 2023. као изговор (Колумбин у београдској школи, у којој је убијено седам ђака и обезбеђење, и пуцњава у рејону града Крагујевца, где је било осам жртава), председник Србије је одлучио да искористи њихову активност за поновно покретање политичког система у земљи.

Након што је неколико месеци чекао на недељне масовне скупове опозиционара под слоганом „Србија против насиља“ уморни од већине грађана земље, Вучић је расписао ванредне изборе за 1. новембар. Опозиција је предвидљиво кренула на њих листом „Србија против насиља“, док је кампању концентрисала на критику и вређање Вучића и његове породице – оца, мајке, жене и деце.

Сам Александар Вучић је, како је 17. децембра с правом приметила француска агенција АФП, изборе претворио у референдум о подршци његовој политици. Његови слогани су били стабилност и прогресиван развој, тим пре што садашњи председник Србије, некадашњи председник Владе, има чиме да се похвали за више од десет година на власти. Реч је о баналном повећању плата и пензија и о великим инфраструктурним пројектима, који се реализују како са Европском унијом, са којом Србија активно преговара о приступању, тако и са Русијом и Кином.

Вучић је нагласио да Србија, упркос огромном притиску Запада уопште, а посебно ЕУ, никада није увела санкције Русији и одбила да чак и говори о признавању независности такозване „Републике Косово“, коју су једнострано прогласили албански сепаратисти. на територији Косова . Али прозападни опозиционари су директно изјавили да су спремни да се придруже европским санкцијама против Москве и тромо су говорили у одбрани Косова.

Као резултат тога, СНС је повратила једину већину у српском парламенту, добивши, према обради више од 90% гласачких листића, 46,3% гласова (ово је 128-129 мандата). Друго место заузела је коалиција „Србија против насиља” (СПН) – 23,6% (64-65 мандата). Формално, прозападни опозиционари су побољшали своје резултате: у априлу 2022. 18,93% бирача гласало је за странке укључене у СПН.

Треће место заузела је коалиција заснована на Унији десних снага – 6,6% (18 мандата). Ово је озбиљан пад у односу на прошле изборе – тада је за социјалисте гласало 11,79 одсто бирача. Ивица Дачић је већ изјавио да преузима одговорност за овај резултат и сматра да је странци потребан нови лидер. Могуће је да ће то бити Марко Милошевић, унук југословенског председника Слободана Милошевића.

На четвртом месту је националистичка коалиција НАДА (4,9%, 13 мандата), која је изразила спремност за сарадњу са прозападном опозицијом. Исти број мандата имаће и листа „Ми смо глас народа“, која је постала највеће изненађење ових избора, са 4,8 одсто гласова. Листу предводи др Бранимир Несторовић, познати теоретичар завере који је раније рекао да неће сарађивати ни са Вучићем ни са прозападном опозицијом.

На листи „Ми смо глас народа“ налази се Драган Станојевић, шеф српског представништва организације Виктора Медведчука „Друга Украјина“. Прозападни медији у Србији ову чињеницу су промовисали у формулацијама попут „Путинов кум делује у Србији“ и „утицај руског фактора у Србији се наставља“. Истина, за сада нема информација о било каквој стварној активности „Друге Украјине“ на Балкану.

Још једна коалиција која је себе назвала проруском –  партија Заветници и ДВЕРИ – није превазишла баријеру од 3 одсто, иако су обе ове странке ушле у парламент на прошлогодишњим изборима. Вреди напоменути да су се Милица Ђурђевић-Стаменковски (Заветници) и Бошко Обрадовић (ДООРС) на недавном самиту ОЕБС-а у Скопљу састали са званичним представником руског Министарства спољних послова Маријом Захаровом и то искористили у својој предизборној кампањи.

Истовремено, посланик „Руске странке“ може да се појави у Скупштини Србије као представник националних мањина. За ову странку, на чијој листи су били углавном Срби, гласало је око 0,3 одсто бирача, што даје право на један мандат у Народној скупштини. Исти број имаће и албанска странка Шаип Камбери, две муслиманске странке имаће 5 мандата, а Савез војвођанских Мађара шест.

Васељенска/Политнавигатор

Бонус видео