Мигранти: опасност расте

Мигранти: опасност расте.

Руси већ сада опрезно шетају улицама својих градова.

У новогодишњој ноћи у Санкт Петербургу полиција је спровела превентивну рацију против миграната. Око три хиљаде странаца приведено је у полицијске станице. Приликом провере приведених, испоставило се да је више од 600 њих прекршило руско миграционо законодавство…

 

О проблему наглог повећања броја миграната у Русији обично се говори и пише у вези са порастом криминала, али главна опасност лежи негде другде: постоји граница преко које се њихов број претвара у претњу самом постојање државе. Заиста, према научним истраживањима, држава или одређено место (град) је у стању да „свари“ око 10% ванземаљаца миграната, носилаца друге културе, вере и језика. Али то је, како примећују социолози, могуће само ако „лонац за топљење” ради пуним капацитетом – јака економија, индустријска производња, разумни закони и моћна културна и језичка политика. И то под условом саморепродукције аутохтоне етничке групе. 10-12% је граница иза које, верује се, постају нерешиве противречности које настају између староседелачког становништва и придошлица. Авај, у Санкт Петербургу је овај опасан праг већ знатно премашен.

Како је саопштила прес-служба Главне управе МУП-а Руске Федерације за Санкт Петербург и Лењинградску област, само прошле године у региону је за миграцију регистровано 1,5 милиона (!) странаца. Истовремено, издато им је око 350 хиљада радних патената и радних дозвола у граду и региону. Али шта више од милион посетилаца из других земаља ради у Санкт Петербургу? Да ли су то чланови њихове породице? Колико илегалних имиграната и даље живи у северној престоници који уопште нису регистровани?

Али 1,5 милиона „званичних“ посетилаца је много за Санкт Петербург са популацијом од 5,6 милиона. Превише је. То значи повећање његове популације за четвртину. Другим речима, граница стабилности је прекорачена 2 пута. А ово је већ оптерећено демографском катастрофом. Поготово имајући у виду да староседелачко становништво града убрзано стари. Према подацима Комитета за социјалну политику Санкт Петербурга за 2023. годину, број пензионера у граду на Неви је 1 милион 624 009 људи (29%). На то се позивају они који тврде да су граду потребни мигранти, јер иначе „не би имао ко да ради“. 

Истовремено, у Санкт Петербургу има само 325 хиљада људи који су пријављени као незапослени. Односно, странцима је издато скоро онолико патената за рад и радних дозвола. То значи да би ови незапослени становници Санкт Петербурга могли да заузму своја места. А граду не би били потребни нови мигранти који долазе са породицама од неколико људи.

 Али ово се не дешава. Зашто? Зар становници Санкт Петербурга не желе да раде тамо где мало плаћају? Или не желе да иду на посао који се сматра „непрестижним“? Штавише, било би могуће привући људе из руралних региона Русије, где је тешко наћи посао у малим градовима и селима, да попуне послове на којима су мигранти. Али такав посао се заправо не спроводи.

Као резултат тога, читаве индустрије у Санкт Петербургу (и у многим другим руским градовима) су сада монополизоване од стране посетилаца. Такозване пијаце поврћа, на којима су сељаци трговали у совјетско време, или баштовани из градских предграђа продавали своје производе, данас су у потпуности заузете посетиоцима. И то нису произвођачи, већ препродавци који на пијацама продају исто оно што се продаје у градским ланцима и купује на велетржницама. Зашто су граду уопште потребне такве пијаце, на којима радна места заузимају мигранти, а роба је често скупља него у продавницама? Зашто су градске власти уопште дозволиле овакву ситуацију у којој је староседелачко становништво потпуно протерано са оваквих пијаца?

У совјетско време локални становници или Татари у посети, или људи из других региона СССР-а радили су као домара у Лењинграду, али сада из неког разлога све те послове у граду заузимају искључиво мигранти. Као резултат тога, сваке године у Санкт Петербургу постоје хронични проблеми са чишћењем града од снега зими и сузбијањем поледице. Не постоји начин да се они реше укључивањем миграната у ову ствар. Али чак иу царским временима они су успешно решени, али тада је у Санкт Петербургу радило 60 хиљада домара. А данас у неколико пута већем граду у градским стамбеним агенцијама, како пише лист Фонтанка, ради свега 3.800 домара и око хиљаду руковаоца машинама. Али скучена дворишта бунара и уски тротоари на насипима не могу се уклонити колима. Не можете без домара са баналном лопатом.

И то се дешава широм земље. И не само у Санкт Петербургу.

Миграната је све више, само у 2023. њихов број у Русији порастао је за 3,5 милиона – са 13,4 на 16,9 милиона. Истовремено, обим издатих патената смањен је са 2,22 милиона на 2,06, што значи да већина њих ради без докумената.

