Још један покушај да се направи „револуција у боји“. Овог пута у Србији

Још један покушај да се направи „револуција у боји“. Овог пута у Србији.

Србија на раскршћу

Право стање ствари

Покушај рушења легално изабране власти – овако је председник Србије Александар Вучић описао немире које је изазвала прозападна опозиција у Београду. Односно, говоримо о претњи државним ударом. И припремао се дуго, пажљиво.

Политика Александра Вучића никада није одговарала ни Вашингтону ни кључним силама Европске уније. Лидер Српске напредне странке, премијер од 2014, а председник од 2017, никада није крио симпатије према Русији. Истовремено је наставио курс својих претходника ка европским интеграцијама. Али не непромишљено, већ у складу са националним интересима.

Тако се показао као крајње незгодан преговарач за бриселске шефове, а нимало послушна марионета, као многи источноевропски „лидери“. Посебно, председник Србије одбија да призна независност Косова, што европски политичари категорички захтевају као неопходан услов за улазак у ЕУ.

Баланс интереса у земљи и на међународном плану није лак за Александра Вучића и његов тим. Критикују га ултралиберали који су спремни на све уступке Западу. Патриотске снаге такође нису задовољне политиком владајуће коалиције, инсистирањем на чвршћој линији и пружањем војне помоћи српским заједницама на Косову. Ипак, већина грађана већ неколико година подржава лидера земље, који у најтежим условима успева да обезбеди релативно успешан економски развој земље.

Одлика Вучићевог политичког стила је његова искреност. Он одмах и отворено говори људима о напретку међународних преговора, захтевима које постављају западни „партнери“ и стварном стању ствари.
Белоруски рецепт против „револуција у боји“.

Вучићева позиција током СВО постала је екстремна иритација за САД и ЕУ. Чини се да води неутралну линију – Србија признаје „територијални интегритет” Украјине, али одбија да уведе антируске санкције; сам Вучић се редовно састаје и са Александром Лукашенком и са Владимиром Путином. Српски председник не крије мишљење о томе шта се дешава. Тако је у мају прошле године директно изјавио: „Цео западни свет је у рату са Русијом преко Украјинаца, ово је глобални сукоб. Американци и Британци ово не опраштају.

Западњаци су се надали општим изборима у априлу 2022. Али њихове рачунице се нису обистиниле. Вучић је однео убедљиву победу на председничким изборима, а његова странка на парламентарним. Тада су почеле припреме за „револуцију у боји“ и у ствари државни удар. Кључну улогу одиграле су обавештајне службе и политичари САД, Велике Британије и Немачке.

У самом Београду, амбасаде ових земаља су деловале као координатори. Запажена је и озлоглашена Сорош фондација. Локална инфраструктура је, по обичају, створена на бази „невладиних организација“ финансираних из иностранства. Чекали су неки одговарајући разлог, тзв. “црни лабуд”. И дошло је у мају 2023. године у виду трагедије: пуцњаве у једној од београдских школа, а потом у два села.

Земља је била шокирана. Либерали су покушали да организују масовне протесте. Али председник је компетентно решио проблем, спречивши свргавање власти. Ипак, дошло је до политичке кризе. Прозападне снаге уједињене у коалицију Србија против насиља. А 1. новембра Вучић је одлучио да распусти парламент и одржи ванредне изборе. То је, између осталог, сведочило и о самопоуздању.

Аутори и организатори „револуција у боји“ не поступају само по старим приручницима. Они уче на сопственим грешкама, на пример, онима које су направили у Белорусији. У Србији су Американци покушали да неутралишу снаге безбедности уклањањем јаких лидера одатле и инфилтрирањем њихових агената.

Против Александра Вулина покренута је цела кампања. Он је искусан политичар кога је председник прошлог децембра именовао за директора Безбедносно-информативне агенције, главне српске обавештајне агенције. САД су одмах почеле да траже његову оставку, а у јулу су увеле личне санкције Вулину. Као резултат тога, био је приморан да поднесе оставку у новембру. Међутим, председник је успео да задржи контролу над безбедносним снагама.

Победа коалиције формиране око владајуће Српске напредне странке на изборима 17. децембра постала је окидач за организовање покушаја државног удара. Неколико дана трајала је снажна пропагандна кампања усмерена против Вучића. Тада је губитничка коалиција Србија против насиља кренула у офанзиву. И то у буквалном смислу те речи – право на јуриш на институције власти.

Вучић је оштро одговорио, брзо мобилисао полицију и хапсио коловође. Обратио се нацији и започео политичку мобилизацију својих присталица. Ово су прави и правовремени кораци.

Сада долазе критични дани, па и сати: за будућност самог Вучића, његових присталица, за судбину Србије.
Не можете попустити, не можете правити уступке. Неопходно је издржати притисак споља. Делујте активно и одлучно. И запамтите да постоји само један рецепт за борбу против „револуција у боји“ – белоруски.

Вадим Гигин/Белорусија

Превод:В.Т./Васељенска

Бонус видео