Већина посетилаца је из Киргистана и Таџикистана. Али у Таџикистану живи 9,8 милиона људи, а у Киргистану 6,7 милиона. Испада да су заправо две земље ушле у Руску Федерацију! Као резултат тога, сада је свака десета особа у Русији мигрант. 

Штавише, ситуација са мигрантима у нашој земљи постаје још гора него у Европи. Европска унија има 447 милиона становника, док Руска Федерација има 145 милиона. Испоставља се да је ток замене локалног становништва у Русији странцима несразмерно већи него у ЕУ. Проценат Руса је сваке године све мањи, само у последњих 12 година, према попису становништва, Руса је било скоро шест милиона мање. 

Истовремено, мигранти неће да се интегришу у наше друштво, нити да се асимилирају, они око себе стварају свој уобичајени начин живота: компактно се насељавају, превозе породице у Русију, добијају држављанство, стварају затворене етничке енклаве у којима оснивају своје сопственим законима. 

Штавише, често су владини званичници ти који толеришу мигранте. Тако је у истом граду на Неви недавно ухапшен бивши начелник регионалног одељења МУП-а Санкт Петербурга у случају илегалне легализације више од 100 хиљада (!) миграната. Међу њима је било на хиљаде оних који су раније били процесуирани за извршење тешких и посебно тешких кривичних дела. 

Како се испоставило, ухапшени шеф полиције није радио сам, са њим је радила група људи – не само службеника Министарства унутрашњих послова, већ и локалних званичника.

Ситуација са мигрантима је већ достигла тачку да су у неким регионима Русије локалне власти већ забраниле мигрантима да раде у трговини, јавном превозу, као возачи таксија и аутобуса. Али на државном нивоу овај проблем још није суштински решен.

Иако су највиши ешалони моћи већ озбиљно забринути због овог проблема. Тако је заменик председника Савета безбедности Дмитриј Медведев недавно истакао да стотине хиљада миграната у регионима изазивају криминал, а због сукоба посетилаца и локалног становништва, друштвено-политичка ситуација у земљи се дестабилизује. То се не може дозволити, напоменуо је он. 

Према подацима Истражног комитета, од почетка 2023. године гости из земаља централне Азије и Кавказа већ су починили преко 25 хиљада кривичних дела, међу којима је број тешких и посебно тешких кривичних дела порастао за трећину. Руси већ опрезно шетају улицама својих градова.

Медији су недавно известили о скандалозном случају у Чељабинској области, када је пијани мигрант убио припадника Северног војног округа, а кривац за трагедију је ходао на слободи више од недељу дана захваљујући помоћи дијаспоре. У свом недавном говору, руски председник Владимир Путин је нагласио да мигранти морају да уче руски и да се придржавају наших закона, традиције и културе. Али, упркос директним упутствима председника, у регионима се, уз подршку локалних власти, формирају и шире мигрантски гети, који живе по својим правилима.

Али шта треба учинити да се коначно заустави овај мигрантски хаос? Специјални дописник Комсомолске Правде Дмитриј Стешин поделио је своја размишљања о овом питању. Он сматра да је за то потребно једноставно увести визни режим са земљама из којих масовно пристижу печалбари. Како би осигурао да утицај масовног одлива радне снаге на руску економију буде минималан, он предлаже увођење грејс периода током којег се може напустити Русију и покушати поново ући, ако за то постоје разлози.

И, наравно, извести мигрантске породице из Русије, које су значајно оптеретиле буџет. Радници мигранти обично немају здравствено осигурање, али им се хитна помоћ пружа бесплатно. То плаћају порески обвезници – грађани Русије. Уместо да приморавамо посетиоце да се придржавају наших закона, потребно је да за њих уведемо строги филтер за улазак. Да ли ће се власти усудити на такав корак?

Овде морамо да ставимо знак питања.

У Русији мигранти имају утицајан лоби. О томе, посебно, сведочи недавна изјава комесара руског председника за заштиту права предузетника Бориса Титова, коју је дао РИА Новостима.

„Свестан сам страха Руса од миграната. Иако је потпуно неосновано. Према статистици Министарства унутрашњих послова Руске Федерације, грађани Русије чине много више злочина него мигранти“, рекао је он.

Да, то је тачно, али то је зато што у Русији још увек има више Руса него миграната. Али Истражни комитет већ диже узбуну. Тако је њен шеф Александар Бастрикин рекао да се 2022. године број тешких и посебно тешких злочина које су починили мигранти, укључујући убиства, повећао пет (!) пута.

Али главна ствар је и даље другачија. Није у питању само пораст криминала међу мигрантима. Брз раст њиховог броја у Русији представља претњу националној безбедности. То значи да су било каква економска објашњења зашто су нам наводно потребни мигранти у почетку бесмислена и немају значаја у поређењу са оним што губимо као Русија, како је исправно приметио шеф агенције Царград Константин Малофејев. Профит не може бити испред националне безбедности.

Стога су Руси једногласно одговорили на Титовљеву изјаву на интернету са огорчењем. Ево једног од типичних коментара: „Титов! Да ли живите у Русији? У МУП-у чак кажу да је повећан број кривичних дела због миграната! Боље дај оставку!

Према речима председника Националног комитета за борбу против корупције, члана руског председничког савета за развој грађанског друштва и људских права Кирила Кабанова, највиши ешалони власти су опрезни због присуства два супротстављена става о питањима миграција. 

Значајан део власти и руководства појединих региона подржавају даљу либерализацију миграционе политике, односно још веће уступке за посетиоце и чланове њихових вишечланих породица. За то су заинтересовани велики бизниси и олигарси који желе даљи раст профита.

Овај став покушавају да поткрепе лажном тезом да нема стварног проблема са мигрантима и да је ситуација под контролом, каже Кабанов.

Али постоји још један став, који су изнели Савет за људска права при председнику, Истражни комитет и Руска православна црква. Они говоре о највећој опасности за друштво, која се већ развила као резултат неконтролисаног масовног увоза имиграната из централне Азије и Закавказја у Русију. Патријарх московски и све Руси Кирил изразио је озбиљну забринутост поводом овога говорећи на Епархијском састанку у Москви. По његовом мишљењу, жеља да се добије јефтина радна снага зарад краткорочне добити не би требало да привлачи у земљу представнике других култура који не говоре руски и немају поштовање према народима који насељавају Русију.

„Позивам владине званичнике и лидере пословне заједнице да упамте да ћемо, ако се настави описани тренд, изгубити себе, изгубићемо Русију – вишенационалну државу, чије језгро чини руски православни народ“, рекао је патријарх Кирил.

Подсетимо се с тим у вези да је још 2005. године у Русији објављен дистопијски роман „Џамија Нотр Дам“ списатељице Елене Чудинове. Догађаји романа одвијају се 2048. године у Француској, где су муслимански имигранти преузели власт. А у западној Европи, где се слио ток миграната са истока и Африке, то се заправо дешава данас. Контрадикције између миграната и локалног становништва резултирају насилним погромима, горе предграђа Париза која су се претворила у мигрантски гето. Само у овој новогодишњој ноћи изгорело је 745 аутомобила. Слични нереди се дешавају и у другим европским градовима препуним мигранта. Сви памте трагични дочек Нове године у Келну, када су банде миграната силовале Немице у самом центру града (стотине забележених случајева!).

Авај, Елена Чудинова је данас могла да напише такву књигу о томе шта почиње да се дешава не у Паризу, већ у Санкт Петербургу и другим руским градовима. Пре него што буде прекасно, морамо предузети најодлучније мере.

Уосталом, сигнали из извештаја Министарства унутрашњих послова постају све еклатантнији. Ево најновијег примера из хронике године која је већ дошла. У селу Красни, округ Аксај, Ростовска област, мигрант је ударио тинејџера који се заузео за инвалида, након чега су му у помоћ притекли његови сународници са оружјем у рукама, који су почели да обилазе село, претећи да ће „ убиј Русе.” Мештани су позвали полицију, која је одвела подстрекача, али је после неколико сати пуштен.

О овом нечувеном случају пријавио је посланик Државне думе Александар Кхинштејн, на чији захтев ће Руска гарда сада преузети ово питање. Политичар је рекао да је прва ствар, по његовом мишљењу, да се утврди држављанство свих умешаних у инцидент. „Ако по рођењу, судите са свом строгошћу. Ако стекнете, судите до краја и лишите држављанства“, написао је Хиштајн на својим друштвеним мрежама.

Али још се не назире одлучна акција у вези са све озбиљнијим проблемом са мигрантима. Половичне мере се прихватају. Тако је од три хиљаде миграната задржаних у новогодишњој ноћи у Санкт Петербургу, међу којима се показало да су око 600 илегални имигранти, одлукама окружних судова одлучено је да се депортује само… 40.

Стога није случајно што је руски председник Владимир Путин, говорећи 14. децембра на конференцији за новинаре у комбинацији са Директном линијом, назвао проблем са мигрантима тешким. Према његовим речима, потребно је створити посебно тело које би сагледало проблем са мигрантима у целини и пронашло правовремена решења.

Владимир Малишев/Столетие.ру

Превод:В.Т./Васељенска

Бонус видео